30 albuma koji 2021. slave 50 godina

1971. godina je bila jedna od prvih u kojoj su se javili heavy metal albumi.

Osim toga, još dosta veoma značajnih rock albuma je izašlo, ali i albuma iz drugih, srodnih žanrova. Svi ti albumi će sledeće godine proslaviti 50 godina, a mi ćemo probati da izdvojimo što više tih značajnih albuma.

Pa, da krenemo.

The Rolling Stones – Sticky Fingers

Sa ovim albumom Rolling Stones su ušli u novu eru. Nije to bilo samo prvo izdanje na njihovoj istoimenoj etiketi; LP je takođe označio punu integraciju gitariste Micka Taylora u bend nakon sviranja na nekoliko pesama iz albuma “Let It Bleed” iz 1969. godine. Što je najvažnije, to je jedan od najboljih albuma Stonesa, od početnog “Brown Sugar” do “Moonlight Mile”. Taylor se dokazao izvanrednim solo-nastupom na “Sway”, a uticaj Gram Parsons-a na Keith Richards-a osećao se zahvaljujući “Wild Horses” i “Dead Flowers” koje su imale coutry primese.

Led Zeppelin – Led Zeppelin IV

Čak i ako se ljudi ne mogu složiti oko toga da li da ga zovu „Led Zeppelin IV“, „Untitled“ ili „Zoso“, ukupni konsenzus je da je to monolit Led Zeppelina. Od vokala Roberta Planta koji otvara „Black Dog“ do masivnih bubnjeva John Bonhama na „When the Levee Breaks“, album pokazuje sve ono što Led Zeppelin čini jednim od najvažnijih bendova u istoriji rocka.

The Who – Who’s Next

Sa svojim petim studijskim LP-om, The Who su se oslonili na agresivu i glasnoću koje su definisale njihovu ploču ‘Live at Leeds’. „Who’s Next“, koji je se našao na 4. mestu u SAD-u i zauzeo prvo mesto na britanskoj listi, prepun je spajalica – od kojih je većina nastala iz rok opere „Lifehouse“ Petea Townshenda. Čak i u okviru hard-rock veličanstva “Won’t Get Fooled Again” i “Baba O’Riley”, gitarista je ponovo upotrebio sintisajzere – donoseći još jednu inovativnu teksturu u bend.

Janis Joplin – Pearl

Drugi samostalni album Janis Joplin ujedno je i njen poslednji – “Pearl” je objavljen tri meseca nakon njene smrti, a jedna pesma, “Buried Alive in the Blues”, ostala je instrumentalna jer za nju nikada nije stigla da otpeva vokale. Ali svejedno je prikazao njen duševan, moćan vokal i po prvi put su Joplin sada podržali muzičari – Full Tilt Boogie Band – koji su odgovarali njenim mogućnostima. Osim„Mercedes Benz-a“, poslednje pesme koju je ikad snimila, i „Me and Bobby McGee“ Krisa Kristoffersona, koja je došla na 1. mesto, i ceo „Pearl“ je postao prikladan i dirljiv natpis.

ZZ Top – ZZ Top’s First Album

Tokom svog debija, ZZ Top je infiltrirao bluz kroz tada popularne britanske izvođače, poput Rolling Stones-a, Eric Clapton-a i Jeff Beck-a, i dodao im je veliku dozu teksaškog bugija i lukavog smisla za humor. Ploča se nije našla na listama, ali je postavila temelj za ono što je usledilo.

Black Sabbath – Master of Reality

Sa svoja prva dva albuma, Black Sabbath su već odredili definisan prostor za heavy metal. I dok su dalje usavršavali svoju muziku na albumu “Master of Reality“, nehotice su uticali na čitave mini pokrete unutar žanra osim toga što su i sami donekle stvorili heavy metal: „Sweat Leaf“ se smatra ranim primerom stoner-metala, a Iommijevi riffovi na ovom albumu uticali su itekako na sludge generaciju.

Mountain – Nantucket Sleighride

Nakon što su se probili debijem i Top 40 singlom „Mississippi Queen“, Mountain je objavio još jedan hit u „Nantucket Sleighride“. Njegova naslovna pesma inspirisana je ekspedicijom na kitove iz 19. veka, gde su nakon što je kit uništio brod ostavivši preživele u čamcima za spašavanje, Ovena Coffina, najmlađeg člana posade, ubili i pojeli. Druga pesma, “Tired Angels”, bila je posveta Jimi Hendrix-u, koji je umro prethodnog septembra. Nažalost, nedavno nas je napustio i gitarista Mountain-a, Leslie West.

John Lennon – Imagine

Nije da je John Lennonu ostalo nešto da dokaže. Napokon, bio je John Lennon, vođa Bitlsa i jedan od najvećih tekstopisaca svih vremena. Ipak, još nije imao uspeha kao samostalni umetnik, a to su već postigli bivši drugovi iz benda Paul McCartney i George Harrison. Sve se promenilo sa „Imagine“, Lennonovim prvim albumom br. 1 kao samostalnim umetnikom. To je učvrstilo njegovo mesto u panteonu muzičkih velikana. Sa numerama poput “How Do You Sleep?”, “I Don’t Wanna Be a Soldier” i himnične naslovne numere, “Imagine” je ponudio dinamičan raspon stilova. Harrison, budući bubnjar grupe Yes Alan White i producent Phil Spector su bili među značajnim saradnicima u LP-u, koji je bio na vrhu top lista širom sveta. Više o albumu možete pročitati i ovde.

Rod Stewart – Every Picture Tells a Story

Paralelna solo karijera Rod Stewarta eksplodirala je na njegovom trećem albumu. Radeći sa gitaristom Martinom Quittentonom i njegovim kolegama iz ekipe Jeff Beck Group, Ronom Woodom i Mickom Wallerom, Stevart je neprimetno stopio folk, rock, bles i gospel u ovom albumu bolje nego što je ikada ranije ili kasnije. „Maggie May“ je postala njegov hit koji ga je progurao.

Yes – The Yes Album

Yes su u svoj legendarni period ušli sa svojim trećim LP-om, jednostavno nazvanim „The Yes Album“. Gitarista Steve Howe zamenio je osnivača Pitera Banksa i učinio da se njegov uticaj oseti, posebno na njegovom solo instrumentalu “Clap”, kao i na “Yours Is No Disgrace” i trećoj numeri “Starship Trooper”.

The Doors – L.A. Woman

Suočavajući se sa neizvesnom budućnošću zbog pravnih problema Jima Morrisona, Doors su krenuli da snimaju album čim se 1970. godina približila kraju. Stvari nisu izgledale tako dobro kada je dugogodišnji producent Paul Rothchild napustio zemlju jer mu se materijal nije svideo. Ali inženjer Bruce Botnick umešao se da upravlja sesijama; doveli su i basistu Jerria Scheffa i gitaristu Marca Benna. Rezultat, “L.A. Woman” bio je jedan od njihovih najjačih albuma, zahvaljujući “Love Her Madly,” “Riders on the Storm” i naslovnoj numeri. Na nesreću, Morrison je umro manje od tri meseca nakon izlaska 19. aprila, čineći ploču prikladnim natpisom.

Paul and Linda McCartney – Ram

“Ram”, drugi pokušaj Paul McCartneya nakon Beatlesa, bio je njegov jedini album na kom su radili i on i njegova supruga Linda. Za neke od njegovih pesama, uključujući „Too Many People“, „3 Legs“ i „Dear Boy“, verovalo se da su “pucnji” na njegove bivše kolege iz benda, dok je za hit „Uncle Albert / Admiral Halsey“ doveo Njujoršku filharmoniju u studio. Iako su ga kritičari prvobitno smatrali kao veoma loš album, od tada je dobio novu ocenu i smatra se jednim od najboljih McCartneyevih izdanja po inventivnim aranžmanima, neobičnosti i, naravno, melodijama.

Jimi Hendrix – The Cry of Love

Izdat šest meseci nakon smrti Jimija Hendrixa, “The Cry of Love” sastavljen je od numera koje je snimio za dvostruki album pod nazivom “First Rais of the New Rising Sun”. Ali nisu sve bile pesme završene kada je umro, pa su dovedeni i drugi muzičari da završe snimanje.

Marvin Gaye – What’s Going On

Motown je zadržao solo izdanje Marvina Gaye-a “What’s Going On” nekoliko meseci jer šef izdavačke kuće Berry Gordy nije bio siguran u kretanje etikete ka političkom materijalu. Ali kada je početkom 1971. postao veliki hit, Gordy je dao pevaču zeleno svetlo da ide dalje. Rezultat zelenog svetla se dotakao vijetnamskog rata, siromaštva, životne sredine i duhovnog spasenja, pri čemu je Gaye koristio čitav opseg svog vokala, često u okviru iste pesme, snimajući krš vokala.

David Bowie – Hunky Dory

Sledeći nešto teži album “The Man Who Sold the World“, David Bovie je odlučio za zvuk zasnovaniji na klaviru u “Hunky Dory“, dovodeći Ricka Wakemana. Veštine budućeg klavijaturiste grupe Yes dale su eleganciju pesmama poput „Changes“ i „Life on Mars?“ dok je Mick Ronson pokazivao sve veći uticaj i u svom radu na gitari i u aranžmanima gudača.

Jethro Tull – Aqualung

Četvrto izdanje Jethro Tull-a, „Aqualung“, bilo je njihovo najuspešnije, prodali su 3 miliona primeraka u SAD-u i iznedrili radio-frendly pesme poput „Himn 43“, „Cross-Eyed Mary“, „Locomotive Breath“ i naslovnu numeru. Zbog nekoliko pesama vezanih za religiju, „Aqualung“ je označen kao konceptualni album. Ali frontmen Jethro Tull-a Ian Anderson to je demantovao, pa je odlučio da satirom podsmeva konceptualne albume u narednom izdanju benda, “Thick as a Brick”.

Elton John – Friends (Original Soundtrack Recording)

Pre nego što je “Your Song“ proslavila Eltona Džona širom sveta, on i Bernie Taupin složili su se da napišu soundtrack za „Friends“, kontroverzni film Levisa Gilberta o tinejdžerima-ljubavnicima. Iako film nije uspeo na blagajnama, Johnova naslovna pesma postala je njegova druga koja je se našla u Top 40, a album je dobio nominaciju za Grammy za najbolju originalnu pesmu napisanu za film, gde je izgubio od Isaaca Haiesa i albuma “Shaft”.

Alice Cooper – Love It to Death

Nakon preseljenja u Detroit, kada su propale njihove dve ploče snimljene u Los Angelesu, originalni bend Alice Cooper udružio se sa tada nepoznatim producentom Bobom Ezrinom. Naveo ih je da poboljšaju pisanje pesama i pojačaju muziciranje, uvežbavajući čak 12 sati dnevno. Kao test, „I’m Eighteen“ je izdat kao singl u novembru 1970. godine, a njegov uspeh bio je i vrhunac – našao je se na 21. mestu što je ubedilo Warner Bros. da im omogući da nastave da rade na „Love It to Death“. Ali etiketa je našla jedan izuzetak na omotu albuma, Cooperu je palac virio iz rajsferšlusa na pantalonama što je bio primoran da ukloni.

Stevie Wonder – Where I’m Coming From

Izdat mesec dana pre njegovog 21. rođendana, “Where I’m Coming From” je prva ploča Steviea Wondera na kojoj učestvovao u pisanju svih pesama. Još važnije, bio mu je poslednji pod početnim ugovorom sa Motown-om. Nakon što se borio za kreativnu slobodu i dobio sledeću pogodbu, Wonder je krenuo u niz albuma, počev od 1972. godine, „Music of Mi Mind“, što je bilo bez presedana prelazak u R&B.

Genesis – Nursery Cryme

Na svom trećem albumu, Genesis je u bend predstavio bubnjara i pevača Phila Collinsa i gitaristu Stevea Hacketta. Iako im je trebalo još godinu ili dve da se novi članovi snađu, u LP-u su istaknuti istaknute pesme poput „The Musical Box“, „Return of the Giant Hogweed“ i „Seven Stones“.

Bill Withers – Just As I Am

Sa svojim prvim albumom “Just As I Am“, Bill Withers je stvorio čitav zvuk, stapajući introspektivnu, autobiografsku narodnu muziku sa dušom pod uticajem gospela na način koji je nadišao oba žanra. „Ain’t No Sunshine“ i „Grandma’s Hands“ “postali su hitovi, ali srceparajuća “Hope She’ll Be Happier” takođe je vrhunac. Kvalitetu Withersovog materijala odgovara empatična produkcija Booker T. Jones-a, koji je doveo imena poput Stephen Stills-a, Jim Keltner-a i par njegovih kolega MG da daju svoj doprinos.

Thin Lizzy – Thin Lizzy

Tokom svog debija, Thin Lizzy pokazali su da mogu da sviraju bilo šta, od folka („Eire“) i proga („The Friendly Ranger at Clontarf Castle“) do bluza („Ray-Gun“) i hard rocka („Clifton Grange Hotel“). Ali ta različitost odavala je i nedostatak fokusa, zvuk benda koji nije siguran kakav želi. Trebalo bi još nekoliko pokušaja pre nego što bi pronašli svoj.

Yes – Fragile

Veliki deo albuma „Fragile“ bio je posvećen svakom članova grupe YEs-a koji je pokazao svoju virtuoznost. Ali album, koji je bio prvi klavijaturisti Rick Wakemanu, takođe je sadržao neke od njihovih najboljih kompozicija do sada, uključujući klasike „Roundabout“ – hit 20 – „Long Distance Runaround“ i epski „Heart of the Sunrise“.

Moody Blues – Every Good Boy Deserves Favour

Sedmi album Moody Blues-a nastavio je dugotrajnu seriju uspeha na listama: dostigao je prvo mesto u Velikoj Britaniji i drugo mesto u SAD- najbolji kombinovani plasman u karijeri. Zvuk simfonijskog kvinteta održavao ih je u modi na vrhuncu popularnosti prog faze.

Pink Floyd – Meddle

Kada su članovi Pink Floyda stigli u studio da započnu snimanje šestog albuma, učinili su to bez ikakve ideje kuda žele da idu. Tokom sledećih mesec dana, bend će postavljati ideje, akorde, ritmove i razne delove, da bi na kraju pronašao album koji se oblikovao. Rezultat je bio jedan od albuma na kojem su članovi ponajviše sarađivali međusobno u istoriji grupe, gde su sva četiri člana doprinela pisanju pesama. Album je primljen sa pozitivnim kritikama i velikom prodajom, a “Echoes“ – koja je zauzela celu drugu stranu i trajala više od 23 minuta – izdvojena je kao umetnički trijumf.

Deep Purple – Fireball

Deep Purple su i dalje bili udaljeni godinu dana od svog remek-dela „Machine Head“ – ali njihov peti album nastavio je da žari i pali ranih ’70-ih, dodajući primese proga na njihov standardni hard rock. Drugi projekat “klasične” postave (pevač Ian Gillan, gitarista Ritchie Blackmore, basista Roger Glover, klavijaturista Jon Lord i bubnjar Ian Paice), “Fireball” postao je prvi broj 1 u UK u istoriji grupe.

Fleetwood Mac – Future Games

Peti album Fleetwood Mac-a bio je preporod na mnogo načina: bio je njihov prvi koji je kao zvaničnog člana predstavio pevačicu-klavijaturistkinju Christine McVie (nakon njenog gostujućeg rada u ‘Kiln House’ 1970-ih), a obeležio je Mac-ov debi pevača i gitariste Boba Welch, ključni saradnik tokom perioda benda pre Buckingham-Nicksa. Definisan ćudljivom, lagano progresivnom interakcijom na „Sands of Time“ i naslovnoj, LP je jedva došao do američke liste, dostigavši 91. mesto.

T. Rex – Electric Warrior

Drugi LP grupe pod imenom T. Rex – a šesti ako njihova izdanja računate kao Tirannosaurus Rex – označio je ključnu prekretnicu. Iako je rani materijal bio usredsređen na narodni rock, “Electric Warrior” je hrabro zaronio glavom u nove vode. Novi stil je bio glasan, drzak i raskošan, a zvuci električne gitare podržavali su kuke pogodne za pop. Žanr će kasnije biti nazvan glam rock, sa T. Rexom na čelu pokreta. “Electric Warrior” je postao njihovo izdanje, najprodavaniji album u Velikoj Britaniji 1971. godine. Njegov hit singl „Get It On“ dospeo je u top 10 u SAD-u i ostaje trag koji grupa definiše.

Jefferson Airplane – Bark

“Bark” je označio prvo izdanje benda Jefferson Airplane bez suosnivača benda Martija Balina. Pevač i gitarista takođe bio je jedan od glavnih tekstopisaca grupe, što je učinilo njegovo odsustvo prilično vidljivijim na ovom LP-u. Uprkos ovom elementu koji nedostaje, “Bark“ je uspeo da pruži nekoliko muzičkih vrhunaca, a posebno “Pretty as You Feel.”. Pesma je postala poslednji singl Jefferson Airplane-a koji je probio Top 100, dosegavši 60. mesto.

Santana – Santana III

Poslednji Santanin album na kome se nalazi njegov sastav iz Woodstock ere, „Santana III“ je postigao odličan uspeh. Ne samo da se album našao na prvom mestu, već su singlovi „Everibody’s Everything“ i „Nobody to Depend On“ bili na 12. mestu, odnosno na 36. mestu na Billboard Hot 100 top listi. Santana je naravno ponovo dostigao broj 1 1999. godine, kada je LP “Supernatural” postao svetska senzacija, mada sa znatno drugačijom postavom muzičara, a čak i drugim stilom.