Da li znate koja je najskuplja koncertna bina ikada napravljena?

Izvođači su obezbedili svojim fanovima vizuelni doživljaj za pamćenje.

Irska rok grupa U2 krenula je na svetsku turneju u cilju podrške albumu “No Line On The Horizon” koji je snimljen 2009. godine. U roku od dve godine koliko je turneja trajala, bend je putovao širom Severne i Južne Amerike, Evrope i Azije, svaki put postavljajući binu od 360° koja je omogućila svakom gledaocu višestruku perspektivu. Može se reći da su oni ovim poduhvatom oborili rekorde u više segmenata, jedan od njih jeste da je ovo najskuplji scenografski set svih vremena, navodno koštajući zadivljujućih 31 milion dolara. Svet su pored članova benda obilazili i kamioni sa opremom, njih je bilo ukupno 120, dok je za oživljavanje celokupne “predstave” tokom svake večeri bilo potrebno 300 radnika. Težina bine iznosila je preko 400 tona i koštala je između 21 i 31 milion dolara pri ponovnom postavljanju. S obzirom na to, može se zaključiti da je isto tako na prvom mestu kao tehnološki najinovativnija, najveća (50m) i nužno najskuplja koncertna pozornica u istoriji.

Vili Vilijams, inače u svetu muzike dobro poznati scenograf, dizajner svetla, kao i reditelj,  pred kraj jedne od njihovih turneja predstavio je svoju skicu četvoronožnog dizajna. Inspiraciju za binu koju će kasnije nazvati “The Claw”, pronašao je u zgradi tematskog dizajna koja se nalazi na međunarodnom aerodromu u Los Anđelesu, a koja podseća na svemirski brod.

Velika četvoronožna čelična konstrukcija držala je sistem zvučnika i cilindrični video ekran, bila je pozicionirana iznad izvođačkog prostora. Navodi se da je dizajn pozornice proširio kapacitet mesta za 15-20%, jer je publika mogla biti smeštena sa svih strana rampe kojom je bila okružena pozornica. Proširivi video ekran bio je sastavljen od preko milion delova, napravljen tako da je mogao da se spušta i bude bliži središtu bine, odnosno bendu.

Početna ideja, odnosno zamisao o nekoj nesvakidašnjoj scenografiji potiče od frontmena benda Bona. Navodi da je uvek bio opsednut stvarima koje razdvajaju izvođača od publike, kao i to da je bio u malim klubovima na kojima se osećao kao da je miljama daleko od muzičara, tako da to nije usko povezano i uslovljeno veličinom prostora.

Danas ova neprevaziđena scena smeštena je u Juti, u sklopu Living Planet Aquarium-a kao umetnička instalacija.