Danas je SVETSKI DAN POEZIJE, a SIGURNO niste ni naslutili koji PESNICI se kriju iza OVIH hitova koje svi znamo!
Dvadeset prvi mart od 1999. godine obeležava se kao Dan poezije. Srpsku pesničku istoriju čine velika i svetska imena. Pored Desanke Maksimović, možemo se pohvaliti i Mikom Antićem, Aleksom Šantićem, Disom, Dučićem, ali i mnogim drugima. Spisak je podugačak, a njihova brojna dela čuvaju pesničku istoriju Srbije.
Kada je reč o pisanoj umetnosti u Srbiji uopšte, ona je i dan danas posebno blago. To je tako zbog činjenice da su nam pesnici u nasleđe ostavili svoja neprikosnovena i neponovljiva dela. Ali, sa druge strane i zato što je kvalitetna pesma danas gotovo retkost.
Poezija i dalje živi kroz muziku
Često se govori o tome kako su današnji tekstovi otišli u sunovrat. Dobro, možda nije uvek bilo tako. Čuvamo mi i nešto posebno. Na takoreći pop-rok sceni u jednom trenutku zabriljirala je lepota tekstova pesama. S tim u vezi, neki veliki hitovi jednostavno su prepoznati upravo zbog autentičnosti svoje lirike.
Konkretno govoreći, Zdravko Čolić pored brojnih pesama koje mu je čak napisao Đorđe Balašević, peva i dva velika hita za čije reči su zaduženi pesnici iz 19.veka.
Jedna od pesama jeste Pjevam danju, pjevam noću. Naime, pesnik Branko Radičević ovu pesmu je posvetio Mini Karadžić, odnosno ćerki Vuka Karadžića. Po svemu sudeći, Mina je bila njegova velika ljubav, a jugoslovenska zvezda vek kasnije, zasijala je uz ovu pesmu i upalila staro sećanje na Branka i njegova dela.
Pored ove pesme, Čola se može pohvaliti još jednim umetničkim delom, koje, pretpostavljamo, izvodi na svojim koncertnim turnejama.
Mnogi smatraju da je ovo najlepša otpevana poezija. Njen smisao dodatno je oplemenila muzika Kornelija Kovača, a pesma u sebi krije jednu emotivnu i rodoljubivu poruku, kakav je Zmaj kao pesnik svojevremeno i bio.
Sigurno da je sledeća pesma himna svih onih koji nekoga više nemaju. Krase je jednostavne, ali ukrštene rime, par jasnih ali teških rečenica i postavlja pitanje, na koje verovatno niko nikada i ne dobije odgovor- Što te nema?
Njen tvorac je Aleksa Šantić, velikan neoromantizma. Večito inspirisan životom, ljubavlju, ženama, ali i domovinom, ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti.
Što te nema– reči su koje je otpevala Jadranka Stojaković. Ona je pored Šantićevih pesama obrađivala i pesme Desanke Maksimović i svirala je gitaru.
Umetnost će i dalje prkositi tehnologiji
Ove tri pesme samo su dokaz da pisana reč, kao i njen pisac, u ovom slučaju pesnik, ostaju da žive na najlepši način kroz muziku.
Možda veštačka inteligencija može da izračuna Pitagorinu teoremu ili pak reši algebru, ali jedno ne može- da napiše smislenu i kvalitetnu pesmu.
A, kome vi pevate danju i noću i ko je vaša pesma?