Loup Garou – “Witchcraft and Spirits” – druga dimenzija alternativnog bluesa

Alternativni blues sastav Loup-Garou 12. decembra je održao svečanu promociju svog debitantskog albuma “Witchcraft and Spirits” i objavio isti.

Bend nam je predstavio numere sa istoimenog albuma uz podršku gostiju u vidu vrhunskih muzičara, dobro poznatih domaćoj blues sceni. Nakon vrlo uspešne regionalne turneje, sada krunišu godinu i po dana svog autorskog rada albumom na kom je se našlo 13 originalnih kompozicija.

Bend je se ove godine predstavio na znamenitim festivalima širom Srbije, Rumunije, BiH i Crne Gore, a za sledeću godinu članovi benda najavljuju planove i potvrđene nastupe i u Bugarskoj, Makedoniji i Hrvatskoj.

Mi smo imali prilike da ih čujemo i na Mountain Music Festu na Divčibarama, ali ko ih nije za sada čuo, imaće prilike sledeće godine – a mi smo imali priliku osim toga da budemo i među prvima koji će čuti njihov prvenac te je došla na red kod nas i blues recenzija.

Pre nego što napomenemo ko su to Loup Garou, red je da kažemo da su im na izdanju gostovali na gitari legendarni Dragoljub Crncevic koji nastupa sa svojim bendom Point Blank, jednim od najaktivnijih blues sastava u regionu, na klavijaturama Darko Grujić i Katarina Pejak, kao i Aleksandar Vasiljevic na kongama.

Album : “Witchcraft and Spirits”

Bend: Loup-Garou

Ocena izdanja : 8,5/10

“Witchcrat and Spirits” je oličenje složenosti emocija današnjeg čoveka. Kroz prizmu melanholičnog bluesa, dinamičnog svinga, energičnog funk-rocka i misterioznog swamp bluesa, Loup-Garou donosi dimenziju alternativnog bluesa koja na ovim prostorima još uvek nije viđena. Upravo tom kombinacijom različitih muzičkih stilova, kao i originalnim tekstovima, bend dočarava kompleksnost savremenog života, punog razočaranja, melanholije, besa, ljubavi i sreće.

Numera koja otvara izdanje nosi naziv “Go To Hell” i uvodi nas veoma žestoko, sa shuffle ritmom i prelepim bojama gitara. Ono što je zanimljivo je to da je ovo najkraća pesma na albumu sa trajenjem od 3 minute i 32 sekunde. Sledeću otvara bubanj u 6/8, donosno narodski rečeno blues ritmom koji prati usna harmonika sa solažom u nešto sporijem, ali i dalje tempu koji vas tera da se osećate kao da ste u nekom country filmu ili da sedite za šankom u baru, dok držite čašu viskija i gledate oko sebe ljude, razmišljate o sebi, njima i budućnosti i bend koji svira sa stopostotnom emocijom. A taj bend su kladimo se bili baš oni dok su snimali pesmu “Black Clouded Storm“.

Tu imamo lagani spust gde nas dočekuje “A Pocket Full Of Dreams“. Jedna od lakših pesama ovog albuma, u svakom smislu, i svirački, ali i za slušati. Jer zaista, uz ostale pesme uživanje je neizostavno, ali treba se skoncentrisati kako ne biste propustili nešto – ne ide na prvu loptu. Numera broj četiri nosi naziv “Lost Without You!” i obojena je solažama i dominantnošću usne harmonike i hammond klavijature, koje uspešno prati gitara i zajedno doprinose pesmi stari vajb 70ih godina i tadašnjeg blues-rocka. Uh, ako išta volim kod bluesa i starog rocka, to je hammond – morao sam priznati. Tako da ljubitelji starog, starog Whitesnake-a(To mi prvo pade na pamet), i stvarima sličnih prvim njihovim albuma, na pravom ste mestu zato što slušate domaći, kvalitetan blues !

Iznenađujuće melodični početak i opet blues-rock numera, što je nas lično prijatno iznenadilo !
“Perfect Ride(Gispy Woman)” nas delom podsetila malo na stari Deep Purple, ali većinski na ZZ Top, iz čak i nama nepoznatog razloga. Ali to je definitivno velika pohvala, jer se ZZ Top smatraju jednim od velikana blues-rock, a Loup Garou su među prvima na ovim prostorima koji neguju taj zvuk, prošaran svim podžanrovima bluesa.
Ono što smo za sada primetili, jeste da Garouovci neguju nepisano pravilo da u svakoj pesmi imaju manje ili više
usne harmonike prošarane sa solažom na gitari ili klavijaturi. Takođe, to što par puta pomenusmo da nas podseća na neki drugi bend njihova pesma, ne znači u lošoj konstataciji, u smislu da kraduckaju ili bilo šta slično, već u pohvalnoj – da smišljaju originalne stvari, koje svojim duhom podsećaju na neke velikane bluesa ili blues-rocka.

Uvod u “Lonely” bi zaista i najsrećnijeg čoveka učinio možda ne tužnim, ali tužnjikavim zasigirno – i kamen bi zaplakao. Akustična gitara, šare na klaviru i usnoj harmonici i stihovi  “Every time, i close my eyes, i can see your face. Every time, i close my eyes, i can see your smile” nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Upravo doza onog melanholičnog bluesa koji na početku pomenusmo. Nama, za sada možda jedan od favorita ovog izdanja i možda i najspecifičnija njihova pesma, koja se nekako izdvaja iz svega do sada čutog, i ostaje u ušima hteli mi to ili ne. Za ljubitelje bluesa – prava čarolija. Opet onaj hammond, haha. A ako na početku pomenusmo da je prva pesma najkraća, red je da pomenemo i da je ovo najduža numera sa trajanjem od 8 minuta i 16 sekundi.

Drugu polovinu albuma započinje pesma “Voodoo Gumbo” koju otvara sa pravim voodoo ritmom sa kongama koji i dalje nastavlja da vlada u poređenju na bubanj, ali i na druge instrumente. Dinamična sving pesma “Liar” nastavlja izdanje svojim shuffle ritmom i moćnim vokalom Vladana Petrovića koji u bendu takođe ima i ulogu gitariste.

Na nju se nadovezuje “I’ve Changed My Ways“, prošarana metlicama za bubnjem, laganim country-jazz ritmom i usnom harmonikom koja opušta uši. Nakon nje možemo čuti još jednu chill-jazzom inspirisanu pesmu koju otvara bas linija i lagani ritam na bubnju, a upotpunjuju ih lagano šaranje po gitari, usna harmonika i vokal. Naredna nosi naziv benda, ili naziv benda naredne pesme, hm. Slušajući “Loup-Garou Bride” tačno možete osetiti atmosferu unutar samog benda, kakve su probe, snimanja, privatno druženje. Drugi opis nemamo, verujte nam.

Pred kraj nam sledi “Red Light District“, jedna onako prava blues numera i još jedan shuffle ritam,
blues krug na gitari, melodičan refren i šmek Stevie Ray Vaughana. A nakon nje lagani kraj uz numeru koja bi verujemo
bila jedna od retkih na svetu koja bi dostojno zamenila “After Dark” u filmu “Od sumraka do svitanja”, bar smo mi stekli takav utisak !

Nakon što preslušasmo album, imamo par stvari da konstatujemo. Jedna je da je ovo veliki napredak za domaću blues scenu, jer smo u poslednje vreme čuli par vrlo kvalitetnih sastava i tek objavljenih albuma, među kojima je i ovaj. Produkcija je sjajna, album je sniman u studijima “Senses Audio Production“ i “Studio Mašina 23“, dok mix, mastering i produkciju potpisuje producent Saša Otašević – “Studio Mašina 23“. Bend zaslužuje velike pohvale za samostalno izdavanje albuma, naravno uz partnersku podršku kompanije “Esensa d.o.o“ i Udruženja za razvoj obrazovanja i umetnosti “Pentatonik“.

Osim toga, velika pohvala je za svirku koja je sjajna, pevanje – sjajno, ma, nema zamerke, što se toga tiče. Jedina zamerka(mada verujemo da većini ni ne smeta to, pa ne možemo ni reći tako) je to što su pesme iako dosta različite same po sebi, mali broj njih se izdvaja toliko da bismo je zapamtili bez ponavljanja mnogo puta. Ali alternativni pravci i jesu takvi, valjda, u tome im je i čar. Sve u svemu, ljubiteljima bluesa sve preporuke da čuju, ali i ljubiteljima klasičnog rocka, blues-rocka, starog hard rocka iz ’70ih, swing-jazza, funka ali i onima koji su uvek željni slušanja nečeg novog. Kako reče Nele Karajlić iz Zabranjenog Pušenja jednom prilikom, slikarstvo, knjigu, poeziju i sve ostale umetnosti možeš da objasniš, da kažeš zašto ti se nešto sviđa, ali muziku ne. Tako da ako ste ljubitelji svih ovih ovde, ali i gore na samom početku nabrojanih pravaca, a nismo vam možda najbolje dočarali, možda je bolje da poslušate i procenite sami koliko smo bili u pravu.

Loup-Garou su :

Vladan Petrović / Vokal / Gitara
Ivan Jovanović / Usna harmonika
Stefan Marković / Bubanj
Vladimir Nedić / Gitara
Milutin Kažić / Bas gitara

Pisao : Rastko Tomić