Novi talas, Paket aranžman i bliski mu bendovi i albumi...40 godina kasnije

Za one manje upućene četiri vinila kojima Croatia Records ovih dana obeležava 40 godina novog talasa svakako mogu zavarati kad pomislim da je 1981. godina ona u kojoj započinje diskografska aktivnost glavnih (jugoslovenskih) protagonista punk i novotalasne scene.

Jer, pre Jugotonovih albuma ključne (pionirske) albume objavili su Prljavo kazalište i Pankrti na etiketi zagrebačkog Suzyja i ZKP RTV Ljubljana. Naravno, spomenuta opaska ni u kom slučaju ne umanjuje vrednost ni značaj objavljivanja remasterovanih albuma (kao vinila) s nekadašnje etikete Jugotona.

U stvari, prvi albumi Električnog orgazma i Haustora, prvi i jedini album Šarla akrobate te „Paket aranžman“ odavno su diskofilni vinil rariteti, tako da će njihovo izdanje – kao i reizdavanje prvenaca Timea ili albuma Tihomira Popa Asanovića na gramofonskoj LP ploči – sigurno popuniti praznine u kolekcijama. Pogotovo što nova izdanja stižu u originalnim koricama, ali i u boji plastike i pratećih knjižica sa tekstovima i fotografijama.

Sedamdesete, kada je u pitanju jugoslovenska „zabava“ i pop-rok muzika, najčešće se doživljavaju kao ne baš nadahnuta tampon zona između dve prokleto uzbudljive decenije. Naravno, sa nekim izuzetnim, uticajnim ili veoma važnim učesnicima scene za gramofonsku industriju.

Kao, na primer, Arsen Dedić koji je bljesnuo niskim albumom („Arsen 2“, „Homo Volans“…), što je dalo novo značenje i podsticaj šansoni / autorskoj pesmi, grupi Time, koja je prvi put bila svedok prihvatanja tadašnjih angloameričkih trendova (prog -rock), Josipe Lisac sa albumom “Dnevnik jedne ljubavi” – kao krajnji dokaz svojevrsne evolucije hita prethodne decenije u pop (pa i rok) izjavu – i – i poslednje, ali ne najmanje važno – Bijelo dugme. Teza da je do pojave Belog dugmeta domaća rok scena bila marginalni diskografski fenomen i da je nakon njih – kao i koncertna produkcija – postala veliki posao, zasigurno drži vodu.

Napokon, gramofonska industrija (posebno zagrebački Jugoton i Suzi) strahovito je porasla sedamdesetih godina prošlog veka, što je s jedne strane dokaz povećane kupovne moći i standarda građana, a s druge strane, približavajući se ukusu nove tinejdžerske (rock-sklonoj) publike. Za koga je Bijelo dugme postalo sinonim za domaći rok.

Kako je nastajao mitski ,,Paket aranžman”

Mnogo je simbolike u činjenici da se istovremeno sa započinjanjem snimanja albuma „Doživjeti stotu“ u velikom studiju Radio Beograda pod nazivom „Šest“, u beogradskom studiju splitskog Enza Lesića stvarao mitski „Paket aranžman“.

Tačnije, snimci tri nova beogradska benda Šarlo akrobate, Idola i Električnog orgazma. Slučaj je bio takav da je tih dana (meseci) tadašnji glavni urednik Jugotona Siniša Škarica često boravio u Beogradu i „prepakivao“ snimke beogradskog trija u Jugotonov album pod nazivom „Paket aranžman“. Jer, pisao je Škarica godinama kasnije, „bilo je jasno da je pomenuti trio, ma koliko isticali međusobnu raznolikost i početnu netrpeljivost (…) proizvedeni praktično istovremeno, prema istoj matrici novog zvučnog i muzičkog pogleda na svet, zaslužio titulu nosioca zastave beogradske alternativne scene. Naime, kaže Šakrica, „bili su svojevrsni odgovor na nabujalu struju zagrebačkog novotalasnog tria – Azra, Film i Haustor“.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Online music magazine (@highwaystar_magazine)

Pomenuta paralela je potpuno tačna, mada bi se zagrebačkom trojcu trebalo pridružiti, već sam rekao, Prljavo kazalište, koje potom objavljuje albume na Jugotonu sa konkurentnom gradskom etiketom Suzy. U Ljubljani – kao nezvaničnoj prestonici jugoslovenskog panka – Pankrti su aktivni od septembra 1977. godine pod vođstvom Petra Lovšina i Gregora Tomca.

Krucijalan album jugoslovenskog punka

Vredi se podsetiti: prvi singl sa pesmama „Lepi in prazni“ i „Lublana je bulana“ (ŠKUC, 1978) objavljen je godinu dana kasnije dok su prava pankerska bdenija „Anarhist“, „Tovar’ši jest ne ne verjamem“ i pomenuti „Lublana je bulana“ kasnije pronađena na uticajnoj kompilaciji „New Punk Wave 78-80“ (koja je takođe sadržala Prljavo kazalište, Parafi, Problemi i Termiti). Njihov debitantski album „Dolgcajt“ (ZKP RTV Ljubljana) objavljen je 8. februara 1980. godine i još uvek je poznat kao (zajedno sa debijem Buldožera) jedan od najvažnijih albuma u istoriji slovenačkog roka i presudni album jugoslovenskog panka.

Krajem sedamdesetih, a posebno osamdesetih, uspostavljena je snažna „rokerska“ (čitaj: pank novi talas) veza između Ljubljane, Zagreba i Beograda. Kao moderno oživljeno geslo i (barem skovano novotalasnom muzikom) „bratstvo i jedinstvo“. Kratko pojavljivanje Pankrta na izložbi stripova Mirka Ilića u zagrebačkom Studentskom centru krajem 1977. godine (što je odavno mitski datum, baš kao i prvi nastup Ramonesa u Londonu za britansku pank scenu) bio je okidač koji je doveo do mnogih zagrebačkih pank grupa.

Čuveni IURM ili jugoslovenski rok trenutak koji se tokom osamdesetih godina odvijao u Zagrebu, kao i gostovanja beogradskih muzičara u zagrebačkom „Kulušiću“ pod nazivom „Pozdrav iz Beograda“ i uzvratna poseta zagrebačkih bendova Beogradu, čvrsto su zacementirali bliske veze ključnih protagonista novog talasa i rok scene. dve republičke metropole. Rezultat je bio samo naizgled neočekivan: Električni orgazam, Šarlo akrobata odnosno EKV i Disciplina kičme, Idols, Bajaga … bili su popularniji u Zagrebu nego u Beogradu koji su obožavali Film, Parni valjak i Psihomodo pop (iako je ovaj dugi niz godina imao status demo benda koji nije uspeo da nađe diskografa u Zagrebu).

Sarajevski „novoprimitivci“ Zabranjeno pušenje i Elvis J.Kurtovich, Crvena jabuke i Plavi orkestar, mariborski Lačni Franz i ljubljanski Videosex a potom i Laibach, splitski Đavoli, riječki Parafi, Xenia, Denis & Denis, beogradska Riblja čorba, Bajaga, Oliver Mandić, U škripcu, Laki pingvini, EKV, Disciplina kičme i Partibrejkers, vinkovačke Majke i Satan Panonski, pulski KUD Idijoti i Messerschmitt, novosadske Boye, koprivnički Overflow, skopski jazz-rockeri Leb i sol i Mizar… potvrdili su postojanje svejugoslovenske pop-rock scene, njenu visokokvalitetnu produkciju, žanrovsko šarenila te goleme prodane naklade nosača zvuka. Pa i onih nestvarnih 700 hiljada primeraka albuma Daniela Popovića na kojem je bila eurovizijska „Džuli“.

Novi talas, ali i celokupna „scena“ osamdesetih godina, sa svojim „bratstvom i jedinstvom“ u pogledu urbanosti, supkulturnih grupa i roka, doneo je poželjan „izlaz“ u deceniji obeleženoj ogromnom ekonomskom krizom i početkom smrti zajedničke države.

Čitajte više : Štulić objavio poduži esej o Azri i novom talasu i opleo po svima

I pomenuti „ventil“ je proradio. Naročito kada je, polako, ali sigurno, u drugoj polovini 1980-ih, novi talas u velikoj meri izbegao „angažovanje“ u hedonizmu ili preduzeo ključne korake ka popu kao industriji masovne amnezije. Jasan dokaz tome je poređenje prva dva albuma Prljavog kazališta, ali i geneza Parafa od pionira panka do novotalasnog post-punka, Idola sa veličanstvenog dvosmislenog albuma „Odbrana i poslednji dani“ (Jugoton, 1982) sa (godinu dana kasnije) Johnny Štulić i Azra, koji su se od najubedljivijih predstavnika novog talasa (sa genijalnim ranim albumima, među kojima je „Ravno do dna“ ultimativni hit osamdesetih) na kraju decenije pretvorili u svoju karikaturu …

Prvorazredni produkt hrvatskog (jugoslavenskog) punka

Debi Prljavog kazališta („Prljavo pozorište“, Suzy, 1979) bio je prvoklasni proizvod hrvatskog (jugoslovenskog) punka u svojim formativnim godinama; album koji je uhvatio duh vremena 1979. godine (godinu nakon singla „Televizije“) i pretvorio tinejdžersku direktnost i sirovu energiju iskonskog roka (i panka) u niz brojeva “nema problema za moju opštinu”, ,,Subota uveče”, „Srećno dete”, „Neki dečaci”…) koji, ironičnim odlaskom, odražavaju generacijsku frustraciju okoline.

Godinu dana kasnije, Jasenko Houra i bend na, doduše briljantnom i uticajnom albumu „Black and White World“ (Suzy, 1980) naginju modnom ska izričaju (bez njegovih političkih i socijalnih britanskih konotacija) i apolitičnim temama, šireći originalni pank zvuk prema moći. -pop, skala novog talasa i osnovni pop rok.

Ujedno, “Paket aranžman” je zagrebačkog major izdavača Jugoton potvrdio kao diskografa s najviše sluha za nove stvari na muzičkoj sceni bivše države.

Idoli su zahvaljujući osmišljenoj medijskoj kampanji do tada nezabeleženoj u istoriji domaće popularne muzike u vreme objavljivanja albuma bili najpopularniji od tri beogradska benda. Na albumu su se pak predstavili pesmama “Schwulle Uber Europa”, “Plastika”, megauspešnom “Maljčiki” i “Amerika”. Odnosno pesmama koje su podjednako bile ozračene art-rockom, punkom, campom te arhaičnom šlageristikom, udarajući temelje kasnijih albuma poput prvenca te “Odbrana i poslednji dani”.

Šarlo akrobata, prisutni su sa četiri izuzetne – i uslovno rečeno ‘najkomercijalnije’ – pesme u svojoj diskografiji: pesmama “Ona se budi” i “Niko kao ja” te “Oko moje glave” i “Mali čovek”. Sve ih je karakterizovala žestoka energija sirove svirke te sklonost ka pretumbanoj ska/reggae predlozi. Električni orgazam je sa “Krokodili dolaze”, “Zlatni papagaj” i “Vi”,– pesmama koje se nalaze između punka i upliva novotalasnog art-punka što je i naglasilo i ponavljanje pesama na njihovom prvencu – započeo dugovečnu karijeru.

Iako na njemu ima mnogo antologijskih događaja novog talasa, značaj „Paketa aranžmana“ je daleko veći od pojedinačnih doprinosa tri nadahnute i uticajne beogradske grupe.

Naime, album i njegov komercijalni uspeh i ogromna medijska pažnja pokazali su da domaća pank i novotalasna scena nisu samo odjek istovremenih muzičkih promena u Velikoj Britaniji i Americi, već autohtona pojava.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Online music magazine (@highwaystar_magazine)

To je možda najbolje pokazao prvenac Šarlo akrobate “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, jedno od remek-dela novotalasne scene i nažalost jedini projekat Milana Mladenovića, Koje i V.D. Minijatura u kabareu koja otvara album i prvo izdanje „Pazi na decu 1“ sa svojim džezi avanturističkim trikom, besnim ritmom, „zappizmom“ i pseudo-operetnim (ili crkvenim) vokalom i narativnim i kakofoničnim završetkom, isprva je pokazala da je akrobata Šarlot jedinstvena i ponavljajući nastup na nekadašnjoj rok sceni. „Fenomen“, „Sad se jasno vidi“, „Ravno ujutru“ pankoidni su brzaci moćne trojke žešći od većine tadašnjih konkurenata sa neočekivanim obrtima koji više duguju avangardi (posebno u „Sada se jasno vidi“) nego obrascima trominutne „buke“. punk.

Još neobičnije strukturisana je „Ljubavna priča“ koja započinje kao tema bez džeza sa solima basa i bubnja, razvija se kao bizarno svetlo sa neobičnim tekstovima, a zatim svako malo izgori poput eksplozivnog broja. “Samo ponekad” je pomalo iznenađujući ulazak u prostor ska/reggae-a, ali je i na originalan način umetanjem “nepripadnih” delova koji zamenjuju klasični refren. Čini se da je „Čovek“ potekao sa avangardnog albuma a la Hugh Hopper pre nego što je „buka“ prerasla u punkoidni broj koji ima „produžetak“ i u temi „Bes“.

A onda opet ska/reggae u „OOO“ koji se spaja sa „Problem“ i koji se, uslovno rečeno, izvodi barem delimično kao „konvencionalni broj“. „Želim jako“ vraća prostor – ovog puta melodijski – pank po ukusu i uhu pank-nev vave publike. Album se završava sjajnim „Pazite na decu 2“, realizovanom – kao i ceo album – kao muzički tok misli u opcionalnoj studijskoj sesiji.

Električni orgazam nikada – čak ni u vreme kada se kretao zajedno sa „Svira rokenrol cela Jugoslavija“ – nije bio tako velika mejnstrim atrakcija poput Bajage i Čorbe, Valjka i Prljavaca ili, ako hoćete, mitske Azre. Pa ipak, današnja turneja Gileta i njegove pratnje duž i širom bivše države pokazuje da su među nekolicinom preživelih glumaca iz prvog novotalasnog ešalona i dalje prokleto atraktivni, diskografski moćni i zanimljivi vremenskoj publici koja ih se seća iz doba “Paket aranžmana” i prvi album Električnog orgazma i milenijalci skloni rokenrolu. Zašto? Pa jednostavno zato što su, poput njihove diskografije, ostarili odlično i dostojanstveno.

Nakon “Paket aranžmana” Električni orgazam je prvi dobio priliku da za Jugoton snimi debitantski album.

Produkciju je potpisao Ivan Piko Stančić (i započeo dugovečnu saradnju s Giletom) dok se Orgazam odlučio za novi autorski materijal (‘Nebo’, ‘Konobar’) te nove verzije “Krokodili dolaze” i “Vi” znane s “Paket aranžmana” te cover “I’ve Got a Feeling” Beatlesa. Ova potonja pretvorena je u pakleni punk nalik Buzzcocksima, “Nebo” je ozračeno daškom garažne psihodelije a la Question Mark And The Mysterians kojoj je Gile bio sklon i na kasnijim albumima Orgazma te Stranglersima a “Konobar” vraški zanimljiva pesma s kratkim uvodom na tragu beatlesovskih poigravanja s verglaškim temama music halla pre nego li se pesma sa gitarom ‘odmetnula’ u punk klasik.

Četvrti album u novotalasnom paketu Croatia records odnosno album novog talas objavljen preko Jugotona 1981. je prvenac Haustora. Pre nego li je album objavljen Haustor je iste godine snimio svoj prvi singl sa Sacherovom “Moja prva ljubav” koja je godinama ostala njihova najpoznatija i najprepoznatljivija pesma i donekle ‘ukrala show’ pesmama snimljenim na sledećem albumu. Njega je, kao i singl “Moja prva ljubav” producirao Husein Hasanefendić Hus dok je album najavljen Sacherovom pesmom “Radio” i Rundekovom “Crni žbir”.

Naime, album je gotovo ravnopravno doneo pesme Haustorovih dvaju autora. Izvorni vinilni album trebao je da sadrži i pesmu “Radnička klasa odlazi u raj” ali ona je uklonjena iz političkih razloga te se na prvencu umesto nje našla već dobro znana “Moja prva ljubav”. Naprotiv tome prvenac sugeriše pravce u kojima će se razviti pesmarica Haustora te lične autorske poetike Darka Rundeka i Srđana Sachera.

Iako je kasniji studijski “Treći svijet” bio zaokruženiji i bolje produciran upravo prvenac i danas predstavlja sve temeljne odlike haustorovog pionirskog propitkivanja forme “pop pesme” odnosno prožimanje uticaja punka, Kariba, novog talasa…

Osim hita “Moja prva ljubav” i novotalasnog “Radio” bliskog poetici Specialsa ili Selectersa koji su kao i poliritmična “Noć u gradu” s elementima drame pokazivali Sacherovu sklonost ka osluškivanju aktualnih muzičkih vibracija i njihovo usvajanje u ličnom autorskom iskazu, album je dao ceo niz neobičnih pesama.

Istovremeno “na ti” sa svetskim kurentima i posve drugačiji od dominantne domaće novotalasne struje. Rundekov “Crni žbir” je bio slojevita pesma sa naglašenim bubnjem i neočekivanim zvučnim umetcima i upečatljivim duvačima, “Duhovi” ska/regga pesma, “Mijenjam se” novotalasna tema u orbiti Filma a takođe novotalasna “Tko je to” čak bliska Talking Headsima…

Četiri reizdanja na vinilu, rekoh već, pravi su način obeležavanja punkersko-novotalasne 1981. Ali i značaja tadašnjeg Jugotona kao vodeće diskografske kuće koja je prva prepoznavala dolazak ‘novog doba’. Stoga – kapa dole.

Izvor : Mixer.hr

Napisao : Zlatko Gall