POLA VEKA BEZ LIVERPULSKE ČETVORKE

Zvaničan kraj se nikada nije dogodio, ali nezvaničan kraj se desio pre tačno pola veka.

Na ovaj datum 1970. godine, Beatlesi- su i zvanično okončani, ne sa praskom, već sa šapatom. Ova vest nije iznenadila obožavaoce i kritičare, iako je čudan način na koji su te vesti podelili sa svetom uopšte. U saopštenju za štampu 1970. za svoj nadolazeći solo album, Paul McCartney, basista Beatles-a, odgovorio je na niz pitanja i izjavio da partnerstvo sa John Lennonom gotovo, kao i vreme koje je proveo u The Beatles-ima. Mediji su iskoristili potvrdu koju su čekali – dug i vijugav put konačno se završio.

Da bismo razumeli kraj, moramo znati početak. Sve je krenulo 1957. godine, kada je John Lennon svirao u grupi The Quarrymen. Tu se ubrzo pridružuju i Paul McCartney, i nešto kasnije George Harrison. 1960. godine su se preimenovali u The Beatles, a 1962. godine im se pridružuje Ringo Starr na bubnju čime se zaokružuje priča.

Hulton Archive, Getty Images

Dug i vijugav put do te tačke počeo je nekoliko godina ranije. Beatlesi su u početku bili Lennonov bend, ali McCartney je s vremenom preuzeo sve dominantniju ulogu.

Prvi singl grupe izlazi iste godine, a drugi singl i prvi album naredne. Krajem ’63 Beatlesi postaju senzacija u celoj Velikoj Britaniji, novine to nazivaju “Beatlemania”, a žene padaju u nesvest i vrište kao lude. Da, tako je bilo, kao što ste pročitali. Da li su stvarno najbolji rock bend ikada, da li su marketinški trik Briana Epsteina, njihovog dugogodišnjeg menadžera, ili su jednostavno samo pogodili pravi trenutak ? Niko neće znati, ali definitivno je da su jedan od najuticajnijih bendova ikada, što dokazuje da i dan danas širom sveta imamo ogroman broj tribute sastava Beatles-a.

Važno je pomenuti i da je prva audicija Beatlesa za Dacca Records odbijena iz razloga zato što su izdavači mislili da vreme gitara prolazi(pa su ubrzo potpisali za EMI’s Parlophone). A upravo oni su imali ogroman uticaj u formiranju formata rock benda gde u postavi sviraju električna gitara/bas gitara i bubanj, a sa “Beatlemaniom” su bili možda i prvi bend sa fan bazom.

Kako su početkom 60-tih godina stekli veliku masu,oni su svetskim turnejama omogućili tinejdžerima koji su imali slobodan novac i slobodno vreme da ih prate da urade upravo to. Jedan od tih tinejdžera bio je i Sting. “Bitlsi su formirali moj muzički ukus tokom mog odrastanja i mog obrazovanja”, rekao je Sting. “Proistekli su iz vrlo sličnog okruženja: industrijski gradovi u Engleskoj, radnička klasa; oni su napisali svoje pesme kojima su osvojili svet. A to je bio plan mnogih drugih britanskih klinaca koji su pokušali da učine isto.”

“Beatlemania” se proširila svetom i čak pomogla u promeni stavova o zapadnoj kulturi među mladima iz zemalja komunističkog bloka tokom doba hladnog rata koja se još uvek osećala od kubanske krize. Da li su samo oni bili ti ili su jednostavno imali sreće što je baš njih od milion klinaca izabrao menadžer Epstein koji ih je nakon prvih odbijanja uzeo pod svoje ?

Njihova abnormalna popularnost trajala je od 1963. do 1966. godine, te su u tom periodu objavili 6 studijskih albuma(ako računamo po Britanskom objavljivanju – prvi američki albumi su se sastojali od pesama sa britanskih izdanja, samo drugačije naslovljenih, a razlog tome je bio u stavu Capital Recordsa, američkog partnera Emi-Parlophone-a, da Beatlesi nisu za američko tržište. Naravno, zbog tih početnih poteškoća ploče nisu ni imale veliki uspeh. Zbog toga je teško i pratiti albume hronološki.)

Gostovanje na poznatom televizijskom Ed Sullivan nastupu 1964. godine, gde ih je gledalo rekordnih 70 miliona gledalaca, doprinelo je velikoj promeni, velikoj popularnosti u SAD i pre svega tome da su dva meseca kasnije Beatlesi okupirali prvih pet mesta na Billboarovoj top listi singlova nizom: “Can’t Buy My Love”, “Twist And Shout”, “She Loves You”, “I Want To Hold Your Hand” i “Please Please Me”.

Iako je uvek vladalo rivalstvo između Beatles-a i The Rolling Stone-a reklo bi se da su trijumfalne turneje Beatlesa po Americi
otvorile su vrata za “britansku invaziju“ koja je omogućila drugim bendovima, uključujući The Rolling Stones, da postanu ogromni u SAD-u.

U tih par godina, njihova muzika je napredovala od očigledne jednostavnosti prvih hitova (kao “She Loves You“ i “I Want to Hold Your Hand“) do umetnički ambicioznih (kao što su albumi “Revolver”, “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” i “Abbey Road” – o kojim sledi koja reč više).

Pisanjem sopstvenih pesama, istraživanjem raznih mogućnosti studija za snimanje i nastojanjima da se postigne vrhunski
kvalitet svakog snimka koji su napravili, Beatles-i su imali ogroman uticaj na popularnu muziku. Postali su predmet neprestanog proučavanja novinara, koje obuhvata i njihovu kasniju ulogu simbola mladalačke supkulture 1960-ih. No, albumi u periodu 1963-66, zasebno, nisu toliko specifični kao oni kasniji.

Tako da prelazimo na kasniji period. Važno je još pomenuti i sledeča dva albuma, “Rubber Soul“ i “Revolver“, objavljeni 30. decembra 1965, odnosno 5. avgusta 1966, koji donose vidna sazrevanja u shvatanju rock-muzike, naginjanje ka psihodeliji i istraživanje novih studijskih mogućnosti.

U to vreme, Beatles-i su već radili pod uticajem droga. Prekretnicu u radu grupe predstavlja 1966. godina kada je Bitlmanija počela da pokazuje i svoje negativne strane – koncerti su bivali sve kraći, po mnogima kvalitativno slabiji, a buka obožavalaca je onemogućila Beatles-e da se koncentrišu na samu muziku. Londonska štampa 4. marta te godine prenosi izjavu Johna Lennona u kojoj on tvrdi da su Beatlesi popularniji od Isusa. Ovaj intervju, prenosi američka štampa, te on u tada još konzervativnom društvu SAD odjekuje poput bombe. Posledica toga bila je ta da su se mnogi obožavaoci odricali grupe i organizovali javna spaljivanja ploča. I ored svega tog grupa je krenula na svetsku turneju ali ona nije prošla baš najbolje pa je i pre samog kraja prekidaju i vraćaju se studijskim radom.

Ono što je sigurno, van već pomenutih činjenica jeste da su The Beatles su promenili svoj zvuk krajem ’60ih u poređenju na sam početak karijere i pomogli popularizaciji ideje o dugometražnom albumu, postavljajući šablon za muzičku evoluciju drugih bendova.

Iako je bend bio pri raspadu, sam album “Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band” iz 1967. godine, bio je glavna inspiracijaza pisanje Pink Floyd-ovog remek dela “The Dark Side Of The Moon”, izjavio je jednom prilikom Roger Waters. Pesme na albumu prožete su elektroničkim efektima, tradicijom music halla, kabarea, psihodelije, elementima klasične muzike, soula, etnoom, i kao takav dao je mnoge hitove. “Sgt. Pepper..” bio je njihov najprodavaniji album i punih 15 nedelja nije silazio sa vrha britanske top liste.

Beatles-i su pomogli da se tehnologija analognog snimanja prebaci u novu eru. Snimanje ovog izdanja rezultat je novih standarda u stručnosti i inovacijama. Procenjuje se da je “potrošeno” 700 sati rada na snimanju albuma, a prema rečima producenta Georgea Martina, to je pomoglo da se doprinese osećaju i svesnosti muzičara da svaki studio donosi svoju specifičnu boju instrumenata. Upotreba “multi-tracking-a” takođe je bila revolucionarna jer je Martin pomogao da se spoji zapadnjačka muzika sa indijskom muzikom, džezom sa psihodeličnim rockom i popom. Prema McCartney-u, album je učinio “veliku razliku” u popularnoj muzičkoj kulturi, jer je ubedio druge bendove da više “ne idu na sigurno”.

Beatlesi i Epstein

Iste godine umire im menadžer Brian Epstein. Uporedo sa umetničkim sukobima, lične i finansijske intrige izdišle su van kontrole. Sa smrću menadžera Briana Epsteina 1967. godine, izbila je svađa oko toga ko treba da preuzme funkciju, kao i nova Apple grupa.

A očigledno, iako je prošlo samo 5 godina kako zvanično postoje u tom sastavu i kao studijski bend, raspad je već lagano krenuo. Sledeći album grupe “Magical Mystery Tour” ispraćen filmom nije prošao baš najbolje, i uz to pesma “I Am the Walrus” nije bila emitovana zbog navodno nepristojnog teksta.

Početkom 1968. godine, svi Beatlesi, sa suprugama, devojkama i drugim poznanicima odlaze u indijski kamp “Rishikesh” gde kod Mahareši Jogija uče transcedentalnu meditaciju. Prvo Star i Makartni, pa onda i ostali članovi grupe napuštaju kamp, odbacujući učenje(manje ili više). George Harrison je podosta primio indijski svet, što se odrazilo najviše u njegovoj post-beatles karijeri. Čak je i svoj prvi solo album snimio u Indiji.

Po povratku u London, otpočinju rad na novom projektu, što po prvi put od nastanka donosi probleme i međusobne nesuglasice. Lennon insistira da u studiju bude prisutna njegova nova verenica, Yoko Ono, prema kojoj drugi članovi nemaju pozitivno mišljenje, a i po nekim izvorima je u grupi vladalo pravilo da u studiju ne sme biti nijedno žensko.

Pored toga Appleu je sve više nedostajalo kontrole, a samo je se McCartney svakodnevno interesovao za ovaj posao. Prvobitno je lansiran kao program za izbegavanje poreza, ali Beatlesi su ga transformisali u najpošteniju izdavačku kuću tražeći novi talenat. Kad je računovođa odustao od finansijskog nereda u kompaniji, McCartney je osetio da mora da zakorači i pokušao je posebno da upozori Lennona da uzima previše novca iz poslovanja – što je dovelo do ljute razmene. Shvativši da se situacija ne može nastaviti, složili su se da dovedu novu upravu, ali McCartney je želeo Lee i Johna Eastmana, oca i brata njegove nove supruge Linde, dok su drugi želeli Kleina. 9. maja su Lennon, Harrison i Starr potpisali s Kleinom; McCartney je odbio da doda svoj potpis.

Getty Images

Vreme je takođe donelo i tvrdnju da je Yoko Ono podelila Beatlese. Njena veza sa Lennonom pružila mu je više duhovne podrške nego što je ikada ranije osećao(po nekim izvorima bio je veoma nesiguran u sebe), raskinuvši vezu koju je imao sa McCartneiyem godinama.

Napetost kulminira kada Ringo Starr privremeno napušta grupu 22. avgusta 1968. godine, no on se vraća ubrzo i grupa objavljuje album “The Beatles“, poznat i kao “White Album“ zbog belog omota, na kome se samo nalazio naziv grupe u sivoj boji. Sadržao je 28 pesama. Sa njega je se izdvojilo nekoliko pesama, debitovao je na prvom mestu liste u SAD i samo tamo je prodat u preko 12 miliona primeraka.

Već 1968. godine, John, Paul, George Harrison i Ringo Starr, bilo je očigledno, izazivali su brojne tenzije u bendu koje su ubijale sastav iznutra. John Lennon i Yoko Ono bili su konstantan javni spektakl, članovi benda razvijali su se vrlo različiti muzički ukusi i inspiracije, a posao da budu najveći bend na svetu izvlačio je radost iz njihovog truda. Grupa je izgubila ujedinjujuću dinamiku redovnog putovanja i nastupa. Iako su uspeli da stvore neke od svojih najboljih studijskih radova u tom periodu, rastuće muzičke i lične razlike uzimale su svoj danak.

Nedugo potom, objavljen je i crtani film/album Yellow Submarine, koji zbog svega 4 nove i 2 stare pesme, uz B-stranu sa Martinovim instrumentalima, doživljava debakl.

Krajem 1968. godine, niko od članova nije znao da li su još uvek bend. To je bila veoma zbunjujuća činjenica i za njih, i za javnost. Najveći problem grupe je bio upravo njihova najveća prednost iz prvih godina postojanja – to što je svako želeo nešto svoje da ubaci, i svako je gledao sebe, dok nije tako bilo na početku. Mnogi misle da je bend uspeo baš zbog onoga što “Ringo nije najbolji bubnjar ni u grupi” kako reče Lennon jednom prilikom.

Loša atmosfera se prenela i na naredni projekat, “Get Back”, koji je više od godinu dana kasnije objavljen kao poslednji album grupe — “Let It Be“, 8. maja 1970. Ideja, koju je inicirao McCarney bila je da grupa u studiju svira kao da nastupa uživo, a pritom bi filmske kamere beležile sve kao dokumentarac. Kamera je beležila bend koji se raspada.

Album “Let It Be” iako je bio poslednji album grupe, snimljen je velikim delom pre “Abbey Road”.

Grupa se bacila na studijsko snimanje. Već nakon dva dana, grupa je po prvi put počela da razmatra mogućnost otvorenog razlaza. Tenzije su bile velike, naročito između McCartneya i Harrisona, koji takođe nije mogao da podnese još jedno prisustvo
Yoko Ono u studiju, koja se opet nije odvajala od Lennona dok je sam Lennon sa svoje strane bio potpuno kreativno i izvođački pasivan.

10. januara Harrisonu je bilo dosta napete atmosfere i višegodišnjeg potcenjivanja njegovog doprinosa grupi pa je napustio bend. Nakon jednog poslovnog sastanka sa ostatkom Beatles-a, Harrison se vratio 22. januara i sa sobom doveo klavijaturistu Billyja Prestona, ali čak ni njegov dobronamerni i konstruktivni karakter nije mnogo pomogao da se popravi atmosfera, mada su tokom celog januara, koliko je trajao ovaj projekat, Beatlesi izvežbavali i snimali na desetine pesama.

U nedostatku dogovora, umesto planiranog velikog promo-koncerta, Beatlesi sviraju na krovu svoje korporacije, ali i taj koncert za slučajne prolaznike prekida policija. Narednih meseci, Beatlesi su se tek sporadično okupljali, dorađujući nedovršene pesme. Poslednji put, grupa je zajedno radila na snimanju albuma “Abbey Road“, objavljenog 26. septembra 1969. godine.

Tokom rada na tom albumu postaje veoma očito da su svi članovi grupe postali teški individualci, što je počelo postepeno da se primećuje godinama unazad, a pojedinačne ideje koje su se profilisale dok su radili na paralelnim projektima tokom tih meseci, svedoče o njihovoj međusobnoj kreativnoj različitosti.

Abbey Road je i zvanično album koji su Beatlesi objavili kao aktivan sastav. Album je decenijama bio apsolutni favorit publike.
Nedugo nakon izlaska albuma, Lennon je prvi počeo javno da govori o odlasku iz sastava, ipak prvi je Beatlese službeno napustio Paul McCartney.

Raspad se dogodio 10. aprila 1970. godine, dan nakon što je Paul McCartney objavio izjavu u kojoj je rekao da mu bend ne nedostaje i da ne planira da snima više s Johnom Lennonom, Georgeom Harrisonom i Ringo Starrom.

McCartney je na britanskom Višem sudu podneo molbu za raspuštanje benda poslednjeg dana 1970. godine, a proces je trajao četiri godine dok se konačno nije oslobodio svih preostalih zakonskih obaveza. Nada u ponovno okupljanje trajala je sve do onog tragičnog decembarskog dana 1980. godine, kada je John Lennon ubijen ispred svoje stambene zgrade u Njujorku. Na neki način, Lennonova smrt služila je okupljanju tri preostala Beatlesa poslednji put, kao počast njihovom poginulom prijatelju na Harrisonovom albumu iz 1981.

Iako je metak atentatora završio svaku nadu da će liverpulska četvorka ikad ponovo deliti pozornicu ili studio, zapravo je uspeh razdvojio Beatlese. Kada je Beatlemanija narasla do tačke kada nisu mogli ni da stupe na pozornicu i ne čuju se nad grmljavinom gomile, to je zaista bio početak kraja. Bez drugarstva na pozornici, beskonačno ometanje koje neizmerno bogatstvo i naduvani ego čine da izgube kontakt sa svojim pravim ja.

Sva četvorica, tada već bivših Beatlesa, uskoro su nastavili svoje karijere; Lennon prvo sa “Plastic Ono Bandom”, a potom i samostalnim projektima, McCartney solo ili sa “Wingsima”, George Harrison i Ringo solo albumima.

Šta bi bilo da nije bilo The Beatles-a niko nikada neće saznati. U filmu “Yesterday” odigrana je priča u kojoj preko noći svi – osim jednog momka – ni ne znaju da su Beatlesi postojali. To je zanimljiva priča, i sve preporuke za gledanje filma, ali šta su
Beatlesi doneli svetu što bi bilo dosta drugačije da ih nije bilo ?

Definitivno ni muzika ni mediji nisu više isti od njih. Beatlesi su mnogo pre MTV-ja promovisali svoje albume mini-filmovima.

Podjednako uticajni, ili možda uticajni individualci postoje, tu su Louis Armstrong, Elvis Presley, Frank Sinatra, Ray Charles i Bob Dylan, ali bend ? Teško da postoji uticajniji bend od njih ! Mnogo sadašnjih bendova ne bi bili to što jesu.

A nama ostaje završni nastup benda, improvizovani krovni koncert za film “Let It Be”.

Pisao : Rastko Tomić