U Puli počelo snimanje dokumentarnog filma “Do poslednjeg atoma” o Atomskom skloništu

Ta neprekinuta ljubav s Novosađanima traje preko generacija i generacija, i to me također jako podsjeća na moju mladost i djetinjstvo kada su mnogi iz Novog Sada ljetovali na Stoji u Puli. Družili smo se onda s prekrasnim Novosađankama, bili smo klinci i zajedno smo gledali kako padaju zvijezde” – prisetio se Bruno Langer

” “Ovo je vrijeme paklenih vozača”, to nas je u to vreme vodilo i osećam potrebu da opet dotaknem to neko detinjstvo, a u Novom Sadu je i ta neka energija i želja da se opet čuje takva muzika. I baš iz tog razloga došli smo ovde da napravimo taj film o Atomskom skloništu, koji će ostaviti trag u istoriji o jednom muzičkom čudu koje se je dogodilo i koje je napravilo atomsku energiju, ali i sklonište za mnoge ljude i mnoge istine” – kaže Dušan Stojanović, reditelj filma.

Pala je i prva filmska klapa dokumentarnog filma o Atomskom skloništu pod radnim nazivom “Do poslednjeg atoma” u produkciji Kulturnog centra Novi Sad i Srpskog kulturnog centra iz Pule.

Na današnjem filmskom setu ispred Hotela Pula okupili su se Dušan Stojanović i Lazar Stanivuk, reditelji i scenaristi, koproducent Milan Rašula iz Srpskog kulturnog centra Pula, te frontmen Atomskog skloništa Bruno Langer.

Langerov dolazak u njegovom poznatom mercedesu je prva scena u filmu. Dušan Stojanović reditelj i scenarista dokumentarca kaže kako je motiv i ideja za ovaj projekt potekla nakon dolaska prošlog proleća u Pulu na promociju filma o Miki Antiću, kada su upoznali Bruna Langera, te se stvorila misao o realizaciji filma koja je došla kao “grom iz vedrog neba”.

“Kao što vidite počeli smo da radimo na filmu koji je svojevrsna istorija umetnosti muzike. Odlučili smo da prenesemo na filmsko platno nešto za što mislim da je Atomsko sklonište odavno zaslužilo, a mene je u ovaj projekat intimno vodilo i moje poznanstvo sa glumcem Nebojšom Glogovcem i ljubav koju sam delio sa mojim bratom prema muzici Atomaca. Odrastali smo na njihovom zvuku i sećam se dok smo još radili u omladinskim zadrugama kako smo slušali baš taj zvuk, a to je na primer bila pesma “Ovo je vrijeme paklenih vozača”, to nas je u to vreme vodilo i osećam potrebu da opet dotaknem to neko detinjstvo, a u Novom Sadu je i ta neka energija i želja da se opet čuje takva muzika. I baš iz tog razloga došli smo ovde da napravimo taj film o Atomskom skloništu, koji će ostaviti trag u istoriji o jednom muzičkom čudu koje se je dogodilo i koje je napravilo atomsku energiju, ali i sklonište za mnoge ljude i mnoge istine” – rekao je Stojanović za istra24.hr.

Koscenarista i koreditelj filma Lazar Stanivuk kaže kako je jedna od niti vodilja u realizaciji projekta popratiti istoriju Atomskog skloništa, te saznati gde su i šta rade stari članovi grupe.

“Ideja je da okupimo Atomsko sklonište kako bi odsvirali još po neki koncert što je moguće više u starom sastavu, a sam nastanak ideje o snimanju dokumentarca o Atomcima potekla je baš ovde u Puli. Film u saradnji snimaju Kulturni centar Novi Sad i Srpsko kulturno društvo iz Pule. Dokumentarac će se u Puli snimati sedam do osam dana, a deo snimanja će se obaviti u Novom Sadu, a verovatno i u Beogradu, te je takođe predviđeno da se jedan od koncerata Atomaca održi u Novom Sadu” – poručio je Stanivuk.

Milan Rašula i Srpski kulturni centar u dokumentarnom filmu o Atomskom skloništu pojavljuju se kao koproducenti. Rašula napominje da je Atomsko sklonište još uvek jako slušano u Srbiji, te da je jedna od ideja za stvaranje dokumentarca i skorašnjih 50 godina Atomaca.

“Zahvaljujući sjajnim momcima Dušanu Stojanoviću i Lazaru Stanivuku koji su scenaristi i pojavljuju se u varijanti same produkcije, režije i snimateljskih radova, te rešavanja ovih ambijentalnih stvari, dogovorili smo da to krene sada tokom jeseni. Upravo je to ovo vreme kada smo prve sekvence pripremili i kada ćemo ih snimiti. Oni će nastupe Langera i grupe Atomsko sklonište pratiti i kroz narednih 6 do 7 meseci i po Beogradu i po regionu. Tako da sam siguran da će to biti jedan sjajan film i ono što me posebno veseli, Atomsko sklonište i Bruno Langer zaslužuju da se jedan takav film dokumentuje, snimi i sačuva jednu kolektivnu memoriju na postojanje Sergia Blažića Đosera i grupe Atomsko sklonište na ovim prostorima.”

O lokacijama na kojima će se snimati dokumentarac Bruno Langer govori sa setom, spominje prve probe na Valovinama, štalicu od Sergiove none Foške u kojoj su održavali probe, pa sve do diska Uljanik u kojemu su svi ondašnji bendovi održavali svirke.

“Veliko mi je zadovoljstvo raditi s Dušanom i Lazarom, te vjerujem kako je Atomsko sklonište zaslužilo film. Postojimo već 47 godina i idemo prema pedesetoj. Posebno mi je drago što je došla ekipa iz Novog Sada gdje godišnje održimo barem dva koncerta, a to je i grad u kojemu smo imali prvi javni nastup na Bum festivalu 1978. godine. Ta neprekinuta ljubav s Novosađanima traje preko generacija i generacija, i to me također jako podsjeća na moju mladost i djetinjstvo kada su mnogi iz Novog Sada ljetovali na Stoji u Puli. Družili smo se onda s prekrasnim Novosađankama, bili smo klinci i zajedno smo gledali kako padaju zvijezde” – prisetio se Langer.

Izvor : istra24.hr