Panel o prezentaciji skandinavske kulture i tradicije kao priprema za koncert Wardrune na Tašu

Koncertna agencija Charm Music u saradnji sa Skandinavskim kutkom 6. jula u 19.00 č. u UK Parobrod organizuje panel o prezentaciji skandinavske kulture i tradicije kroz popularnu kulturu pod nazivom „Od Vikinga do Vardrune“.

Podstaknuti dolaskom norveške grupe Wardruna u Beograd i načinom na koji oni predstavljaju norvešku tradiciju kroz svoju muziku, koncertna agencija Charm Music u saradnji sa Skandinavskim kutkom organizuje panel “Od Vikinga do Vardrune”. Na panelu će govoriti Mirna Stevanović (lektorka na grupi za skandinavistiku na Filološkom fakultetu), prof. dr Dorijan Hajdu (vanredni profesor skandinavistike), prof. dr Aleksandar S. Janković (vanredni profesor na FDU) i Nemanja Vasiljević (organizator Scandinavia Nights). Moderatorka panela biće Ružica Radulović iz Skandinavskog kutka.

WARDRUNA TEK 11. JULA 2022. DOLAZI U BEOGRAD – ALI NA TAŠMAJDAN

Panelisti će pokušati da daju odgovore na pitanja kako se istorija skandinavskih naroda i tradicija plasiraju i prezentuju kroz današnje kanale popularne kulture (serije, muziku, filmove), ali i dela savremene književnosti. Koliko je filmska i medijska adaptacija vikinškog perioda doprinela popularizaciji skandinavske kulture, ko su zaista bili Vikinzi i koliki je uticaj kulturnog nasleđa vikinškog doba na današnju kulturnu produkciju samo su neka od pitanja na koja će učesnici pokušati da daju odgovor.
Čitav događaj zakazan je za sredu, 6. jula, sa početkom u 19.00 č. u UK Parobrod (Kapetan Mišina 6a). Planirano je prikazivanje kratkog dokumentarnog filma „London By Norse“, dok će panel početi u 19.30 č. Svi prisutni biće u prilici da učestvuju u nagradnom konkursu i da osvoje ulaznice za predstojeći koncert grupe Wardruna koji se održava 11. jula na Stadionu Tašmajdan.

Ulaz na događaj “Od Vikinga do Vardrune” je besplatan.

POPUST ZA MLADE DO 23 GODINE ZA KONCERT WARDRUNA NA TAŠMAJDANU

Mirna Stevanović (1978) diplomirala je skandinavske jezike i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom studija i rada na fakultetu u više navrata se usavršavala u Norveškoj i u Danskoj. Radi kao asistent za skandinavsku književnost, a posebne oblasti interesovanja su joj savremena književnost, književnost modernizma i staroskandinavska književnost. Prevodi sa norveškog i danskog jezika. Dosad je između ostalog prevodila dela Knuta Hamsuna, Hansa Kristijana Andersena, Erlenda Lua, Laša Sobija Kristensena, Juna Fosea i Ćela Askildsena.

Dorijan Hajdu je rođen 1980. godine u Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je stekao i master diplomu i zvanje doktora. Od 2006. godine radi na Grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, gde trenutno kao vanredni profesor predaje, između ostalog, švedski jezik, skandinavsku kulturu i sociolingvistiku. Objavio je monografiju „Pragmatična ekvivalencija izraza sa konotativnim značenjem u švedskom i srpskom jeziku”, kao i veći broj naučnih radova iz oblasti skandinavistike, lingvistike, sociolingvistike i kulturologije. Učestvovao je na mnogo međunarodnih konferencija i održao veliki broj gostujućih predavanja na univerzitetima širom Skandinavije. Bio je mentor preko 15 master radova studenata Skandinavistike.

Aktivno se bavi i prevođenjem sa švedskog, engleskog i slovenačkog jezika i ima preko 50 objavljenih prevoda iz različitih oblasti.

Dr Aleksandar S. Janković (1970) profesor je FDU na predmetima Istorija svetskog filma, Istorija srpskog filma i Uvod u studije popularne kulture. Doktorirao je disertacijom „Bitlsi kao kulturni artefakt“ (2007). Objavljivao je naučne radove i izlagao na naučnim konferencijama, više puta u zemlji i inostranstvu. Autor je dve knjige o filmu „Dug i krivudav put“ (dva izdanja 2009/11) i „Redefinisanje identiteta: istorija, zablude, ideologija u srpskom filmu“ (2017). Već 30 godina radi i kao filmski i rok kritičar u medijima u zemlji i inostranstvu.

Nemanja Vasiljević je rođen 1983. godine u Knjaževcu, a odrastao u Beogradu, gde je dobio osnovno , srednje, kao i visoko obrazovanje. Može se reći da su istorija i Formula I, prevenstveno finski vozači, imali presudan uticaj na razvoj svojevrsne pasije ka Skandinaviji i skandinavskoj kulturi. Iako se opredelio za računarske tehnologije, oblast istorije nastavlja da dominira njegovim interesovanjima, gde prvenstveno prednjači vikinški period skandinavske istorije. Krajem devedesetih godina otkriva i od tada neprekidno gaji ljubav ka metal muzici. Kako mnogi popularni metal bendovi potiču upravo iz Skandinavije, to je dugogodišnjim negovanjem, ali i neprekidnim proširivanjem znanja u ovom domenu, uzrokovalo da se interesovanje proširi ne samo na skandinavski metal, istoriju i vikinge, već i na druge žanrove skandinavske muzike, jezike, kao i na samu kulturu. Tako se u dva navrata, u periodu između 2009. i 2013., bavio i učenjem finskog jezika, da bi se od 2015. godine posvetio uglavnom švedskom jeziku. Od 2009. godine, sa još nekoliko prijatelja, organizuje „Scandinavia Night“, večeri posvećenoj pre svega skandinavskim metal i rok bendovima, što za krajnji cilj ima popularizaciju skandinavske muzike.