FILMSKE VESTI IZ SRBIJE I REGIONA

15. Leskovački internacionalni festival filmske režije – LIFFE od 15. do 20. septembra

Petnaesto izdanje Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije – LIFFE biće održano od 15. do 20. septembra u Leskovačkom kulturnom centru, Narodnom pozorištu Leskovac, kao i na online platformi. Selektor ovogodišnjeg festivalskog izdanja je hrvatski reditelj Ognjen Sviličić.

Ognjen Sviličić, selektor ovogodišnjeg festivalskog izdanja, svoj izbor filmova najavio rečima: “Kako žive ljudi od Slovenije do Makedonije, što rade, kako im izgledaju stanovi, kakav im je standard, o čemu sanjaju, što ih muči. Mogu reći kako je ovogodišnja selekcija jedna vožnja kroz živote ljudi u bivšoj Jugoslaviji. Vidjet ćemo kako živi dezorjentirana mladost u Sloveniji, što se događa s tinejdžerima u Makedoniji, a kako se od prve mladosti opraštaju Crnogorci. Zaviriti ćemo u hrvatsko školstvo te ispratiti kako je duboko potonula radnička klasa u Srbiji. Tu je i jedan opasni Stric, jedan Slovenac kojeg su htjeli ubiti te srpski narodni heroj iz Afrike”.

O ovogodišnjoj selekciji Sviličić je dodao: “Kao i uvijek bivša Jugoslavija je filmski živa i pomaže nam da shvatimo kako smo, iako politički odvojeni, po duhu vrlo blizu. Ovi izvrsni filmovi će nam pokazati kako žive naši susjedi, a možda je najinteresantnije da ovogodišnja selekcija najviše pažnje posvećuje generaciji koja nikad nije živjela u Jugoslaviji, ali izgleda kao da je naša bivša država još uvijek tu, kao nešto što nas spaja kulturom i ne može se uništiti političkom odlukom”.

Ognjen Sviličić rođen je 1971 u Splitu u Jugoslaviji. Do sada je snimio šest dugometražnih filmova: “Da mi je biti morski pas” (1999), “Oprosti za kung fu” (2004), “Armin” (2007), “Dva sunčana dana” (2010), “Takva su pravila” (2014), i “Glas” (2019). Njegovi filmovi osvajali su brojne nagrade na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima, od Pule do Venecije. Sviličić radi i kao scenarista, a među njegove radove ubraja se ”Što je Iva snimila” reditelja Tomislava Radića, “Put Lubenica” i “Metastaze” reditelja Branka Schmidta “Slovenka”redatilja Damjana Kozolea, te “Bićemo prvaci sveta” reditelja Darka Bajića. Film “Otac” za koji je pisao scenario zajedno s rediteljem Srdanom Golubovićem dobio je nagradu publike na Berlinaleu 2020. godine.

Organizator Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije – LIFFE je Leskovački kulturni centar, a pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Leskovac i Filmski centar Srbije.

“Strahinja Banović” jedini kandidat iz regiona za evropskog Oskara

Evropska filmska akademija objavila je prvi izbor filmova koji će se ove godine takmičiti u više kategorija za nagrade EFA, a među 30 evropskih ostvarenja i jedina većinska produkcija iz našeg regiona je film Stefana Arsenijevića “Strahinja Banović”, saopštili su iz Filmskog centra Srbije.

Ovogodišnja svečana ceremonija dodele nagrada održaće se po 35. put u decembru u Rejkjaviku.

Arsenijević je sa filmom “(A)torzija” već jednom osvojio nagradu Evropske filmske akademije za najbolji kratki film 2003. godine.

”Strahinja Banović” je svetsku premijeru imao na jednom od najvažnijih evropskih festivala, 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film.

Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije.

“Strahinja Banović” je do sada učestvovao na 40 međunarodnih filmskih festivala i osvojio 20 nagrada.

Ovo ostvarenje će se naći u domaćim bioskopima na jesen.

Film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme “Banović Strahinja”, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja.

Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život.

U snažnoj i autentičnoj ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i sirijski glumac Maksim Kalil.

Značajna uloga pripala je Nebojši Dugaliću.

Zanimljivo je da sve statiste i pojedine manje uloge u filmu tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

Film je nastao u koprodukciji Srbije, Francuske, Bugarske, Luksemburga i Litvanije. Srpski producent je Miroslav Mogorović ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon Filmom.

Reditelj Stefan Arsenijević slavu je stekao sa kratkim filmom “(A)torzija” za koji je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara.

“Strahinja Banović” je njegov drugi dugometražni film, nakon ostvarenja „Ljubav i drugi zločini“ koji je premijerno prikazan na Berlinalu.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar, Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Direktan prenos otvaranja Filmskih susreta u Nišu na TV Prva

Otvaranje Filmskih susreta u Nišu počinje 20. avgusta u 20.15 časova, a direktan prenos otvaranja možete da pratite na TV Prva, dok će na TV B92 gledaoci svakog dana od 21. do 25. avgusta od 21.00 moći da prate hroniku Filmskih susreta.

Na 57. Festivalu glumačkih ostvarenja igranog filma Filmski susreti, koji će biti održani na Letnjoj pozornici u Nišu od 20. do 26. avgusta, publika može pogledati svetske premijere ostvarenja “Komedija na tri sprata” i “Vučje bobice”, kao i niške premijere filmova “Heroji radničke klase”, “Strahinja Banović”, “Gejm”, “Usekovanje” i “Heroji”.

Svečano otvaranje Filmskih susreta, jedinog festivala posvećenog glumačkoj profesiji, biće u subotu 20. avgusta u 20.30, kada će Slavku Štimcu biti dodeljena nagrada za životno delo “Pavle Vuisić”.

Nakon ceremonije, publika na Letnjoj pozornici će moći da pogleda film Radivoja Andrića “Leto kada sam naučila da letim” i nišku premijeru ostvarenja “Heroji radničke klase” reditelja Miloša Pušića.

Džesi Ajzenberg je priznao da generalno ne gleda mnogo filmova, ali da je video Kusturičin “Andergraund”

Američki glumac Džesi Ajzenberg je danas rekao da misli bi trebalo da se sledećeg leta snima treći film iz serijala “Sad me vidiš”.

“Zanimljivo je da je magije pre tog filma gledana kao neka štreberska, skrajnuta stvar, a sada srećem ljude kojima je magija kul”, rekao je Ajzenberg, između ostalog, držeći masterklas u okviru Sarajevo film festivala.

Upitan koliko je upoznat sa balkanskim kinematografijama, Ajzenberg je priznao da generalno ne gleda mnogo filmova, ali da je video deset puta “zapanjujuću” “Grbavicu rediteljke Jasmile Žbanić, kao i “Andergraund” Emira Kusturice i “Ničiju zemlju” Danisa Tanovića.

Ajzenberg je rekao da mu je Amazon bio ponudio da uradi jedan nastavak serijala “Moderna ljubav” i da je predviđao da priču o Amerikancu koji putuje po inostranstvu smesti u Sarajevu, ali je snimanje sprečila pandemija u martu 2020. godine.

Tada su producenti upitali glumca da li bi “snimao u Njujorku umesto u Sarajevu, ali da izgleda kao Sarajevo”.

“Amazon ima dosta novca pa može zeleni ekran. Rekoh ne! Priča je o Amerikancu koji gleda zapanjujuće zgrade, na Latinskom mostu je… Nema nijedan blok u Njujorku kao mesto gde je ubijen nadvojvoda Feridinand”, rekao je Ajzenberg.

Glumac je rekao da se nada da će se vratiti u Sarajevo da uradi taj projekat ili barem kao turista da pokaže grad svom malom sinu.

Upitan kako je doživeo prelazak od malih nezavisnih filmova u “Batman v Superman: Dawn of Justice” (2016), Ajzenberg je rekao da je “vrlo korporatvna stvar” biti u velikom superjunačkom filmu gde prodaju lutke glavnih likova.

“Ali pošto su me unajmili iz umetničkije priče osetio sam da mogu raditi šta hoću”, dodao je glumac.

Rekao je i da ga je koscenarista filma Kris Terio video u jednoj predstavi u malom pozorištu i predložio reditelju Zaku Snajderu za ulogu Leksa Lutora.

Ajzenberg je rekao da je osetio da dolazi “kao pravi umetnik, kao neko ko je stvaralački zaslužio svoje mesto, a ne kao dobro izgledajući momak”.

“Naravno film izađe i ljudi me mrze u njemu. Ne znam, ne gledam superjunačke filmove. Ne znam koja bi ispravna gluma bila za njih”, istakao je Ajzenberg.

Ajzenbergu je na SFF-u uručena nagrada “Počasno srce Sarajeva” i prikazan je njegov rediteljski prvenac “Nakon što spasiš svijet”.

Hrvatski film pobedio na 28. Sarajevo film festivalu

Sarajevo film festival završen je sinoć premijerom bosanskohercegovačkog filma “Praznik rada” reditelja Pjera Žalice i svečanim uručenjem nagrada “Srce Sarajeva”.

Hrvatsko “Sigurno mjesto” osvojilo je “Srce Sarajeva” za najbolji film, dok je njegov reditelj i scenarista Juraj Lerotić proglašen i za najboljeg glumca SFF-a.

Posle svečanosti u sarajevskom Narodnom pozorištu Lerotić je rekao novinarima da veruje da “svaka nagrada daje nekakav glas filmu”, pa i “Srce Sarajeva” za najboljeg glumca.

Lerotić je priznao da mu je neobično što je nagradu dobio za svoju prvu ulogu na filmu.

U porodičnoj drami “Sigurno mjesto” Lerotić igra samog sebe u priči o samoubistvu rođenog brata., kog tumači Goran Marković.

“Ja sam izgubio brata, ne može meni ovo to nadoknaditi. Ali ovo je film, i između ostalog govori o metalnom zdravlju i nadam se da će se ta dramaturgija iz filma preliti u javnu raspravu”, istakao je Lerotić.

“Srce Sarajeva” za najboljeg reditelja otišlo je Marini Er Gorbač za ukrajinsko-turski “Klondajk”.

“Srce Sarajeva” za najbolju glumicu dobila je Viki Krips za austrijsko-luksemburško-nemački “Korset” rediteljke Marije Krojcer.

“Srce Sarajeva” za najbolji dokumentarni film pripalo je “Muzeju revolucije” autora Srđana Keča, u koprodukciji Srbije, Hrvatske i Češke.

Najbolji kratki dokumentarni film SFF-a je “Mi… Kompozicija” Visara Jusufija, dok je poseban pomen žirija zaslužilo “Babajanja” Ante Zlatka Stolice iz Hrvatska.

U konkurenciji dokumentarnog filma “Nagrada za ljudska prava” pripala je filmu “Veće od traume” hrvatske autorke Vedrane Pribačić, dok je
“Specijalnu nagradu žirija” dobilo “Krhko sjećanje” Igora Ivanjka iz Ukrajine.

“Srce Sarajeva” za najbolji kratki film pripalo je mađarsko-rumunskom “Naopako” Balaša Turajia, a poseban pomen žirija zaslužio je grčko-austrijski “Pet poslijepodne kraj mora” Valentina Stejskala.

“Srce Sarajeva” za najbolji studentski film” pripalo je za “Nije zima za komarce” Josipa Lukića i Klare Šovagović iz Hrvatske.

Specijalna nagrada za promociju rodne ravnopravnosti pripala je filmu “Aftersun” Šarlot Vels.