30 godina albuma “Dirt” Alice in Chains-a + 10 zanimljivosti o njemu koje možda niste znali

29. septembra 1992. Alice in Chains objavili su svoj drugi album, “Dirt”, koji se smatra najvećim albumom benda.

Album definiše karakteristični zvuk grupe sa dosta heavy gitarama, neobičnim vokalnim harmonijama i lirskim temama pisanim pod uticajem narkotika. “Dirt” je bio na 6. mestu Bilbordove liste albuma i prodat je u preko 5 miliona primeraka širom sveta.

Nakon uspeha debitantskog albuma benda, “Facelift”, zahvaljujući MTV-u koji je prihvatio video za hit benda “Man in the Box,“ Alice in Chains su imali nameru da razbiju kalup i razbiju očekivanja. Upravo to su uradili sa ovim mračnim remek-delom.

Album je dobio rani podsticaj zahvaljujući pesmi “Would?“, koja je objavljena u okviru soundtracka za film “Singles” mnogo pre nego što je album objavljen. Pesmu je napisao gitarista Jerry Cantrell nakon smrti njegovog prijatelja Andrew Wooda iz grupe Mother Love Bone. Wood je umro od predoziranja heroinom 1990. godine.

U beleškama na AIC-ovom boks-setu Music Bank iz 1999, Cantrell navodi: “Puno sam razmišljao o Andrew Woodu u to vreme. Uvek smo se lepo provodili kada smo se družili, baš kao i Chris Cornell i ja. Nikada nije bilo ozbiljnog trenutka ili razgovora, sve je bilo zabavno. Andy je bio smešan momak, pun života i bilo je stvarno tužno izgubiti ga. Ali uvek mrzim ljude koji sude o odlukama koje drugi donose. Dakle, bio je usmeren i na ljude koji donose presude.”

Drugi singl albuma “Them Bones“ sadrži snažne vriske Layne Staleya. Cantrell je rekao za Guitar World da je veoma ponosan na pesme sa ritmom 7/8. “Stvari van kalupa su samo uzbudljivije. Iznenađuje ljude kada tako menjate brzinu pre nego što uopšte saznaju šta ih je dođavola pogodilo… mnogo AIC pesama je tako napisano. “Them Bones” je odlična pesma za slobodno vreme.”

Ovaj album takođe označava poslednji snimak benda na kojem je basista Mike Starr, koji je preminuo od predoziranja drogom 2011. Starr je svoj pečat ostavio na pesmama “Rain When I Die“ i “Angry Chair“ koje su dosta vođene njegovim instrumentom.

Alice in Chains su postigla veliki hit kada su objavili “Rooster” kao četvrti singl sa albuma. Zapanjujući vokal Layne Staleya u kombinaciji sa majstorskim radom na gitari Jerry Cantrella čini pesmu klasičnim remek-delom kakvo i očekujemo od Alice in Chainsa. Cantrell je napisao šestominutnu pesmu o svom ocu veteranu iz Vijetnamskog rata, koji je imao nadimak “Petao“. Pesma deli užase rata koje je njegov otac konačno otvorio nekoliko godina kasnije. U nastavku je postala najveća pesma na disku, sa 7. mestom na Mejnstrim rok listi.

Poslednji singl koji je skinut sa Dirt-a je mračna ljubavna pesma “Down in a Hole“. Cantrell je rekao u beleškama u ‘Music Bank’: “To je za moju dugogodišnju ljubav. To je stvarnost mog života, put koji sam odabrao, i na neki čudan način je nekako prorekao gde se trenutno nalazimo. Teško nam je obojici da shvatimo … da ovaj život ne doprinosi velikom uspehu sa dugoročnim vezama.

Povrh svih sjajnih singlova, “Dirt” ima neke sjajne duboke rezove, uključujući naslovnu pesmu prožetu vahom, rokersku pesmu koju je napisao Cantrell “Dam That River“, “Junkhead“, “Sick Man“ i pesmu bez naslova koja je sada poznata kao “Iron Gland“, u kojoj se pojavljuje Tom Araya iz Slayera.

Dirt je zacementirao Alice in Chains-u mesto u istoriji rokenrola i ističe se kao jedan od muzičkih vrhunaca grunge ere 1990-ih. Štaviše, veoma je uticao na novu generaciju rok izvođača koji će nastaviti da dominiraju rok radijem 2000-ih.

Na proslavi godišnjice jednog od najboljih grunge albuma u ​​istoriji roka, evo 10 činjenica koje možda ne znate.

1. To je statistički njihov najbolji album.

Mnogi fanovi roka biraju “Dirt” kao svoj vrhunski AIC album, ali činjenice takođe podržavaju tu ideju. Iako je njihov istoimeni treći album debitovao na broju 1 na Billboard 200, a “Dirt” je dostigao vrhunac na broju 6, ovaj drugi je prodat skoro duplo više primeraka, što ga čini njihovim najprodavanijim albumom.

2. Efekat nereda u Los Anđelesu.

Godine 1992. četiri policajca su oslobođena optužbi za upotrebu prekomerne nasilne sile nad Rodney Kingom. Odluka o optužnici izazvala je nerede u Los Anđelesu – i Alice in Chains su upravo ušli u studio u vreme kada su neredi počeli. Bend priznaje da su strah i haos dodali nivo tame na ploči.

„L.A. se pocepao protestujući zbog policijske brutalnosti“, rekao je Cantrell za Vice. „Morali smo da pokušamo da izađemo iz grada, a da ne budemo povređeni. Mislim da smo uzeli Toma Arayu sa sobom i otišli ​​u Joshua Tree četiri ili pet dana, i samo nekako izleteli u pustinju dok se stvari ne smirile. A onda vratili smo se u studio i počeli da snimamo — tako je počeo ‘Dirt’.“

3. Petao.

“Rooster”, jedna od najlegendarnijih pesma benda ikada objavljenih, inspirisana je Cantrellovim odnosom sa njegovim ocem, koji je učestvovao u Vijetnamskom ratu. Napisano je iz perspektive njegovog oca dok je pešačio kroz džunglu i preživljavao.

„Svakako sam bio ljut, kao i svaka mlada osoba u situaciji kada roditelj nije tu ili je porodica podeljena“, rekao je gitarista za časopis Classic Rock. „Ali na Roosteru, pokušavao sam da razmislim o njegovoj strani – kroz šta je možda prošao.”

4. Layne Staley je svirao gitaru.

Iako je Cantrell oduvek bio glavni tekstopisac grupe, Staley je napisao dosta pesama u njihovom katalogu. Njegov doprinos Dirt-u bili su “Hate to Feel” i “Angri Chair”, koje je napisao potpuno sam, pa čak i svirao gitaru.

5. SLAAAAAYYYEEERRRRR!

Frontmen Slayera Tom Araya je gostovao na numeri “Iron Gland”. Cantrell je smislio pesmu iz rifa koji je odsvirao i koji je zasmetao ostatku benda. Uključio ga je na album kao obećanje da ga više nikada neće svirati.

6. Devojka sa omota nije bila devojka Layne Staleya.

Staley je bio prilično nerazdvojan sa svojom devojkom iz ranih 90-ih, Demri Parrott. Mnogi spekulišu da je ona model na naslovnoj strani Dirt-a, ali to je zapravo bila Mariah O’Brien, koja je takođe bila na naslovnoj strani singla Spinal Tap-a “Bitch School”.

7. Omot nije zaista ufotkan u pustinji

Proslavljajući godišnjicu albuma, fotograf “Dirt”-a i Alice in Chains su objavili neke fotografije iza scene sa fotkanja omota. Na zvaničnoj Instagram stranici benda, umetnik Rocky Schenick opisuje stvaranje kultnog pustinjskog pejzaža sa golišavim modelom.

Schenick je imao određenu viziju na umu: “Želeo sam da ovaj omot ima prilično paklenu atmosferu. Bila je ideja (benda) da na je na njemu gola ženska, polusahranjena u pustinji. Mogla je biti živa ili mrtva, nebitno.

Umesto da odvede manekenku Mariah O’Brien i ekipu u pravu pustinju da ufotkaju omot, on je odneo projekat u svoj studio. “Rocky je napravio pustinju u svom studiju u Holivudu kako bi mogao da kontroliše osvetljenje i estetiku. Naslikao je pozadinu neba, konstruisao minijaturne planine i napravio pustinjski pod od penaste jezgre i gline. Rocky je takođe ostavio rupu u obliku tela u ‘tlu” dovoljno veliku da model može da uđe u nju” – objasnili su u objavi.

8. Would?!

“Would?” je omaž frontmenu Mother Love Bone Andy Woodu, koji je preminuo u 24. godini 1990. od predoziranja. Smrt uticajnog vokala takođe je bio podstrek za formiranje još jedne grupe iz Sijetla, Temple of the Dog.

9. Turneja No More Tours.

Alice in Chains su bili pozvani da nastupe kao predgrupa Ozzy Osbourne-u na njegovoj turneji No More Tours 1992. Neposredno pre nego što je krenula turneja, Staley je slomio stopalo u nesreći na ATV-u. I dalje je uspevao da se šepa na bini sa štakama i nastavio je kao i obično.

Ova turneja je takođe bila razlog zašto se Mike Inez pridružio bendu na basu nakon Starrovog odlaska. Bio je Osbourne-ov basista u vreme kada ga je bend zamolio da sa njima ide na turneju po Evropi. „Kažem ‘Ozzzy, moram da razgovaram s tobom'”, rekao je Inez za Rich Eisen Shou. „Rekao sam, ‘Alice in Chains momci žele da idem u Evropu sa njima.’ A onda me pogleda pravo u oči i kaže: ‘Ako ne odeš, moramo u bolnicu.’ Rekao sam, ‘Zašto?’ A on je rekao, ‘Zato što će im trebati oko nedelju dana da mi izvuku nogu iz tvog dupeta!’

10. Oni koji su skoro uspeli.

“Fear the Voices“ i “Lying Season“ su dva dela sa “Dirt” sesija koja nisu ušla na završni album. Kasnije su uključeni u boks set Music Bank iz 1999. i “Fear the Voices” je objavljen kao singl da bi ga promovisao.