The Haze nas sa EP-jem “Back To The Good Old Days” zaista vraća u stare dobre dane
The Haze je koprivnički rock bend nastao sredinom 2019. godine.
Osnovan je radi velike želje i motivacije članova za sviranjem i vraćanjem rocka na današnju muzičku i kulturnu scenu. Bend je inspiriran kulturom i zvukovima 20. veka koje uključuju blues rock pedesetih i šezdesetih, hard rock sedamdesetih i osamdesetih te pomalo grungea devedesetih.
Krajem 2019. bend počinje s koncertnim aktivnostima te su im primarne lokacije u početku koprivnički Pixel te prostor FUNK-a (Forum udruga nezavisne kulture) čiji su aktivni učesnici i danas. 2019. godine su zasvirali i na koprivničkom glavnom trgu u sklopu Podravskih motiva kao predgrupa grupi Ogenj. Nakon još nekolicine nastupa na okolnom području, 2020. godine zasvirali su na FUNK-u kao predgrupa Mašinku te su bili jedni od učesnika FUNK Day festivala uz poznatije bendove (Šiza, ATHE, Jegerkola…). 21. avgusta prošle godine su svirali u koprivničkom Pixelu te pridobili veliku pozornost koprivničke i okolne publike. Nakon toga su održali još nekoliko nastupa, samostalno i/ili u sklopu nekog festivala, delivši tako binu s poznatim imenima i bendovima iz regiona.
The Haze je početkom ove godine objavio svoj prvi EP pod nazivom “Back To The Good Old Days” koji je sniman, miksan i masterovan u SoundHouse Studio Roberta Mandića (Clotheo). Bend je na EP-u predstavio pet pesama i slušaocima predstavio kako žele da zvuči njihov bend. Sam bend se trenutno sastoji od četiri člana, a oni su Patrik Lovrek (vokal), Dorian Piskor (bass), Igor Smolek (gitara) i Patrik Kalinić (bubnjevi).
EP najbolje opisuje njegovo ime – iliti na našem, vraća nas nazad u stare dobre dane. Ceo EP zvuči kao da je neko pomešao Misfits, The Cult, Pearl Jam i Led Zeppelin. To je otprilike nešto najbolje kako ja umem da opišem zvuk EP-a.
Prva pesma “Curtains Up” nas žestoko uvodi u EP i baš ona mi daje miris tog iznad pomenutog Cult-a, pre nego što nas druga pesma uspori, ali samo na kratko – zato što nas već posle jedne minute očekuje vraćanje na stari kolosek.
Celo izdanje odzvanja tom produkcijom i zvukom ponajviše ranih i sredine ’80ih, te su momci uradili pravu stvar. Međutim verujem da će se svim zaljubljenicima u muziku već od kraja ’70ih do ranih ’90ih ovaj EP svideti i ući u uši veoma brzo.
Zanimljivo je da su svih pet pesama u isto vreme iste, ali i različite, tako da kada slušate bilo koju možete pretpostaviti da su to The Haze, ali vam neće dosaditi jer u svakoj numeri je vidna inspiracija nekog drugog benda.
Svakako, tim prelivanjem inspiracija oni su stvorili svoj jedinstveni pečat koji će sigurno sledećim izdanjem biti vidljiviji, primetniji i privući veću pažnju kako medija tako i javnosti.
“The Woodland Song” je četvrta pesma koja nastavlja u sličnom ritmu kao prethodne, ali su se ipak odlučili da balada bude ona koja zatvara izdanje, te se tako “Gambler’s Tune” nalazi na poslednjem mestu.
Jedino što mogu reći jeste da onima koji vole gore navedene bendove ali i slične njima da poslušaju EP, te da jedva čekamo novo izdanje The Haze. Bravo momci, uradili ste pravu stvar!