Intrinsična lepota SeaStar festivala ili Kako ne treba ulaziti u šutke

Postoji više narativnih metoda kojima možete ispričati priču: pripovedanje u trećem licu, pripovedanje u prvom licu, hronološko i retrospektivno pripovedanje itd. Da bismo ovu ispričali krenućemo ispočetka, odnosno kako je jedan bezazlen predlog u kafani doveo do toga da budem nokautiran 800 km dalje.

SeaStar festival stajao nam je u pozadini uma još od prošle godine kada nam je zbog lošije organizovanosti propao ceo plan za put. Ove godine, iako smo konačnu odluku doneli pod uticajem nekoliko piva u kafani, bili smo spremniji. Uz dobijene akreditacije, sve je bilo rešeno.

Luka, Nikola, Miki i ja smo popakovali sve u kola i otisnuli se na put u Umag. Kako nam je svima bio prvi put u Hrvatskoj, ceo put je bio ogrnut tankim velom nesigurnosti i nervoze.

Stigavši kasno 23. maja u Umag, razumljiv je bio umor svih prisutnih. Iako je moje početno insistiranje da budemo u kampu razbijeno odlukom da ostanemo 4 noći, apartman koji smo rezervisali su bili više nego udobni. Udaljen oko 2 km od festivala, kompleks Katoro Plava Laguna, koji je Festival predlagao kao mogući smeštaj na svom sajtu, sastojao se iz gomile kućica podeljenih u apartmane koji se pružaju na velikoj površini, tik pored mora. Za potrebe običnih posetilaca festivala imali su obe glavne stvari: krevete i frižider za hlađenje pića. Pored toga imali su i kuhinju, što je takođe kul.

Festival je te večeri imao tzv. „Welcome day“ , i samim tim ograničen prostor na kome se odvijao. Za posetioce je otvorena bila samo Electric Waves bina sa lepim pogledom na more koje se nalazi tik iza bine i u koje ne bi bilo teško upasti da nema zaštitne ograde. Program je bio planiran da traje do 01:00h, a kako smo stigli kasno nismo očekivali puno da vidimo. Kako nismo ni preveliki fanovi elektronske muzike nećemo komentarisati samu muziku. Ipak, i pored naše laičke zainteresovanosti, lepo smo se proveli to veče. Posetilaca nije bilo puno, ali je dobar procenat njih bio vidno pod uticajem supstanci.

Pivo na Festivalu je koštalo 5 evra što nas je prijatno iznenadilo jer smo očekivali veću cenu.

Vrativši se kući, umorni od vožnje i ono malo programa što smo videli, legli smo da spavamo. Međutim mira mi nije dala muzika iz susednog apartmana. Kako su krenuli da vrte domaće rok hitove pomešane s kafanskim evergrinovima, nisam mogao da se suzdržim, te sam morao da ih pitam da se pridružimo žurci. Moji saputnici su već uronuli u san, pa sam sa sobom jedino imao flašu neke žestine koju smo uzeli u marketu odmah po dolasku.

Videvši veliku skupinu ljudi u daljini nisam znao šta tačno da im kažem. Kako sam se približio uvideo sam da su to ljudi i po koju deceniju stariji od mene. Ipak mi to nije smetalo, jer se provod činio dobrim pa sam na kraju prišao i izvesnog gospodina upitao da li mu smeta ako se pridružim. S ushićenjem je odgovorio da naravno da mogu, te me je uveo u društvo koje me upitno i sa zainteresovanošću posmatralo. Pružio sam žestinu koji sam poneo i predstavio se, rekavši da sam iz Srbije, što je kod njih naišlo na odobravanje, a neki su tu rečenicu propratili i čestitkama. O njima sam saznao dve stvari:

1. Oni su članovi sindikata radnika železnice
2. Znaju da se baš dobro provode

Iako je radnik obezbeđenja došao da nas upozori zbog buke, provod i pijanka su se nastavili još par sati. Društvo je bilo toliko divno da ih sigurno neću zaboraviti, pa eto ako čitate ovo pozdravljam vas sve.

Zadržavši se ispred apartmana u razgovoru sa dvojicom njih, čuo sam muziku koja je dopirala malo dalje, bliže moru. Otišavši tamo, video sam ekipicu od 7-8 ljudi kako pije usred šetališta koje se pružalo pored mora, pa sam i njih pitao da se pridružim. S njima sam video prve zrake praskozorja, a potom sam s Karlom i njegovim cimerom Ilijašom nastavio put njihovog apartamana gde smo sedeli dok Sunce nije konačno osvojilo nebo.

Drugi dan našeg boravka, odnosno prvi dan festivala, 24. maj, protekao je mirno, u istraživanju grada i okoline i neizbežnom zagrevanju.

Zadržavši se na poslednjoj stavci, malo smo zakasnili na nastup domaće grupe Keni Nije Mrtav, ali ipak dovoljno da uhvatimo atmosferu. Otvorili su Tesla Main Stage i taman raspalili i razgalili okupljenu publiku za predstojeće bendove, predstavivši i novu pesmu. Sigurno je da će momci iz KNM-a imati u narednim godinama mnogo više nastupa po regionu i sa sve većom publikom.

Na veliku radost domaće, a posebno slovenačke publike koja je u velikom broju posetila ovaj festival, sledeći su nastupili Joker Out. Standardan nastup, ispunjen vriscima i porukama članovima benda, ostavio je dojam na sve prisutne.

Za njima, kompletirajući indie rock postavku festivala, nastupila je grupa Buč Kesidi. Nastup ispunjen konfetama, šljokicama i drugim efektima, bio je upečatljiv za sve prisutne. Dvojac je izveo i novu pesmu sa predstojećeg albuma, koji će izaći u toku godine. Nastup je takođe bio propraćen čestim uzvikivanjem imena bubnjara Zorana od strane izvesnog trojca dva reda iza, koje se proširilo na okolnu publiku, pa je u jednom trenutku jedno tuce ljudi u pauzama između pesama vikalo: „Zoraneee!“

Nakon jedina tri rok nastupa na festivalu tog dana, sledeći na redu bio je nastup još jedne domaće zvezde, Rouzija. Kratak nastup od oko pola sata podigao je atmosferu, a izveo je i novu neobjavljenu pesmu koja je razbila sve prisutne uplivom novih žanrova poput drum’n’bassa i velikom zapaljivošću.

Z++-a na Nautilus Areni. Nautilus Arena je kao koncept sjajno urađen, bina je postavljena posred stadiona na kome se igra ATP teniski turnir iz serije 250(možda ste čuli za njega kada ga je pre neku godinu osvojio Dušan Lajović). Kao takva, može da primi dosta publike, koja se tu može i odmarati tako što bi sedela na okolnim tribinama. Z++ je imao sjajan nastup, a onda je nastupila pesma „Moshpit“ pa se tradicionalno napravila i žurka. I pored sopstvene slabe građe, na svakom koncertu na kome je bilo mogućnosti sam uletao u šutke, te mi to nije bilo strano. Međutim nakon prvog talasa zakucavanja dobio sam jak lakat u glavu, a potom sam bio i malo pregažen. Rapsodija znojavih tela koja su me preskakala dok sam se jedva pokušavao izdići i iskobeljati iz opšte gužve, dodatno je pojačala utisak. Krvave glave sam našao svoje saputnike te su mi okolni posetioci festivala dodavali maramice kada su videli šta mi se desilo. Nakon toga, morao sam sesti na okolne tribine, te tu i dočekao sledećeg izvođača.

Kako mi se Grše nije slušao, još uvek umazan krvlju rešio sam odslušati malo Artbat koji je vrteo jako dobar set i onda otići kući. Ostali su mi rekli da Grše i nije baš briljirao, dok je KUKU$ napravio sjajnu atmosferu.

Prvi dan posetilo je preko 19000 ljudi, te se može oceniti kao jako uspešan.

Sledeći festivalski dan je donosio neka uzbudljiva imena. Zbog zadržanosti u samom gradu kao i drugih aktivnosti kojima smo se odali radi pripremanja za večernje koncerte, malo smo kasnili na festival. Stigli smo u sred nastupa Devita na glavnoj bini, koga nisam želeo puno da slušam te sam taj nastup proveo u Press centru pišući nešto na telefonu. Svi sa kojima sam pričao prokomentarisali su da je Devito bio loš i nezainteresovan, ali ove tvrdnje naravno ne mogu da potvrdim.

Sledeća je bila Senidah kojoj je ovo bio njen verovatno najbolji nastup kome sam prisustvao, a bilo ih je poprilično s obzirom da je često prisutna na domaćim festivalima.

Nakon malo razonode na Electric Waves stejdžu, posetili smo nastup Estelle Boersme na Nautilus Areni. Mada nismo čuli za nju pre ovog festivala, njen tehno set nas je oduševio.

Uspeli smo da uhvatimo poslednji deo nastupa nesuđenog pobednika ovogodišnje Evrovizije, Baby Lasagne. Okupio je verovatno najveći broj ljudi od svih nastupa na ovogdišnjem festivalu. Završivši nastup pesmom koja ga je proslavila u Evropi „Rim tim tagi dim“  i navevši sve prisutne da zajedno učestvuju u poznatoj koreografiji, razgalio je još jednom sve prisutne. Uzevši u obzir da je odrastao u Umagu, nema sumnje da je ovaj nastup nosio poseban doživljaj za njega.

DJ dvojac Offenbach iz Francuske ispunio je očekivanja i svojim hitovima vrednim stotine miliona strimova pružio nastup na Tesla Main Stage-u kakav bi se od njih mogao očekivati. Isto je bilo i sa John Newman-om koji je u okviru svog Hybrid DJ seta pokazao izuzetnu vokalnu nadarenost te pevao dobar deo nastupa.

U međuvremenu smo posetili i četvrti, poslednji stejdž na kome nismo bili, Silent. Ništa inovativno, ipak zainteresovao nas je koncept koji nismo nikada probali, pa smo odlučili da vidimo kakva se muzika pušta tu. Ništa naročito i uzbudljivo nismo čuli, a uz to ni slušalice nisu bile najboljeg kvaliteta te se bolje mogao čuti razgovor do vas nego muzika na slušalicama. Ipak, ovo je nešto na čemu festival može poraditi i pretvoriti u nešto mnogo bolje i zanimljvije naredne godine. Takođe bi možda mogli i da prošire broj stanica sa dosadašnje 2.

Poslednji nastup kome smo prisustvovali bio je DJ Ian Asher na glavnoj bini koji je remiksima poznatih pesama dao drugačiju notu i doneo novu originalnost, unevši mnogo sopstvenih elemanata u sve to, te stvorio jako zanimljiv i zabavan set.

Jutra iznad svetala festivala, gde se ružičasta toplina oslikava u moru jesu nešto što ostaje urezano u svesti. Tako to i ostaje slika koja će verovatno najdublje biti usečena u sećanju i pored svih fantastičnih događanja u okviru i van samog festivala.

Sutradašnji dan smo iskoristili da odemo do obližnje Slovenije, tačnije Portoroža, a naveče smo posetili Poreč, koji se nalazio oko 50 minuta vožnje južno od Umaga kako bismo posetili nove prijatelje koje smo upoznali na festivalu.

Još nekih par zapažanja sa festivala:

Nema puno Srba posetilaca festivala, sreli smo ih možda jednocifren broj. S druge strane, Slovenaca ima baš dosta što ima smisla uzevši u obzir blizinu Umaga granici.

Istrani su jako gostoljubivi i odlični domaćini, te jako prijatni ljudi i svugde smo dočekivani s oduševljenjem.

Cene na festivalu su bile niže od očekivanog, uključujući hranu i piće. Ne odskaču puno od cena koje je Egzit postavio prošle godine.

Ukoliko imate malo ušteđevine, a željni ste da se malo provedete na nekom festivalu pre početka same festivalske sezone, onda je SeaStar sigurna dobra opcija. Ipak ono što oduševljava više i od samog festivala jeste celokupna atmosfera koja ga okružuje i nebrojeno mogućnosti koje se javljaju u samom Umagu, pogotovo kada ste popili već nekoliko pića.

Pozdrav za Ogulince, Karla, Bojana, Leni i Ines.

Izvinjenje uredniku na velikom kašnjenju, i dalje čekam da mi poprave laptop.