Predstava „Da li sam ti ikada rekla…“: umetnički glas protiv ćutanja o seksualnom nasilju

Inspirisana čuvenim tekstom ”Golicanje”, francuske glumice i plesačice Andree Beskond, ova predstava, čiji kreativni tim uključuje umetnike iz Srbije i Francuske, istražuje temu seksualnog nasilja nad decom.

Predstava “Da li sam ti ikada rekla…” u koprodukciji Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade i Narodnog pozorišta Toša Jovanović iz Zrenjnanina, premijerno će biti odigrana u četvrtak, 30. oktobra u Zrenjaninu. Budeći sva čula putem audio-vizuelnih sredstava, ove predstava kroz ples, zvuk i dodir ohrabruje i senzibiliše mlade da komuniciraju o prevazilaženju trauma izazvanih seksualnim nasiljem.

“Jer deca, mladi ljudi i odrasli žive sa traumom svakodnevno i nose je na različite načine. Neko neprimetno, neko sa stidom, neko sa prihvatanjem, neko sa tugom. Ali u trenucima kada ona ispliva na površinu, važna je podrška bliskih ljudi. Važno je razumevanje, empatija i ljubav. I saznanje da nismo sami”, objašnjava članica autorskog tima, spisateljica Aleksandra Jovanović.

Ova predstava nije klasična predstava, u smislu da publika dođe u pozorište, sedne i odgleda predstavu u tišini. Publika ima dodatnu ulogu i kao takva može slobodno da se kreće, istražuje, ulazi u prostor igre. “Da li sam ti ikad rekla…” u svojoj srži sadrži ispovest devojke Ane, koja progovara o višegodišnjem seksualnom zlostavljanju koje trpi od ranog detinjstva, pa sve do prve godine fakulteta. Zlostavljač je njen kum. Ispovest u formi audio zapisa posvećenih njenoj mlađoj sestri, Sofiji, predstavlja delove slagalice Anine prošlosti, ali i isečke iz njenog života, gde je vidljiva veza između okidača traume u trenutku snimanja i samih traumatskih događaja u prošlosti.

„Nakon javnog čitanja, Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP), kao tradicionalna manifestacija sa iskustvom u produkciji pozorišnih predstava za decu koje obrađuju osetljive ili tabu teme, izrazio je volju i interesovanje da producira predstavu. Ubrzo je došlo do  koprodukcije nakon što se Pozorište „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina pridružilo timu. Aktivnost je uključena u projekat FUZIJA – Savremeni oblici umetnosti i društvenosti, koja  podržava i povezuje lokalne nezavisne organizacije aktivne u oblasti savremenog cirkusa, plesa, pozorišta i inkluzije, razvijena je u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji i regionalnim programom Teatroskop, a sprovodi se uz finansijsku podršku Ambasade Francuske u Srbiji”, objašnjava koautorka i rediteljka, Sonja Petrović.

Režiju i koreografiju realizuje dobro uigran par – rediteljka Sonja Petrović i koreografkinja/edukatorka Jovana Rakić, obe članice upravnog odbora Asiteža Srbija, dok dramaturgiju i muziku potpisuju  Aleksandra Jovanović i Nenad Kojić. Francuski dizajner svetla, Lusijen Vale, angažovan je na oblikovanju scenskog osvetljenja i scenografije, oblasti koja je u Srbiji još uvek nedovoljno razvijena.  Imajući u vidu osetljivu temu kojom se predstava bavi, proces stvaranja podržala je i psihološkinja Jelena Sokić, a glavna izvođačica, Aleksandra

Arizanović, prošla je i obuku za vođenje razgovora sa publikom nakon predstava.

Samoj predstavi predhodilo je opsežno istraživanje koje je između ostalog pokazalo da je u velikoj meri prisutno nemanje svesti o količini i učestalosti seksualnog nasilja i nepoznavanje njegovih obrazaca.  Silovatelji se još uvek percipiraju kao muškarci u mantilu koji vrebaju u žbunju, a ne kao obični ljudi koji mogu biti komšije, nastavnici, članovi porodice, rođaci i prijatelji. I silovanje se još uvek posmatra kao seksualni, a ne nasilni čin.  Druga stvar je sama sumnja u žrtvu, koja je, čini se, više refleksna reakcija, nego pravi stav.

Ovo ostavlja nadu da bi se uz pravi pristup, dovoljno informacija i empatije, taj negativni pristup mogao promeniti.

Predstava će premijerno biti igrana u Narodnom pozorištu Toša Jovanović u Zrenjaninu, u četvrtak 30. oktobra, i to u okviru projekta FUZIJA. Namenje je mladima i adolescentima i traje sat vremena, nakon čeka sledi razgovor sa publikom.