Kako je „Zombie“ promenila sve: trenutak kada su The Cranberries prestali da budu nežni bend i postali glas jedne generacije

Do 1994. godine rok bend The Cranberries iz Limerika već je stekao svetsku slavu zahvaljujući višestruko platinastom debitantskom albumu Everybody Else Is Doing It So Why Can’t We?. Delovalo je da publika tačno zna šta može da očekuje od ovog irskog četvorca.

U vreme kada je grunge scena dominirala svetom, The Cranberries su predstavljali svojevrsnu oazu mira — bosonogu, sanjivu i pomalo hipi estetiku obojenu romantičnom setom pesme Linger i bajkovitom euforijom hita Dreams, dodatno naglašenu prepoznatljivim, nežnim vokalom pevačice Dolores O’Riordan.

A onda je, u septembru iste godine, neposredno pred objavljivanje drugog albuma No Need To Argue, bend potpuno preokrenuo sopstveni imidž.

Povratak singlom Zombie doneo je mračnu, besnu i sirovu antiratnu pesmu u kojoj je O’Riordan otvoreno progovorila o nasilju izazvanom sukobima u Severnoj Irskoj — temi koja je tih godina gotovo svakodnevno punila naslovne strane.

Pesma rođena iz tragedije

Dana 20. marta 1993. godine, u centru engleskog grada Warringtona eksplodirala je bomba postavljena od strane irskih republikanaca. U napadu su poginuli dvanaestogodišnji Tim Parry i trogodišnji Jonathan Ball, dok je na desetine ljudi povređeno — događaj koji je šokirao javnost i u Velikoj Britaniji i u Irskoj.

U trenutku kada je vest obišla svet, The Cranberries su bili na turneji po Velikoj Britaniji.

„Sećam se da je tada u Londonu bilo mnogo bombaških napada i da je situacija bila veoma teška“, izjavila je O’Riordan za magazin Classic Rock 2017. godine, samo godinu dana pre svoje smrti u 46. godini.
„Bila sam na turneji kada je dete poginulo i sve me je to duboko pogodilo. Bombe su eksplodirale nasumično — to je mogao biti bilo ko.“

Od akustične balade do besnog rok manifesta

Pesma Zombie nastala je tokom retke pauze između turneja. Bend je veći deo godine proveo na putu po Sjedinjenim Državama, nastupajući na univerzitetima i u arenama i ubrzano gradeći međunarodnu reputaciju.

Za razliku od većine njihovog materijala, pesmu je O’Riordan napisala sama, u tišini svog stana u Limeriku — i prvobitno je zvučala znatno nežnije.

„Bili smo konstantno zauzeti i radili bez prestanka. Pesma mi je došla kasno noću dok sam u Limeriku svirala akustičnu gitaru. Refren je odmah zvučao himnično“, prisetila se.

Na probama je, međutim, sve dobilo drugačiji pravac.

Uz uključenu električnu gitaru, distorziju i snažnije bubnjeve koje je svirao Fergal Lawler, akustična skica pretvorila se u najagresivniju pesmu koju je bend do tada snimio.

„Iako je nastala na akustičnoj gitari, pretvorila se u pravi rokerski broj. Bila je potpuno drugačija od svega što smo ranije radili.“

Snimanje i MTV era

Pesma je snimljena u Dablinu sa producentom Stephen Street, koji je mnogo vremena posvetio pronalaženju idealnog gitarskog zvuka. Ipak, kako je O’Riordan kasnije naglasila, bend nije pokušavao da prati tada popularni grunge talas.

„Sve se dogodilo prirodno. Svirali smo uživo, eksperimentisali sa feedbackom i distorzijom. Taj zvuk je prosto proizašao iz turneja.“

Jednako važnu ulogu u uspehu imao je i upečatljiv spot koji je režirao Samuel Bayer, poznat po radu na spotovima Smells Like Teen Spirit grupe Nirvana i No Rain benda Blind Melon.

U videu je O’Riordan obojena u zlatno i okružena srebrnim kerubinima, dok se kadrovi prepliću sa dokumentarnim snimcima vojnika i dece na ulicama Severne Irske.

„Bio je neverovatno hrabar. Govorio mi je koliko je atmosfera bila napeta dok je snimao“, prisetila se pevačica.

Globalni uspeh i istorijski trenutak

Objavljena 1994. godine, Zombie je osvojila prvo mesto top-lista u brojnim zemljama i američku rok listu, dok je u Velikoj Britaniji stigla do 14. pozicije. Singl je dostigao platinasti tiraž u Australiji i Nemačkoj, a na MTV nagradama The Cranberries su odneli priznanje za najbolju pesmu, pobedivši izvođače poput Michael Jackson i TLC.

Ipak, možda najznačajniji trenutak dogodio se 1998. godine, kada je bend pozvan da izvede pesmu na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir, povodom priznanja dodeljenog političarima David Trimble i John Hume za napore u pronalaženju mirnog rešenja sukoba u Severnoj Irskoj.

Album No Need To Argue kasnije je prodat u više od 17 miliona primeraka širom sveta.

„Ne bih ništa menjala, jer je pesma prošla neverovatno dobro“, rekla je O’Riordan 2017. godine. „Teško ju je žanrovski svrstati — i mislim da je upravo zato postala toliko velika. I dalje volim da je pevam.“