Preminuo Sonny Rollins, poslednji gigant zlatnog doba jazza

Sonny Rollins, jedan od najvećih jazz muzičara svih vremena i poslednji veliki improvizator zlatne ere jazza, preminuo je u ponedeljak u svom domu u Woodstocku u saveznoj državi Njujork, u 96. godini života. Vest je potvrdila njegova dugogodišnja portparolka Terri Hinte.

Tačan uzrok smrti nije objavljen, ali je Rollins poslednjih godina uglavnom bio vezan za kuću zbog brojnih zdravstvenih problema.

Njegovim odlaskom zatvara se direktna veza sa najvažnijim imenima istorije jazza — Charlie Parker, Thelonious Monk, Miles Davis i John Coltrane. Rollins je bio poslednji živi učesnik legendarne fotografije A Great Day in Harlem iz 1958. godine, na kojoj se nalazilo čak 57 ključnih jazz umetnika tog vremena.

„Saxophone Colossus“

Nadimak „Saxophone Colossus“ dobio je zahvaljujući istoimenom albumu iz 1956. godine, izdanju koje je zauvek promenilo način na koji se posmatra tenor saksofon u jazzu. Album je 2016. godine uvršten u američki National Recording Registry Kongresne biblioteke.

Rollinsove kompozicije poput „St. Thomas“, „Oleo“, „Doxy“ i „Airegin“ postale su nezaobilazni jazz standardi koje i danas izvode muzičari širom sveta — od muzičkih akademija do najpoznatijih jazz klubova Njujorka.

Karijeru je gradio rame uz rame sa najvećima. Tokom pedesetih godina sarađivao je sa Milesom Davisom, sastavom Modern Jazz Quartet, Charliejem Parkerom i Theloniousom Monkom. Sa Davisovim kvintetom je 1954. godine snimio klasike „Oleo“, „Airegin“ i „Doxy“, dok je sa Johnom Coltraneom 1956. snimio album Tenor Madness, jedini studijski susret dvojice najvećih tenor saksofonista svog vremena.

Majstor improvizacije

Ono što je Sonnyja Rollinsa izdvajalo od drugih bila je njegova sposobnost improvizacije. Njegova sola nisu bila samo muzičke deonice — bila su složene strukture nastajale u trenutku.

Kada je krajem pedesetih godina osetio kreativnu blokadu, povukao se sa scene i godinama noću sam svirao na Williamsburg Bridgeu u Njujorku, daleko od publike i medija. Na scenu se vratio 1962. godine albumom The Bridge.

Nagrade i nasleđe

Rollins je tokom karijere dobio brojna priznanja, uključujući Grammy nagradu za životno delo 2004. godine, National Medal of Arts 2010. i Kennedy Center Honors 2011. godine.

Poslednji koncert održao je 2012. godine, a dve godine kasnije objavio je da se povlači zbog plućne fibroze. Ipak, do samog kraja ostao je simbol neverovatne energije i kreativnosti.

U jednoj izjavi iz 2009. godine, koju je njegova publicistkinja ponovo podelila nakon vesti o smrti, Rollins je rekao: „Mislim da se kreativna osoba nastavlja i nakon završetka ovog života. Verujem da ovaj život nije sve.“

Nastup u Zagrebu ostao istorijski trenutak

Publika u regionu imala je retku priliku da Sonnyja Rollinsa vidi uživo 5. novembra 2009. godine, kada je njegov sextet nastupio u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski u okviru Zagreb Jazz Festival.

Organizatori su tada otkrili da su čak tri godine radili na tome da Rollinsa dovedu u Zagreb. Kako se samo tri godine kasnije trajno povukao sa scene, taj koncert ostao je jedan od njegovih poslednjih evropskih nastupa i jedini dolazak u Hrvatsku.

Smrću Sonnyja Rollinsa završava se jedno od najvažnijih poglavlja istorije jazza. Odlazi poslednji muzičar koji je sa Parkerom, Davisom i Coltraneom delio scenu kao ravnopravan umetnik — i poslednji koji je bez ikakve zadrške pripadao istoj kategoriji muzičkih besmrtnika.