Mark Olson i Ingunn Ringvold predstavljaju četvrti album

Bračni duo Mark Olson i Ingunn Ringvold predstavlja svoje četvrto zajedničko izdanje, album koji nastavlja njihov put kroz Americanu, ali istovremeno istražuje nove i neočekivane muzičke teritorije. Kako ga sami opisuju, album nosi atmosferu „kruga sa dulcimerom u pustinji, centra za isceljenje“, u kojem se prepliću tama i svetlost.

Jedanaest pesama na albumu inspirisano je zajedničkim avanturama para, ali i iskustvima iz perioda kada su živeli i stvarali odvojeno. Vožnja rolerkosterom u nekadašnjem zabavnom parku u kanjonu, posete istorijskim pravoslavnim crkvama, putovanje kroz Topanga Canyon i izolovana picerija u kalifornijskom mestu 29 Palms samo su neki od prizora koji su poslužili kao inspiracija.

Olson, osnivač i nekadašnji frontmen benda The Jayhawks, i norveška pevačica i multiinstrumentalistkinja Ringvold nastavili su da grade zvuk zasnovan na americani, ali su ovog puta odlučili da skrenu sa dobro poznatih puteva. Oslonjeni jedno na drugo, istraživali su nove načine komponovanja i aranžiranja, dajući prednost melodiji, harmoniji i prostoru između tonova.

„Želeli smo da krenemo drugim putem. Da pronađemo nove načine da lebdimo iznad jermenskih planinskih potoka iz naših sećanja, kada smo svirali muziku. Jezik koji smo razumeli samo kada nam je priroda govorila“, opisuje Olson pristup novom albumu.

Snimanje je održano tokom vrelog leta u studiju Thermometer Shelter Studios, u kalifornijskoj oblasti Surprise Valley. Izolacija i rad u takvim uslovima nisu uvek bili laki.

 „Zaista počnete da vam nedostaju porodica i prijatelji, zajednica, pa čak i fakultetske knjižare. Muzika tada počinje da vas upitkuje: Jesam li dovoljno snažan? Mogu li sve ovo sam? Kuda idem?“, kaže Olson.

Na albumu se čuje veliki broj instrumenata, među kojima su Armenian Qanon i Mellotron, koje je odsvirala Ringvold. Različiti aranžmani, kako ona objašnjava, funkcionišu „poput druge boje u impresionističkoj slici“.

Sve originalne pesme snimljene su u kući staroj više od 100 godina, što je dodatno doprinelo sirovim i prirodnim zvučnim teksturama albuma. Olson i Ringvold su tokom produkcije podelili uloge – Olson je bio zadužen za analogni deo snimanja, dok je Ringvold radila na digitalnom procesu.

Za miks i mastering bio je zadužen nagrađivani producent John Schreiner, koji je sarađivao sa Olsonom i na albumu Spokeswoman of the Bright Sun. Olson posebno ističe toplinu i prostornost zvuka koju Schreiner unosi u završnu produkciju.