Foto Lea Bodor
Prvi veliki koncert – slobodne Srbije: Hvala svemu ikad što su to baš – Fontaines D.C.
Kako napisati reportažu sa koncerta, kada je koncert sam po sebi mnogo više fenomen u okolnostima u kojima se sviralo, nego događaj koji se pamti po muzici?
Fontaines D.C. su prošle godine prvi put bili u Beogradu, i bio je taj koncert sve i svašta što smo godinama želeli da čujemo i u našoj maloj, balkanskoj zabiti – više o tome OVDE.
Piše : Božidar Milovac
Taj je koncert ipak bio i tmuran na svojstven način. Srbija je tada bila u jeku protesta, i iako su grad i država bili u borbenom duhu, bilo je i malo mračno i turobno, pa i teško, čak i za nas najveće optimiste, videti svetlo na kraju tunela.
Irci su to namerno prevideli, proteste su podržali kako su umeli, i nakon jedne večeri koju su oni isčekivali dugo koliko i mi, otišli i ostavili Srbiju da se sama rve sa svojim nevoljama.
RASPRODAT KONCERT FONTAINES D.C. U BEOGRADU – NOVI ALBUM “DOPAMINE CHAMBER” DOSTUPAN OD DANAS
Sledeći album, u mojim očima najbolji do sad – a što Fontaines D.C. redovito rade, i meni je svaki album bolji od prethodnog – nazvan Dopamine Chamber izašao je 16. oktobra ove godine, a koncert u Beogradu bio je četvrti ili peti po redu na ovoj turneji – i to jedini u ovom delu sveta (u prvom delu turneje) a još i sve među velikim, evropskim gradovima – mesto koje je Beograd isto zauzimao sve do neke 1992. godine.
Još važnije od toga što su Irci koje sam prošli put nazvao „najboljim bendom na svetu“ izbacili taj i takav album, i što su tako brzo i rado došli u jedan „mali“ Beograd jeste što su došli u najveći, najlepši i najslobodniji Beograd u njegovoj istoriji, samo par dana nakon jednog od najsvečanijih datuma u našoj istoriji – velikog 25. oktobra 2026. godine.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
Fontaines D.C. kao jedan od najglobalnijih simbola irskog sentimenta koji se može svesti na krvavu, neprestanu i nesalomivu borbu za slobodu, morao je verovati da se taj slobodarski duh može, i mora osetiti i drugde, pa su verovatno sa tim na umu, pored njihove ljubavi za Beograd o kojoj godinama govore, odlučili da ovako brzo, i ovako spremno dođu u Beograd.
On ih je, znate već, morao dočekati u svom najboljem ruhu jer Beograd je oduvek davao sve od sebe da bude bolji prema svojim gostima, nego prema sebi samome.
Beograd je, taj i takav, bio i jeste toliko veličanstven od te poslednje oktobarske nedelje i neprestano do, tokom i nakon koncerta, da je bilo potpuno nevažno ko će biti prvi svetski bend koji će sebi dati tu čast da svira u jednom takvom gradu.
Ali naravno da to nije istina, u Beograd nije mogao doći niko bolji i prigodniji od najboljeg benda na svetu – možda, ali zasigurno najboljeg aktuelnog evropskog rok benda.
Fontaines D.C. su odradili jedan solidan koncert, odsvirali su sve što treba čuti sa novog albuma, ispoštovali publiku koja zna samo stare hitove, Beogradu i Srbiji dali nešto što nisu svirali nigde drugde, prvenac sviranja Demolition-a.
Japan je zvučao divno uživo, Where is Gone je već sada jedan od njihovih najvoljenijih hitova, a ovog puta je, za razliku od moje prošlogodišnje najveće zamerke, publika bilo potpuno spremna za Fontaines, i ispratili su ih u svakom trenutku, silovito i srčano.
I ove godine zamerki ima, a najozbiljnija je vezana za ozvučenje, koje je na nekim pesmama zvučalo sasvim pristojno, a na drugim – i mnogo češće, potpuno neprofesionalno i gotovo sramotno za ovaj nivo (ali i dalje bolje od Strokes-a u Berlinu zaboga).
Ipak, nijedna od tih zamerki ne zvuči iskreno, ako se uzme u obzir da je – opet – najbolji bend sveta prvi došao u oslobođeni Beograd, tri dana nakon što se to desilo, na koncertu više puta dao do znanja da to razume – pa čak i za koncert, i ovaj momenat, rekao da pripada nama, publici, mnogo više nego njima.
I to jedno „Freedom“ bilo je toliko veličanstveno kada ga prati irski akcenat i huk publike koja dve godine čeka da proslavi nešto u šta je uložila toliko sebe.
Ovo je mogao biti i najgori koncert ikada, a nije ni blizu toga, i opet bi bio najvažniji i najlepši na svetu.
Fontaines D.C. su jedan bend od slobode, koji peva o slobodi, i za slobodu, i došli su u grad koji to zna bolje nego ijedan drugi na svetu, i to je vrednije od svih ozvučenja, neodsviranih voljenih pesama i čega sve ne. Ta i takva sloboda, i svi oni koji su sanjali o njoj, vredniji su od svega što će iko u Luki Hangar verovatno ikada moći da uradi, i kako ne biti zahvalan za koncert koji je to razumeo.