Fans cheer during Queen’s performance. The charity event was raising money for Ethiopia, which was in the midst of famine. (Norbert Foersterling/DPA/ZUMA Press)
Live Aid: 40 godina od dana kada je muzika pokušala da spasi svet
Pre tačno 40 godina, 13. jula 1985, svet je stao – ne zbog katastrofe, rata ili skandala, već zbog muzike. Tog dana, održan je događaj koji je ušao u istoriju kao najambiciozniji humanitarni koncert svih vremena: Live Aid.
Piše : Rastko Tomić
Organizovan paralelno u Londonu (Wembley Stadion) i Filadelfiji (JFK Stadion), koncert je okupio najveće zvezde svetske scene s jednim ciljem – da se prikupi pomoć za gladne u Etiopiji, gde su milioni patili u tišini dok svet uglavnom ćutao. Zahvaljujući dvojici muzičara, Bobu Geldofu i Midgeu Ureu, tišina je zamenjena najglasnijom porukom solidarnosti u istoriji pop kulture.
Idejni tvorac ovog događaja bio je Bob Geldof, pevač benda The Boomtown Rats, koji je nakon potresnog BBC-jevog izveštaja o situaciji u Etiopiji 1984. godine odlučio da deluje. Prvo je organizovao snimanje pesme “Do They Know It’s Christmas?” sa projektom Band Aid, a godinu dana kasnije usledio je Live Aid – koncert bez presedana.
Koncerti su počeli istovremeno – u 12:00 po lokalnom vremenu u Londonu i u 13:30 po lokalnom vremenu u Filadelfiji – i trajali su preko 16 sati, uz prenos uživo koji se emitovao u preko 150 zemalja i koji je pratilo oko 1,9 milijardi ljudi, što je tada predstavljalo 40% svetske populacije. Prikupljeno je više od 125 miliona dolara, a taj broj je nastavio da raste i godinama kasnije.
Lista izvođača bila je zapanjujuća:
-
Na Wembley stadionu: Queen, David Bowie, U2, Elton John, The Who, Paul McCartney, Sting, Dire Straits, Status Quo, Spandau Ballet, George Michael i mnogi drugi.
-
U Filadelfiji: Bob Dylan, Led Zeppelin (reunion), Eric Clapton, Tina Turner, Mick Jagger, Madonna, The Beach Boys, Duran Duran, Phil Collins (koji je svirao i u Londonu i u Filadelfiji – leteći Concordeom!).
Nastup Queena sa Freddijem Mercuryjem, koji je u tih 20 minuta praktično „ukrao šou“, i danas se smatra jednim od najboljih live nastupa u istoriji roka. Pesme poput „Bohemian Rhapsody“, „Radio Ga Ga“ i „We Are the Champions“ odzvanjale su Wembleyem kao himne zajedništva.
Phil Collins je čak svirao na oba kontinenta – nastupio u Londonu, pa Concorde avionom odleteo u Filadelfiju, da bi nastupio i tamo. Plus je nakon svog nastupa u Filadelfiji nastupio i sa Led Zeppelinom kao bubnjar, što je bio njihov prvi povratak na binu od smrti Johna Bonhama. Istorijski presedan.
Bob Dylan je nastupio sa Ronniejem Woodom i Keithom Richardsom, ali je njegov komentar o novcu za američke farmere (umesto Etiopije) bio kritikovan – što je kasnije inspirisalo Farm Aid.
-
Paul McCartney je izveo “Let It Be”, ali su tehnički problemi isključili njegov mikrofon u prvih nekoliko stihova.
-
Organizatori su koristili satelitske veze, koje su u to vreme bile skupe i tehnički komplikovane – pa je koordinacija bila logističko čudo.
-
Iako je bilo nekoliko tehničkih problema, koncert se u velikoj meri odvijao glatko, a pozitivni uticaji su bili ogromni.
Live Aid nije rešio glad u svetu. Ali je promenio način na koji javnost posmatra humanitarne katastrofe. Pokazao je da muzika, emocija i solidarnost mogu okupiti planetu. Za mnoge je to bio prvi put da se susreću sa idejom da muzika može imati globalnu političku i humanitarnu moć.
Live Aid je promenio pravila igre. Pokazao je da su umetnici više od zabavljača – oni mogu biti ambasadori promene, pokretači dijaloga, glasovi nemoćnih. On je prethodnik kasnijim humanitarnim događajima poput Farm Aid, NetAid, Live 8 i drugih. Bob Geldof je kasnije dobio titulu Sir za svoj humanitarni rad.
Naravno, bilo je i kritika – oko raspodele novca, logistike i efekta. Ali nitko ne može osporiti uticaj koji je Live Aid imao na percepciju sveta o solidarnosti, gladovanju i ulozi umetnosti.
Na Balkanu je prenošen sa velikom pažnjom, i mnogi muzičari iz Jugoslavije tog trenutka počinju da razmišljaju o društveno angažovanoj umetnosti. Čak i danas, 40 godina kasnije, Live Aid ima odjek i kao pouka i inspiracija.
Povodom godišnjice, širom sveta se organizuju specijali, radijske emisije, reprize, dokumentarci i izložbe – poput one u Rock & Roll Hall of Fame muzeju u Klivlendu. Fanovi dele omiljene trenutke na mrežama, a legendarni snimak Queen-ovog nastupa ponovo puni trending listu.
Za one koji su tada bili mladi, Live Aid je bio oblikovanje svesti. Za one koji su se rodili kasnije – on ostaje podsetnik da muzika može menjati svet. Ne moraš biti političar, diplomata ili general – nekad je dovoljno da uzmeš gitaru, izađeš na binu i otvoriš srce.
Live Aid je više od koncerta. On je dokaz da umetnost nije luksuz, već nužnost. Da mikrofon može biti jači od megafona. I da, makar na jedan dan – svet može biti ujedinjen.
Srećna 40. godišnjica, Live Aid.