1982. godina je poslednja u kojoj je rok dominirao nad popom i drugim žanrovima na listama

Tokom proteklih 40 godina, rok je prošao put od neupitnog kralja žanrova do fusnote u hijerarhiji mejnstrim muzike.

Godine 1982, rok umetnici su držali poziciju 1 sa svojim pesmama u SAD 44 od 52 nedelje u godini. To je nešto manje od 85 odsto godine, što je zapanjujuća cifra koja pokazuje koliko je rok bio ugrađen u popularnu kulturu u to vreme.

Daryl Hall and John Oates and Men at Work bili su umetnici koji su orijentisani na pop, dok je saradnja Paul McCartneya sa Stevie Wonderom („Ebony and Ivory“) takođe bila pop – ali to ne može promeniti činjenicu da su rok umetnici bili dominantna muzička snaga.

Još jedna činjenica stoji, a to je da se danas mnogo toga naziva rokom, što tada nije bio rok. Primer su samo Men at Work i Paul McCartney. I da postoji, umnogome je razblažen u tom smislu.

„I Love Rock ‘n Roll” Joan Jett i Blackhearts proveli su sedam nedelja na prvom mestu 1982. godine, kao i McCartneyev duet sa Wonderom. J. Geils Band (proveo šest nedelja sa „Centerfold”), Survivor (šest nedelja sa „Eye of the Tiger”) i John Mellencamp (četiri nedelje sa „Jack & Diane”) takođe su uživali svoje mesto na prvom mestu.

Iako nijedna godina kasnije nije bila blizu 1982. vezano za rok dominaciju, ostatak decenije je generalno bio dobar za žanr. Tokom 80-ih, u proseku su rok umetnici proveli otprilike pola godine na vrhu liste, a najniža tačka je bila 1989, kada su se samo 22 nedelje rok umetnici nalazili na prvom mestu sa svojim pesmama.

Ti brojevi su pali još više kada su počele 90-te. S obzirom da je su hair i glam polako padali, mnogim do tada aktuelnim muzičarima bilo je teško da privuku pažnju svojim najnovijim radovima. Uprkos seizmičkoj kulturološkoj promeni koju pruža grunge, nijedan od umetnika novog podžanra nije uspeo da se nađe na vrhu liste Billboard Hot 100. Ni Nirvana ni Pearl Jam — dve najveće i komercijalno najuspešnije grunge grupe — nisu osvojile broj 1; „Smells Like Teen Spirit“, verovatno definitivna pesma tog doba, zauzela je samo 6. mesto.

I dalje je bilo povremenih rok prodora tokom 90-ih, poput Meat Loaf-ove „I’d Do Anithing for Love (But I Won’t Do That),” Brian Adamsa i „Have You Ever Really Loved a Woman” i Aerosmitha sa „I Don’t Want to Miss a Thing.” Postojao je i fenomen nove verzije „Candle in the Wind“ Eltona Johna, koja je, nakon smrti princeze Dajane, provela ukupno 14 nedelja na broju 1. Ipak, vrh top liste je bio malo. I iako se decenija završila tako što je Santaninim hitom iz 1999. godine „Smooth“ dominirao talasima, postalo je jasno da je žanr zaostao za repom i popom među mejnstrim slušaocima.

Dok je pad sa 80-ih na 90-e bio značajan, rok hitovi su postali još ređi nakon prelaska u novi milenijum. Statistika kaže da u čak trinaest od proteklih 20 godina (2001-21.) se nije našla nijedna rok pesma koja je bila na prvom mestu Billboard Hot 100. Čak i one koje jesu bile su ili izrazito pop-sklone (Coldplay, Fun. / izvođači koji se pre 40 godina ne bi ni smatrali rokom, kao što sam malopre napisao), ili ogromna čuda sa samo jednim hitom (Gotie, Plain White T’s) ili bendovi koje ljudi žele da zaborave (Crazy Town). Poslednja tradicionalna rok pesma koja je se našla na broju 1 bila je Nickelbackov singl „How You Remind Me“ iz 2001.

Deo razloga se može pripisati načinu na koji je grafikon sastavljen. Billboard, koji vodi nacionalne top liste, tradicionalno je koristio formulu koja je kombinovala količinu prodaje i radio emitovanje. Decenijama su ovi brojevi bili iskrivljeni, jer su se generalno oslanjali na prodavce muzike da zabeleže tačne račune o broju prodatih jedinica – proces koji je učinio ljudsku grešku i prevaru uobičajenim. Godine 1991. uveden je Nielsen SoundScan — metod koji je pratio kupovine putem kompjuterizovanih kasa širom zemlje, što je rezultiralo mnogo preciznijom slikom prodaje.

Slično tome, radio, koji se decenijama oslanjao na učesnike koji koriste rukom pisane časopise kako bi zabeležili svoje navike slušanja, prešao je na prenosivi merač ljudi (PPM) oko 2007. Mali uređaj oseća šta njegov korisnik sluša i automatski beleži podatke, ponovo povećavajući tačnost uz značajno smanjenje verovatnoće prevare ili greške.

Ova tehnološka dostignuća, zajedno sa kasnijim usvajanjem striming brojeva u jednačine Billboardovih grafikona, nesumnjivo su uticala na otisak rokova.

Rok grupe kao što su Linkin Park, Green Day, Evanescence i Blink-182 mogu se pohvaliti albumima među najprodavanijim u 21. veku, a pesme su se nalazile u Top 6 na Billboard Hot 100, ali nijedna nije uspela da dostigne broj 1. . LP Twenty One Pilotsa 2015, „Blurriface”, bio je najprodavanije rok izdanje ’10-ih, ali je njegov singl sa najviše liste, „Stressed Out“, dostigao vrhunac na 2. mestu.

Ali top liste nisu baš sve. Podaci o prodaji, brojevi striminga i posećenost koncertima sugerišu da su fanovi roka i dalje strastveni kao i uvek. A imajući u vidu ciklične tendencije pop kulture, izgleda da bi u svakom trenutku mogao doći do oživljavanja roka. Rock nije mrtav, i nikada neće umreti. Ali verovatno nikada nećemo videti još jednu takvu godinu kao 1982.