20 godina albuma “Fallen” – priča o jednom od najpopularnijih metal albuma ikada

Prvi studijski album američkog benda Evanescence pod nazivom “Fallen” objavljen je na današnji dan pre tačno 20 godina.

Piše : Rastko Tomić

Na albumu se nalaze sve sami suvi hitovi kao što su “Bring me to Life”, “Going Under” i “My Immortal”.

Komad je već pokazao onaj jedinstveni zvuk koji je stvorio bend pod vođstvom Bena Mudija i Ejmi Li. A to su bila vremena kada je veza između njih dvoje još nekako funkcionisala.

Naime, njih dvoje su se znali od malih nogu, od svoje 11/12. godine, tako da su još od tada zamišljali da imaju svoj bend u koji će moći da ubace sve uticaje i podžanrove koje su slušali, ali im je najveći problem bio što ih je bilo samo dvoje i što nisu imali uslove. Od kraja ’90ih do ovog albuma izdali su tri EP-a i stekli su jaku podršku lokalne publike.

2000. godine snimili su demo CD pune dužine pod nazivom “Origin” (2000), koji su sami izdali i prodavali na lokalnim izložbama. “Origin” i raniji EP-evi sadrže demo verzije nekih pesama koje će se kasnije pojaviti na njihovom debi albumu “Fallen“.

Kako je tekla cela priča – njihov producent je pustio demo snimke svjoj prijateljici u Wind-up Records, šefu A&R Diane Melcer. Melcerova je rekla da je ono što ju je navelo da potpiše bend bilo glas Ejmi Li, tekstovi i njihov gotik zvuk. Kada je čula “My Immortal” rekla je da je “znala da je to hit”. Izdavačka kuća je odvezla članove benda u Njujork i rekli su im da vole njihov drugačiji zvuk i da misle da imaju potencijala, ali „mi zapravo ne znamo šta da radimo sa vama“, priseća se Li.

Tada im je rečeno: „ako ste bili ovako dobri dok ste bili ometeni školom i svim ovim drugim stvarima, koliko ćete biti dobri ako vas stavimo u okruženje u kojem nemate šta da radite osim da pišete i da budete pod uticajem svog okruženja, kao na primer u Los Anđeles.“ Bend je zatim premešten u Los Anđeles, dobio je stan i prostor za probe i upisan u teretanu, prema Melcerovoj, a Li, koja je bila veoma introvertna, dobila je pomoć od učitelja glume da savlada tremu.

Dužina boravka u Los Anđelesu ih je „stvarno frustrirala“, s obzirom da su mislili da će tamo ostati oko šest meseci, a ostali su oko dve godine. Na kraju je to bilo plodno iskustvo pisanja, rekla je pevačica, pošto su tamo napisali polovinu albuma i mogli da iskoriste drugu opremu da bi dobili zvuke koje su želeli, a sa čime su ranije imali problema.

Nakon skoro dve godine rada benda na svom albumu, producent Dejv Fortman je doveden da ga producira. Zatim su rukovodioci izdavačke kuće odbili da izdaju album osim ako bend ne pristane da angažuje stalnog muškog ko-vokala. Kada se iz benda nisu složili, izdavačka kuća je rekla da povlači svoje finansiranje i oslobađaju ih od ugovora. Bend je napustio Los Anđeles i vratio se u Litl Rok.

Nekoliko nedelja kasnije, izdavačka kuća je popustila, obavestivši ih da će objaviti album ako pristanu da na njegovom glavnom singlu “Bring Me to Life” bude muški reper kao ko-vokal, kako bi slušaocima pružili nešto poznato. Li nije bila srećna zbog ovoga, ali je nevoljno pristala na kompromis i napisala deo za muški vokal. Ona je prvobitno želela da glavni singl bude “Going Under” jer je bila zabrinuta da će javnost čuti “Bring Me to Life” sa muškim vokalom i misliti da je to zvuk benda. Laknulo joj je što su ljudi i dalje bili prijemčivi za Evanescence kada je “Going Under” objavljen kao njihov drugi singl.

Amy Lee otkrila ko joj je bio inspiracija kada je napisala pesmu “Bring Me To Life”

“Bring Me to Life“  i “My Immortal“ su prvobitno bili predstavljeni na saundtreku akcionog filma Daredevil iz 2003. godine, objavljenog u februaru 2003.

Ovaj album je kao debitantsko izdanje pokazao sav potencijal koji je bend imao. A uspeh govori sam za sebe. Jednom kada je album objavljen, poleteo je kao raketa. I postao je jedan od najboljih albuma te godine, uzevši u obzir sve žanrove.

Mnoge pesme govore o emocionalnim poteškoćama koje je Ejmi Li tada imala. Tekstovi su vešto napravljeni, istiniti. Ali pokazuju se kao ponekad zastrašujući psihološki tobogan, ako se zaista udubite u reči.

Osim ove tri, iznad pomenute pesme, na albumu su se još našle i “Everybody’s Fool”, “Haunted”, “Tourniquet” (obrada – Soul Embraced : “My Tourniquet”), “Imaginary”, “Taking Over Me”, “Hello”, “My Last Breath” i “Whisper”.

Većina tekstova je inspirisana nasilnom vezom u kojoj je bila Ejmi Li. Ona i Mudi su komponovali neke od pesama za “Fallen” kada su imali 15 i 16 godina. Li je kasnije izjavila da se stvaranje albuma uglavnom sastojalo od toga da su ona i Mudi pisali muziku odvojeno, a zatim su se nadovezivali, zbog napetosti i značajnih kreativnih razlika između njih. Nakon završetka albuma, angažovana je postava za turneju.

22. oktobra 2003. Mudi je napustio bend tokom evropske turneje grupe “Fallen”, navodno zbog kreativnih razlika. Modi je pozvao njihov menadžment i obavestio ih da daje otkaz. Li je dobila poziv od njihovog menadžera tražeći od nje da „moli [Mudija] da ostane“, na šta je ona rekla „to je ono što on želi da uradim“ i izrazila da bi, ako Mudi namerava da ode, bend „cenio ako bi sačekao bi do kraja turneje. Ali ako ne može, onda samo napred.”

Ona je rekla da je do tog trenutka Mudi „mrzeo bend, mrzeo je da bude na turneji i njegova negativnost je činila sve oko sebe jadnim. Ceo brod je tonuo dole sa njim i ona to ne bi dozvolila. Njegov izlazak je bio olakšanje zbog tenzija koje su stvorene unutar benda, koji je bio na “tački preloma”.

“Bila je to zaista neprijatna situacija za sve… potpuno nestabilna i nesrećna”, objasnila je ona. „Bilo je strašno vreme pre nego što je otišao jer sam znala da će se nešto desiti, a nisam znala šta i plašila sam se da sve za šta smo radili ima potencijal da ode dođavola.“ Ejmi je kasnije navela da ju je Mudi i fizički i verbalno zlostavljao.

I sada i tada je “Fallen” imao ubitačan zvuk. Bend je u međuvremenu definitivno pokazao sklonost ka promenama i razvoju, te zrelosti u pisanju, čemu je verovatno doprineo i Mudijev odlazak, s obzirom da je Ejmi navodila kako je on uvek želeo da svaka pesma zvuči što komercijalnije i da vuče na pop. Ali, na primer, nagoveštaji o symphonic metalu već postoje na ovom izdanju. A to je stil koji je došao do izražaja već na njihovoj sledećoj ploči. Opet, njihov jedinstveni zvuk se ponekad čini kao sitnica koja se ponavlja u krug.

Ovaj album je pre svega tri meseca prešao prodaju od 10 miliona primeraka u SAD o čemu više možete čitati ovde.