Doživljaj koncerta Rodžera Votersa u Amsterdamu

Početkom aprila meseca Rodžer Voters je održao tri uzastopna koncerta u Amsterdamu.

Prenosimo Vam delić atmosfere sa jednog od ta tri.

Piše : Lazar Dinić

Kada sam video da Rodžer Voters ima evropsku turneju, počeo sam da razmišljam kako bih mogao da odem na jedan od koncerata. Iako je kasnije imao koncert u Budimpešti, koja nam je dosta bliža, odlučio sam da odem u Amsterdam. Na početku je delovalo jako neizvodljivo, ali pošto imam rodbinu u Holandiji, uspeli smo. Sleteo sam u Holandiju, smestio se, prošetao i čekao koncert. Kako sam došao dan ranije, imao sam vremena da se odmorim. Sutradan je bio koncert.

Iako mi ovo nije bio prvi put da slušam Rodžera Votersa uživo, bio sam jako uzbuđen. Nisam znao šta da očekujem. Znao sam da će sve biti veliki šou. Odličan zvuk, kao i ceo vizualni deo koncerta su uvek tu. Ono što je većinu verovatno najviše zanimalo (kao i mene) je to da li će i u kojoj meri svirati Pink Floyd. Na prethodnoj turneji, „Us and Them“, je svirao veliki broj pesama bivšeg benda. To je i sada bio slučaj.

Stigli smo do Ziggo Domme arene i našli naša mesta. Prvi utisak je bio malo čudan. Bina je bila podeljena na četiri dela tako da smo mi videli samo bas gitaru. Očekivali smo da će možda biti četiri različita stejdža, međutim bili smo u krivu. Tada je usledio glas Rodžera Votersa.

„The show is about to begin in 5 minutes“.

Prošlo je tih pet minuta. Prva pesma je bila „Comfortably Numb“. Na veliko oduševljenje svih ljudi u publici, ali moglo se primetiti da nisu očekivali da će svirati novu verziju te numere. Tada su se ugasila sva svetla u areni. Nadovezale su se numere „The Happiest Days of Our Lives“, kao i drugi i treći deo „Another Brick in the Wall“. Mislim da smo se tada svi u areni naježili i da je taj osećaj trajao do samog kraja koncerta.

U tom trenutku su se ta četiri stejdža (za koje smo bar mislili da su stejdževi) podigla iznad benda. Zapravo to je sve bio jedan veliki video-bim. Naravno, kao i uvek na njegovim koncertima, svi natpisi na njima bili su veoma politički. Čini mi se da je ovog puta bio daleko više okrenut političkim dešavanjima u svetu nego pre par godina kad sam ga slušao. Iako je cenzurisan u nekim državama zbog svojih stavova koje je izneo u podkastu Džoa Rogana, utisak je da se ljudi slažu sa gotovo svime što predstavlja na koncertima. Bilo je tu natpisa protiv Trampa i Bajdena, ali i Putina i ostalih svetskih lidera.

Osvrnuo se i na policijsku upotrebu sile protiv civila. Gradio neki vid zida od portreta ljudi koji su poginuli od preterane upotrebe sile od strane vlasti. Naravno nezaobilazna tema je bio rat u Ukrajini, propaganda državnih medija širom sveta, pandemija korona virusa, kao i sve teme koje su se pominjale i dešavale u prethodnih nekoliko godina. Ljudi su aplaudirali na gotovo sve što bi se pojavilo na video-bimu.

Nakon poruka koje su se stalno smenjivale, Rodžer je iskoristio trenutak za svoje obraćanje publici. Naime, govorio je o tome kako svi trebamo sesti u neki bar i popričati sa ljudima oko sebe. Naravno, prvenstveno misleći na svetske lidere. Sledilo je par pesama sa njegovih solo albuma.

Čini mi se da je u tim trenucima publika bila nekako podeljena. Jedan deo publike je uz bend pevao i njegove novije numere, dok je drugi deo publike uživao u vizualnim efektima. Da budem iskren, neke od pesama nisam znao do sad, a jedna od njih je pod nazivom „The Bar“.

Upravo nakon nje je usledilo pravo iznenađenje pre svega za mene i mog brata (koji je bio sa mnom na koncertu). Došlo je do dela koncerta gde se vezuju par pesama sa albuma „Wish you were here“. Kada smo brat i ja bili na prethodnom koncertu Votersa, ne mogu da kažem da smo bili razočarani, ali nam je bilo krivo što nismo čuli „Have a cigar“ i „Shine on you crazy diamond“. Ovoga puta to nije bio slučaj. „Have a cigar“ je bila prva, zatim je usledila „Wish you were here“, a potom i „Shine on you crazy diamond“. Sve tri numere su zvučale identično kao na ploči, što je za sve bio slučaj.

Ono što se meni jako svidelo je to što su se kroz ceo taj deo koncerta pojavljivale slike i videi što Pink Floyda (većinski nastupa u Pompei), što Sida Bereta. Sid je bio osnivač, prvi gitarista i vokal benda. Na raznim portalima se može naći veliki broj tekstova o njemu, kao i priče da je ceo album sa kojih su navedene numere posvećen upravo njemu. Takođe, postoji i priča da se za vreme snimanja „Shine on you crazy diamond“ pojavio u studiju i da niko nije mogao da ga prepozna. No o tome možda neki drugi put. Odsvirali su još „Sheep“ sa „Animals“ albuma (dok su prikazivani razni tvitovi) i spustili su se video-bimovi. Kao na početku koncerta.

Usledila je pauza od petnaestak minuta. Naime koncert je bio podeljen na dva seta. Upravo taj trenutak je mom doživljaju možda i ključan. Osećaj je kao da ste u pozorištu i gledate duboku kritiku modernog društva kome trebaju promene, u režiji Rodžera Votersa. Nama je ta pauza došla taman kad treba, međutim veliki broj ljudi je izašao iz sale. Usledio je haos. Kako smo se zagubili, produžio sam nazad do svog mesta i sačekao nastavak koncerta, kada su se pojavili moj brat i drugarica. Iznenadili su me i poklonili mi zvaničnu majicu sa turneje.

Na prvu sam mislio da su je našli negde, jer je gotovo nemoguće bilo doći do štanda sa majicama. Međutim kasnije su mi rekli da su je kupili. Seli smo opet na svoja mesta i počeo je drugi čin koncerta. Spustile su se zastave i izašao je Rodžer u svom prepoznatljivom crnom kožnom kaputu. Došlo je vreme za „The Wall“. Nizale su se pesme poput „In the flash“ i „Run like hell“. Sa početkom drugog čina usledio je pravi spektakl. Naime Voters izlazi u „naci“ kaputu sa trakom logoa Pink Floyda. Identično kao u filmu „The Wall“. Ako mene pitate, taj trenutak je uz „Shine on you crazy diamond“ bio vrhunac koncerta.

Iako su usledile numere poput „Money“, „Us and them“ i „Brain Damage“, iznenadilo me je što na primer „Time“ nije svirao. Da nije samo mene iznenadilo, pokazuje i trenutak kada su mu ljudi dovikivali da je odsvira. Na šta je on i odgovorio rečima da „nije lud da menja njegovu setlistu zbog par ljudi koji to žele“ i „da smo trebali doći na „Us and Them“ turneja da bi čuli to“. Pored standardno političkih izlaganja, u trenutku se Voters osvrnuo i na svog brata, odnosno svoju majku. Takođe nazdravio je sa publikom. Nadam se da grešim, ali meni ova turneja Rodžera Votersa deluje kao poslednja turneja, iako sam siguran da će nastupati dok god može.

Sve u svemu, ako do sada niste slušali Votersa uživo, predlažem Vam da to što pre uradite (ako imate mogućnost, naravno). Možete misliti kakav je spektakl kada je za ceo događaj zaduženo oko 140 ljudi koji su uvek sa njim. Nadam se da sam bar malo uspeo da dočaram moj doživljaj koncerta, ali za potpuni doživljaj treba proći još malo vremena. Do sledeće turneje možete pogledati film pod nazivom „Roger Waters: Us + Them“ koji je sklopljen od snimanog materijala istoimene turneje. Za sam kraj sledi fotografija motiva koji se tokom gotovo celog koncerta provlačio na ovaj ili onaj način.