Najbolji strani albumi 2021. godine

Iako naslov glasi “najbolji strani albumi”, ipak mislim da ovo nisu najbolji albumi.

Ne, ovo su samo neki od najboljih albuma, jer da bi se napravila lista zaista svih najboljih mislim da ih nedostaje još bar 30ak. Nego, predstavljam vam jednu (možda malo subjektivnu) listu najboljih albuma u godini koja će za nekoliko sati biti već u potpunosti za nama.

Srećna Nova godina!

Tomahawk – Tonic Immobility

Na prvi pogled, “Tonic Immobility”, prvi album Tomahawk-a od 2013, zvuči skoro sasvim normalno. Supergrupa predvođena Majkom Patonom otvara svoj peti LP trijumviratom hooky, mišićavih alt-metal dragulja, prepunih rifova gitariste Djuana Denisona i moćnih gruvova bivšeg bubnjara Helmeta Džona Stanijera i basiste Mr. Bunglea Trevora Dana. Ali “Tonic Immobillity” brzo menja brzine, kružeći kroz čvornati prog-metal, thrash, rasprostranjeni post-rock i jezivu, izgovorenu lounge akciju — često unutar iste pesme.

Metallica i razni izvođači – The Metallica Blacklist

Nema sumnje o važnosti istoimenog albuma Metalike iz 1991, poznatog u svetu kao “Crni album”(eng. Black Album). Za svoju 30. godišnjicu, bend je izdao veliki set pod nazivom The Metallica Blacklist sa širokim spektrom umetnika koji su ponovo osmislili pesme sa Black Albuma. Sam obim projekta je zastrašujući, sa više od 50 umetnika koji su doprineli setu. Šest verzija “Enter Sandman”, sedam interpretacija “Sad but True”, još sedam “The Unforgiven”, 12 verzija “Nothing Else Matters” – u nekom trenutku, sve to postaje ponavljanje, bez obzira na to koliko je materijal dobar .

Mastodon – Hushed and Grim

Kao i kod mnogih bendova koji se nalaze na granici između metala i progresivnog roka, čini se da Mastodon deli hardkor fanove sa svakim albumom — neki žude za sirovom težinom Leviathana iz 2004, dok drugi uživaju u kosmičkom haosu Crack the Skie iz 2009. U tom smislu, osmi LP benda je kao „best of“ u svemu osim po imenu, uvijajući se i okrećući preko 86 minuta između brutalnog intenziteta („Pushing the Tides“) i prog epova veličine arene („Peace and Tranquility“).

 

Black Label Society – Doom Crew Inc.

Naziv 11. studijskog albuma Black Label Societyja nije pogrešan. Zak Wylde i njegova šarolika ekipa isporučuju navalu bluz rifova za koje vođa benda radosno priznaje da ih je pokupio na „Lord Iommi swap susret

Royal Blood – Typhoons

Tokom svog sedmogodišnjeg postojanja, Royal Blood je već dokazao da znaju kako da postanu glasni. Na svom trećem albumu, “Typhoons”, su još jednom potvrdili te tvrdnje. Uvodna pesma „Trouble’s Coming” je zarazan džem na plesnom podijumu, dok se naslovna pesma može pohvaliti visokim refrenom.

Kings of Leon – When You See Yourself

Kings of Leon su svoju sudbinu kojoj su se nadali ostvarili tako što su postali mejnstrim rok zvezde, svirajući sve veće i veće pesme pred sve većom i većom publikom. Negde usput, međutim, počeli su da shvataju proces – a onda, čini se, i sebe – previše ozbiljno. Njihova muzika je izgubila svoju slobodnu vibraciju. Jednom viđeni kao spasioci južnjačkog roka, Kings of Leon postali su pomalo ovog puta malo žešći.

Jerry Cantrell – Brighten

Jerry Cantrell povlači sve svoje korake na “Brighten”-u, regrutujući prateći bend u kom su svirale zvezde kao što su basista Guns N’ Rosesa Duff McKagan, bubnjar Paul McCartneya Abe Laboriel Jr. i pevača Dillinger Escape Plana Greg Puciatoa. Ipak, nikada se ne postavlja pitanje ko vodi glavn reč na njegovom prvom solo albumu nakon 19 godina. Doduše, Brighten zvuči malo više kao da je u Kaliforniji nego u Sijetlu.

Greta Van Fleet – The Battle at Garden’s Gate

Ovaj retro-rock bend iz Mičigena su izgleda videli „kopija Led Zeppelina“ šale i pomrsili neke konce tvorcima istih. Sve u vezi sa drugim albumom Grete Van Fleet je opširnije nego na prvom. Definitivno više nisu kopija Zeppelina, ako su to i bili, već sazrevaju kao bend i pronalaze svoj neki stil, a beže od očiglednih uticaja.

Alice Cooper – Detroit Stories

Alice Cooper je sigurno izgradio sebi brend. Njegov 21. studijski album, “Detroit Stories”, odmah je prepoznatljiv kao njegov. Radeći sa svojim oprobanim bendom muzičara, zajedno sa dugogodišnjim producentom Bobom Ezrinom, Cooper je uključio uobičajenu dramu i ulepšavanje, ali je ovaj put ponudio još jednu temu za fanove: nostalgiju. Rođen u Detroitu, Cooper se odselio kada je bio mlad i pokušao, kao što su to činili mnogi mladi rok bendovi tog vremena, da pokrene muzičku karijeru iz L.A.-a sa Alice Cooper Bandom. Na kraju se vratio u Detroit, gde je grupa našla mejnstrim uspeh u tome što su oni sami.

Iron Maiden – Senjutsu

Od “Dance of Death” iz 2003., albumi Iron Maidena postaju sve duži, dostižući vrhunac sa “The Book of Souls” iz 2015., koji je trajao više od sat i po. “Senjutsu” je skoro isto toliko dugačak i označava njihov drugi dvostruki album zaredom, sa tri od poslednje četiri pesme na albumu koje se protežu preko granice od 10 minuta. Mislim da o kvalitetu Maidena ne treba trošiti reči.

Foo Fighters – Medicine at Midnight

Foo Fighters nikada neće izbeći onu stvar, ’90-e-meets-the-’00’s rock’n’roll stvar koju rade, pa nazivajući svoj 10. album, “Medicine at Midnight”, promena u stilu zaista znači da su oni dodali nekoliko novih stvari u celom izdanju. Ono što očekujete od albuma Foo Fightersa ćete i dobiti – himne zbog kojih svi skaču i rock pesme koje tresu svaku arenu u svetu.

 

Wardruna – Kvitravn

Skoro dve decenije otkako su formirani, Wardruna nastavlja da bude izvor inspiracije za umetnike iu svetu metala i neo/paganskog folka. Iako je scena sada definitivno popularnija nego što je bila 2003. (zahvaljujući bendovima Myrkur, Heilung, Gåte, Nytt Land i bezbroj drugih), Kvitravn Wardruna se i dalje pokazuje kao najsimpatičniji i najhipnotičniji od svih.

Helloween – Helloween

Zagonetka koju je imao bilo koji klasični bend koji je imao više sastava tokom godina je da će neizbežno postojati obožavaoci koji će više voleti neki od tih određenih stilova ili postava. Nemački power metal šampioni Helloveen zaobišli su takve argumente svojim istoimenim 16. dugometražnim albumom, po prvi put okupivši postavu ‘Pumpkins United’.

Dream Theater – A View From On Top Of The World

U žanru kao što je prog metal, gotovo se podrazumeva da postoje inherentni izazovi za stvaranje karijere oko stalnog pomeranja kreativnih granica i ponovnog pronalaženja zvučnog identiteta metala u celini. Pa ipak, više od 35 godina i 12 albuma u ​​njihovoj karijeri, Dream Theater-ov pogled sa vrha sveta dokazao je da takvi umetnički skokovi nisu bili izvan njihovog domašaja.

Between The Buried And Me – Colours II

Between the Buried and Me objavili su svoj najuticajniji album

2007. godine pod nazivom „Colors“. Obavezu da bude podjednako kvalitetan samo učvrstili u nastavku ovog izdanja pod nazivom „Colors II“ [Summerian Records]. Okolnosti vezane za obe ploče imaju ključne sličnosti, ali bend iz Severne Karoline koji čine Tommy Rogers [glavni vokal, klavijature], Paul Wagoner [solo i ritam gitara, prateći i vodeći vokal], Dustie Waring [ritam i solo gitara], Blake Richardson [ bubnjevi], i Dan Briggs [bas, klavijature] – ponovo će razvući granice njihovog zvuka i žestoke muzike uopšte.

Ovde možete pročitati intervju sa pevačem Tommy Rogers-om.

Trivium – In The Court Of The Dragon

Nezadovoljni izdavanjem jednog od najboljih metal albuma u ​​2020. godini u “What The Dead Men Say”, Trivium je odlučio da ide dalje tako što su ga odmah pratili sa svojim najžešćim albumom u godinama iza nas – “In The Court Of The Dragon”.

Sa “In The Court Of The Dragon”, oni su na neki način pogledali svoju prošlost u napredovanju, ali bez ugrožavanja svog integriteta, isporučujući album koji bi mogao biti nastavak “Ascendancy” iz 2005., koji i dalje stoji kao najveći dodatak njihovom arsenalu. Svakako, uvlače se i elementi drugih albuma i spoljni uticaji, ali ovo je najistaknutije poređenje, a ujedno je i kompliment koji vam daje do znanja koliko je dobro.

Gojira – Fortitude

Gojira je i pre bila žestoka grupa, ali sa ovakvim stvarima kao na ovom albumu se do sada nisu igrali. Gitaristički dvojac Joe Duplantier i Christian Andreu su bili veoma maštoviti u kreiranju rifova, a mora se priznati da je to nakon godina i godina hiperprodukcije unutar žanra prilično težak zadatak u današnje vreme. Što se tema tiče dosta su se bavili socijalnim i društveno angažovanim temama, čuvajući uz to i neka dela koje je samo priroda mogla da napravi kao što je Amazon. Nema sredine, ovaj album će vas ili oduševiti ili razočarati.

The Black Keys – The Delta Kream

Njihov novi album “Delta Kream” snimljen je u Nashvilleu pri završetku turneje na kojoj su promovisali prethodni album. Mnogi kažu da im je ovo nešto najbolje što su uradili do sada.

Lordi – Lordiversity

Finski rokeri/metalci su ovog puta pomerili granice i uradili nešto što do sada niko nije uradio. Objavili su u jednom danu set box od sedam albuma. Da, dobro ste pročitali, sedam albuma. I da bude još zanimljivije, svaki album je u svom stilu – hard rock, disco, progressive rock, heavy metal itd itd. A da bude JOŠ zanimljivije, albumi su zamišljeni kao njihova imaginarna diskografija u slučaju da su postojali od ’70ih. Odnosno, sada nije imaginarna.

Turnstile – Glow On

Nakon što je svet proveo 18 meseci zaključan kod kuće, baltimorski bend Turnstile je pustio svima “Glow On” i dobio brzo rastuću publiku koja nije mogla biti bolje pripremljena da posluša ovih 34 minuta neprekidnog osećaja divnoće. Da li je ovo post-hardcore? Pop hardcore? Streetwear Fugazi? Da li „morate da vidite uživo da biste dobili taj osećaj“?

Silk Sonic – An Evening with Silk Sonic

“An Evening with Silk Sonic” je debitantski studijski album američkog R&B dua Silk Sonic, koji čine izvođači Bruno Mars i Anderson .Paak. Izdali su ga Aftermath Entertainment i Atlantic Records 12. novembra 2021. Album je doneo nešto drugačiji zvuk nego onaj na koji smo navikli od Bruno Marsa, malo više okrenut zvuku fanka ’80ih, ali i dalje veoma kvalitetan i njegov. Definitivno vredi preslušati.