Wed. Sep 22nd, 2021

Photo credit : Juan Pardo

Tommy Rogers(Between the Buried and Me) : ,,Meni se čini da je ovo najbolja reakcija koju smo ikada imali na neki album”

Progressive metalci Between The Buried And Me objavili su 20. avgusta preko Sumerian Recordsa svoj dugoočekivani novi album „Colors II“.

Between the Buried and Me objavili su svoj najuticajniji album 2007. godine pod nazivom „Colors“. Obavezu da bude podjednako kvalitetan samo učvrstili u nastavku ovog izdanja pod nazivom „Colors II“ [Summerian Records]. Okolnosti vezane za obe ploče imaju ključne sličnosti, ali bend iz Severne Karoline koji čine Tommy Rogers [glavni vokal, klavijature], Paul Wagoner [solo i ritam gitara, prateći i vodeći vokal], Dustie Waring [ritam i solo gitara], Blake Richardson [ bubnjevi], i Dan Briggs [bas, klavijature] – ponovo će razvući granice njihovog zvuka i žestoke muzike uopšte.

Sa skoro 20 godina teško stečenog iskustva iza sebe, Between The Buried And Me su postigli ogroman uspeh i stekli ogromno priznanje kritike. Njihov album “Colors” krasio je brojne liste, uključujući „21 najbolji američki metalcore album svih vremena“ KERRANG!-a, „100 najvećih prog -albuma svih vremena“ magazina Prog, „Esencijalni progresivni metal albumi“ ThoughtCo-a i „Top 25 progresivnih albuma” Loudwire-a, kao i “Metalni albumi svih vremena“ i „Top 100 hard rok i hevi metal albuma 21. veka“.

Photo credit : Juan Pardo

Nakon toga, „Coma Ecliptic“ iz 2015. našao je se na 12. mestu Billboard Top 200 i dobio je savršenu ocenu od The Guardiana. Tokom 2018. godine objavili su „Automate I“ i „Automate II“ dobivši dodatno priznanje i nominaciju za Grammy. Usput, grupa je radila turneje sa svima, od Mastodona i Coheeda i Cambrije do Lamb of God i Devin Townsenda, pored rasprodatih hedlajner koncerata širom sveta. Bend je takođe jedan od retkih koji ima retku vrstu praistorijske morske zvezde, otkrivenu 2018., nazvanu po njima. Amphilimna intersepultosetme (doslovni latinski prevod njihovog imena) živeo je pre 67 miliona godina u Južnoj Karolini.

Povodom novog izdanja, malo smo proćaskali o istom, turnejama i samom bendu sa frontmenom Tommy Rogers-om.

HM : Bend je prošle godine proslavio 20. godišnjicu postojanja. Kakav je osećaj znati da ste u trećoj deceniji?

Tommy : Čoveče, iskreno nikada nisam razmišljao o tome kao o trećoj deceniji. To je ludo. Mislim da, kako svi kažu, vreme brzo prolazi. Ali, ne znam, imamo mnogo sjajnih uspomena, i meni je sve to još uvek sveže, mislim da smo još uvek u fazi u kojoj smo uzbuđeni kao muzičari i nastavljamo da se trudimo maksimalno oko svakog albuma i još nam nije dosadilo. Mislim da ćemo, dok se to ne dogodi, i dalje biti veoma zainteresovani u ispitivanju svakog sledećeg koraka. Tako da, mislim da smo generalno veoma skromno zadovoljni što smo još uvek ovde, jer smo videli bendove koji dođu i prođu, ne znam, inspirativno je, mislim da nam je ta činjenica sama po sebi zaista pomogla da pripremimo našu poslednju ploču i snimimo „Colors 2“.

HM : U početku ste izdavali albume svake dve godine, a poslednjih par svake tri. Koliko je teško održati kontinuitet?

Tommy : Sve zaista zavisi od turneja. Mislim da bilo ko ko je u bendu zna da prolazite kroz cikluse albuma i cikluse turneja, ne znam, mislim da to zavisi od toga kakva je situacija dok smo na turneji i, kao, ako ljudi još dolaze na nastupe, ako smatrate da morate da se vratite u studio kako biste stvorili više interesovanja i stvorili bolje turneje u budućnosti, tu je uključeno mnogo stvari koje idu uz to, ali mi zapravo ne razmišljamo tako, nikada nismo bili bend koji pravi planove za 5-10 godina unapred. Prolazimo samo kroz cikluse. Ako smo usred pisanja albuma – samo se fokusiramo na to, a onda kada to završimo, vreme je za turneju, a trenutno smo u ciklusu turneje, i upravo smo objavili ovaj album i ne znam koliko će ciklus turneje trajati, a vi jednostavno imate taj osećaj: „Ok, mislim da smo uradili dovoljno, mislim da niko ne želi da nas sluša još neko vreme“, ili dobijate potrebu da napišete nešto, pa to zaista zavisi od toga, pa iskreno ne razmišljamo previše o tome.

HM : Kako vam se čini dosadašnja reakcija publike na album?

Tommy : Preplavljeni smo istim. Meni se čini da je ovo najbolja reakcija koju smo ikada imali na neki album. Ljudi su toliko uzbuđeni zbog svega tog, a mislim da su bili malo nesigurni. Znate, mi smo sada objavili album, ali kada smo rekli da će se zvati „Colors 2“, mislim da ljudi nisu mislili da će to zvučati baš najbolje. Ali kao što sam rekao u intervjuima, mislim da smo, kad smo počeli da radimo na tome, i zaista zaronili u to, mi znali da će uspeti, i obožavaoci to potvrđuju, bar za sada, zbog čega se mi osećamo sjajno! Radili smo već duže vreme, pa je dobro došlo da ga konačno objavimo, jer se nama nekako čini kao stara ploča.

HM : Čini se da niste slučajno album nazvali „Colors II“, već da je zaista svojevrsni naslednik albuma „Colors“, i muzički i lirski?

Tommy : Više se radi o našem mentalitetu kao muzičara. Bili smo na mestu gde smo se jednostavno osećali kao da moramo sve to da stavimo na sto i zaista, zaista da se potrudimo jače nego što smo u jako dugo, dugo vremena, i da zaista pokažemo svetu da smo još uvek tu, i to da još uvek pišemo zanimljivu muziku, a u istoj toj situaciji smo bili sa „Colors 1“. Pokušali smo da zaista uđemo u taj način razmišljanja u kojem smo tada bili, i mislim da je to više bio naš fokus, nego cilj da se vraćamo unazad i slušamo „Colors 1“ i pokušavamo da ponovo stvorimo drugu verziju od toga. Ne, hteli smo da ovo sada budemo mi sada i hteli smo da se tu i tamo muzički i lirski nekako povežemo sa svim tim malim stvarima, na taj način da sve to spojimo, to je nešto u čemu smo godinama bili zaista dobri. Taj način pisanja sam po sebi konceptualizuje našu muziku i to je bio način da se stvori ovaj koncept. Tradicionalno, konceptualni album je poput priče, ali za nas smo želeli da budemo više kao, znaš, konceptualno kao sam bend, kao albumi, gotovo na neki način da bend pretvorimo u stvarni život jer se sve vrtelo oko toga kako se osećamo i kako smo želeli da napišemo i na neki način povežemo ta dva osećanja.

HM : Pesma „Bad Habits“ donekle podseća na King Crimson, a znamo da ste njihov fan. Da li je pesma možda omaž King Crimson-u?

Tommy : Mislim da to nije omaž. Mislim da su uticaji jedna od onih stvari koje se pojavljuju kada pišete muziku. Mislim da je, na primer, Dan [Briggs], napisao „Bad Habits“. On je prog momak, voli sav taj stari prog rock i, znate, svi to volimo, ali, mislim da kada on piše muziku to dolazi do izražaja još više, i mislim da nam daje prednost nad mnogim bendovima te vrste. Možda imate nešto što možda zvuči u duhu drugog benda, ali kada svi dodamo svoje začine na to, to postaje nešto potpuno drugačije. To postaje BTBAM, i mislim da je to ono što je zanimljivo u našem zvuku, kada jednom uradimo ono što najbolje radimo sa sa svojim instrumentom, on na neki način oduzme sebi život i postane samo nešto što zvuči kao BTBAM. Nikada nismo bili bend koji bi rekao: „Hej, želimo da odamo počast drugom bendu“ ili „Ne slušamo muziku“ ili „pokušali da napišemo takvu muziku“. Mislim da ponekad stvari izađu prirodno. Mislim, ima mnogo muzike, i mi je puno slušamo, i zaista svašta volimo da slušamo, pa mislim da će se te stvari tu i tamo neizbežno dogoditi.

HM : Pišete sjajne čiste delove, ali i growl, da li to znači da privatno slušate mnogo različite muzike?

Tommy : Da, mislim, ne diskriminišem muziku. Za mene je to samo muzika, ne pokušavam da ostanem u žanrovima, niti bilo šta slično, znate, samo ono što me u to vreme uzbuđuje, a ima i muzike kojoj uvek mogu da se vratim. Postoji određena muzika koja mi je potrebna u određeno vreme, na primer – jer sam tužan na turneji jer mi nedostaje moja porodica, pa tada postoji određena muzika koju slušam u tom trenutku. Ne radi se zapravo o pokušaju da ostanete verni određenom žanru ili nečemu lično. Volim toliko različitih stvari. A sa vokalima, moj posao je da nekako … Muzika je pejzaž, a ja bih to trebao da dopunim i učinim da postane nešto drugo i učinim ga intenzivnijim, melodičnijim, lepšim ili šta god taj deo zahteva. Dakle, ne razmišljam stvarno da li u određenom trenutku treba da pevam čisto ili growlujem, već kako mi se javi u glavi i šta osećam da je ispravno za taj deo pesme.

HM : A odakle vam inspiracija za tekstove, s obzirom da se sličnosti u temama tekstova mogu primetiti u par pesama?

Tommy : Iskreno, inspiracija za stihove dolazi od bilo čega, samo mi stvari padaju na pamet. Posebno sam ovaj album napisao kao časopis – samo sam ga napisao bez previše razmišljanja o tome u kom smeru će ići tekstovi na albumu, samo sam hteo da napišem mnogo, što nisam uradio godinama. Neke priče su proizašle iz toga. Album je neka vrsta mešavine različitih ideja i tema jer sam godinama tako konceptualno pisao i neke stvari su se pretvorile u male priče unutar albuma. Bilo je nekih trenutaka u kojima sam osećao da mi je potrebno da se vratim na nešto o čemu sam možda pričao ili se sećao kako se osećam u vezi sa „Colors 1“.

HM : Ovo je treći put da snimate drugi deo albuma, do sada ste to radili sa albumima Automata i Parallax gde ste napravili Parallax 2 i Automata 2 – šta sledi, nešto novo ili možda Great Misdirect 2 ili Coma Ecliptic 2?

Tommy : Nemam pojma. Za mene postoje zaista samo ,,Parallax” i ovo. Automate smo napisali kao jedno muzičko delo. To je više bilo samo način na koji smo izdali muziku, nismo je napisali u dva dela. Uvek smo voleli priče i stvarali ove ogromne zveri od albuma. Ja lično mislim da ,,Coma Ecliptic 2″ ili ,,Great Misdirect 2″ zaista nemaju smisla. Ali ne znam, videćemo šta nas čeka u budućnosti, ali sumnjam da će se to dogoditi.

HM : Sada ste na turneji po SAD -u, imate li plan za evropsku turneju sledeće godine?

Tommy : Pokušavamo sada sve saberemo sva razmišljanja, danas sam zapravo imao poziv sa našim agentom. Ko zna čoveče, trenutno je sve u vazduhu, pa svi samo pokušavamo da vidimo koje mogućnosti imamo, i znate, imamo novu ploču, pa očigledno želimo da donesemo neku novu muziku tamo, i da se vratimo tamo, prošlo je dugo, dugo vremena.

HM : Na kraju bih vam poželeo sreću sa novim albumom i turnejom!

Tommy : Hvala vam! Hvala vam na intervjuu i nadamo se da se vidimo u Evropi!

Highwaystar Magazine radio