Kako je „No One Knows“ lansirao Queens Of The Stone Age među najveća imena modernog roka

Pesma „No One Knows“ grupe Queens Of The Stone Age danas se smatra modernim rok klasikom. U vremenu kada je rok radio početkom dvehiljaditih bio preplavljen bendovima sličnog zvuka, ovaj singl se izdvojio kao nešto potpuno drugačije. Njegov zarazni rif i upečatljiva vokalna melodija učinili su ga jednim od najvećih rok hitova svoje ere, iako njegova struktura ni izbliza nije ličila na tipičan radijski singl.

Čak je i tadašnji basista benda Nick Oliveri bio skeptičan kada je čuo da izdavačka kuća razmatra „No One Knows“ kao prvi singl.

„Kada su počeli da pričaju o tome da pesma bude singl, rekao sam: ‘Čoveče, ovo traje pet minuta. Ima džem deonicu, bas solo, bubnjarsku sekciju… Kako mislite singl?’ Bio sam uveren da će iseći pola pesme. Poslednje što sam želeo bilo je da neko uređuje našu muziku. Ali bili smo bend koji je stajao iza svake pesme na albumu, pa smo rekli: ‘U redu, izaberite onu za koju mislite da ima najviše potencijala.’“

A potencijala nije nedostajalo. Album Songs For The Deaf iz 2002. godine obilovao je pesmama koje su mogle postati hitovi. Među njima su bili „Go With The Flow“, „Gonna Leave You“ i „First It Giveth“. Kao naslednik albuma Rated R iz 2000. godine, predstavljao je još jedno izuzetno konzistentno izdanje benda.

Istovremeno, bio je to i album koji je okupio najjaču postavu Queens Of The Stone Age u njihovoj istoriji. Okosnicu su činili Josh Homme, Nick Oliveri i Dave Grohl, tada već legendarni bubnjar Nirvane i frontmen Foo Fightersa. Važnu ulogu imao je i Mark Lanegan, koji je svoj prepoznatljivi glas pozajmio pesmama „Song For The Dead“, „Hangin’ Tree“ i „Song For The Deaf“.

Oliveri se priseća da ga je jedna druga pesma sa albuma odmah podsetila na raniji hit benda.

„Kada sam prvi put čuo ranu verziju ‘Go With The Flow’, pomislio sam da me podseća na ‘The Lost Art Of Keeping A Secret’. Rekao sam sebi: ‘Da li je ovo brat ili sestra te pesme?’ Dopalo mi se to.“

Kada je reč o samom nastanku pesme „No One Knows“, Oliveri priznaje da je ona pre svega bila delo Josha Hommea.

„Dok smo je snimali, mislio sam: ‘Ovo je brutalno, sviramo sa Daveom Grohlom!’ Šalim se“, rekao je kroz smeh. „To je uglavnom bila Hommeova pesma od početka do kraja. Mislim da je i Lanegan pomogao oko nekih delova.“

Za Davea Grohla, rad na albumu predstavljao je mnogo više od običnog gostovanja.

„Moj dolazak u bend bio je više vezan za želju da ponovo ozbiljno sviram bubnjeve nego za pridruživanje Queens Of The Stone Ageu“, objasnio je Grohl. „Sviranje na ovom albumu bilo je prvi put posle osam godina da sam se potpuno posvetio bubnjevima. To me je podsetilo zašto sam uopšte počeo da se bavim muzikom – zbog te sirove, lude rok energije.“

Pored zarazne melodije, pesmu su pratili i stihovi koje je bilo teško jednoznačno protumačiti. Fanovi su godinama pokušavali da odgonetnu o čemu zapravo govori „No One Knows“. Da li je reč o drogama? Putovanju kroz pustinju? Plovidbi okeanom? Ili možda o ljubavnoj pesmi?

Zanimljivo je da ni sam Josh Homme nije imao konačan odgovor.

U razgovoru za MTV, ubrzo nakon izlaska albuma, izjavio je:

„Misterija je o čemu je ta pesma. Niko ne zna. Ima nešto gotovo bitlsovsko u sebi, uz snažan ritam i neobične promene.“

Ogroman doprinos popularnosti singla dao je i njegov nesvakidašnji spot, koji je postao jedan od najemitovanijih na MTV-ju tokom 2002. i 2003. godine.

U videu Homme, Oliveri i Lanegan glume lovce koji džipom slučajno udare jelena na putu. Međutim, jelen se vraća u život, uzvraća udarac svakom od njih, krade im vozilo, teroriše grupu izviđača okupljenih oko logorske vatre i na kraju njihove glave izlaže kao lovačke trofeje.

Zvuči kao halucinacija izazvana previše alkohola ili nečeg jačeg, ali upravo ta apsurdnost učinila je spot nezaboravnim.

Josh Homme kasnije je objasnio da bend nije imao mnogo uticaja na priču.

„Mi volimo da se zabavljamo, ali ne možete u svakom spotu imati samo dvojicu tipova koji skaču jedan oko drugog. Mora da postoji malo seksualnosti, malo alkohola i malo haosa. Takvi smo.“

Režiser Dean Karr ideju je predstavio Hommeu tokom sopstvene rođendanske proslave, oko pola šest ujutru.

„U suštini, ceo spot je nastao iz pijane priče Deana Karra“, našalio se Homme.

Koliko je bend verovao u materijal sa albuma Songs For The Deaf pokazuje i činjenica da su na turneju krenuli nekoliko meseci pre njegovog zvaničnog objavljivanja u avgustu 2002. godine. Turneja je trajala od maja 2002. do januara 2004. godine, što je i po rok standardima izuzetno dug period.

Neprestano putovanje, koncert za koncertom, na kraju je uzelo danak. Nakon završetka turneje Nick Oliveri je napustio bend, ali upravo je tokom tih nastupa postalo jasno da „No One Knows“ menja sudbinu Queens Of The Stone Agea.

Na pitanje kada je shvatio da bend prelazi na potpuno novi nivo, Oliveri je dao kratak i duhovit odgovor:

„Kada smo počeli da dobijamo hotelske sobe!“

„No One Knows“ nije bio samo veliki hit – bio je pesma koja je Queens Of The Stone Age izdigla iz okvira kultnog stoner rok benda i pretvorila ih u jedno od najvažnijih rok imena 21. veka. Više od dve decenije kasnije, ostaje njihova najprepoznatljivija numera i jedan od ključnih rok singlova svoje generacije.