Billy Gibbons iz ZZ Topa otkrio kako je shvatio da je Prince gitaristički heroj: „Rekao je da želi da razgovaramo o gitari“

Gitarista benda ZZ Top prisetio se prvog susreta sa Princeom i nastupa koji je promenio njegovo mišljenje o muzičaru kojeg je dotad prvenstveno poznavao kao izuzetnog pevača, kompozitora i zabavljača. Sve je počelo legendarnim solom na pesmi „While My Guitar Gently Weeps“.

Prince je još od objavljivanja debitantskog albuma „For You“ 1978. godine pokazivao da je izuzetno svestran muzičar. Na tom izdanju napisao je i producirao sve pesme, odsvirao sve instrumente i otpevao glavne i prateće vokale. Ipak, Billy Gibbons iz grupe ZZ Top priznaje da je tek mnogo kasnije u potpunosti shvatio koliko je Prince bio impresivan gitarista.

Prekretnica se dogodila 15. marta 2004. godine, tokom ceremonije prijema u Rock and Roll Hall of Fame u Njujorku. Prince se tada pridružio muzičarima koji su odavali počast Georgeu Harrisonu, a među njima su bili Tom Petty, Steve Winwood, Jeff Lynne i Dhani Harrison.

Tokom zajedničkog izvođenja pesme The Beatlesa „While My Guitar Gently Weeps“, Prince je izašao u prvi plan i započeo solo koji je trajao oko tri minuta. Njegova tehnička veština i scenski nastup ostavili su publiku bez reči, a među oduševljenima našli su se i iskusni muzičari koji su nastupali s njim.

„Jednostavno je razvalio“, prisetio se Tom Petty, opisujući osećaj da se na sceni događa nešto zaista posebno.

Gibbons je kasnije, u razgovoru sa poznatim televizijskim voditeljem Danom Ratherom za AXS TV, priznao da ga je taj nastup potpuno iznenadio.

„Postao sam Princeov obožavalac. Divio sam se njegovom scenskom nastupu i smatrao ga vrhunskim zabavljačem. Tek kada se pojavio na završnom zajedničkom nastupu na ceremoniji Rock and Roll Hall of Fame, uzeo gitaru i pokazao neverovatnu tehniku, shvatio sam koliko je zapravo bio izvanredan gitarista“, ispričao je Gibbons.

„Znao sam da svira gitaru, ali ga nisam često viđao kako je zaista svira. Bio je sjajan plesač, pevač i kompozitor, ali taj nastup me je potpuno zatekao. Počeo sam pažljivije da slušam njegovu muziku“, dodao je gitarista.

Nedugo nakon te večeri Gibbons se našao u Njujorku, gde je nakon jednog nastupa potražio mesto za kasnu večeru. Njegov uobičajeni restoran u četvrti Meatpacking District bio je zatvoren zbog renoviranja, pa je odlučio da svrati u živahan bar preko puta.

Čim je ušao, prišao mu je krupan muškarac i rekao da neko želi da razgovara s njim. Kada je pogledao u pravcu koji mu je pokazao, Gibbons je ugledao Princea kako sam sedi u separeu.

Gitarista je seo za njegov sto, a Prince mu je odmah objasnio zbog čega želi da razgovaraju.

„Rekao je: ‘Samo bih želeo da razgovaramo o gitari.’ Odgovorio sam mu: ‘Onda si došao na pravo mesto’“, ispričao je Gibbons.

Njih dvojica provela su naredna dva sata razgovarajući o gitarskoj tehnici, zvuku i različitim načinima sviranja. Prema Gibbonsovim rečima, razgovor je potrajao sve do oko pet sati ujutru.

Na kraju večeri gitarista ZZ Topa upitao je Princea da li bi mogao da mu pokaže kako je odsvirao uvodnu gitarističku deonicu u pesmi „When Doves Cry“, velikom hitu iz 1984. godine.

Princeov odgovor bio je jednako iznenađujući kao i njegov nastup na ceremoniji Rock and Roll Hall of Fame.

„Rekao je: ‘Nekako mi se slučajno dogodilo.’ Dodao je da od tada više nikada nije uspeo da je odsvira na isti način. Onda je rekao: ‘Hajde da naučimo kako se to svira’“, prisetio se Gibbons.

Ta priča otkriva i manje poznatu stranu Princeove ličnosti: uprkos reputaciji muzičkog genija koji je mogao da svira brojne instrumente i samostalno stvara kompleksna muzička dela, bio je spreman da razgovara o tehnici i razmenjuje iskustva sa drugim gitaristima.

Gibbons je svoju priču zaključio kratkom, ali znakovitom rečenicom: „Prince je zaista bio princ.“