„Billy Idol Should Be Dead“: Ispovest o hedonizmu, haosu i preživljavanju rock ’n’ rolla

Naslov novog dokumentarca „Billy Idol Should Be Dead“ dovoljno govori o životu koji je Billy Idol vodio na vrhuncu slave — bez kočnica, često na ivici samouništenja.

Pre nego što je postao globalna zvezda, Idol je imao umeren uspeh u Velikoj Britaniji sa bendom Generation X, koji je izbacio nekoliko zapaženih singlova pre raspada 1981. godine. Pravi proboj usledio je tek nakon preseljenja u Njujork, gde je uz pomoć gitariste Steve Stevens i menadžera Bill Aucoin izgradio imidž MTV-friendly pop-punk/New Wave zvezde.

„Njujork je tada bio bankrotiran. Sve je bilo dozvoljeno“, priseća se Idol u intervjuu za The Times. „Grad je delovao postapokaliptično, kao da je pala bomba, a mi živimo u ruševinama.“

Njegov debi album “Billy Idol” iz 1982. prodat je u pola miliona primeraka u SAD i doneo hitove „Hot In The City“ i „White Wedding“. Već naredni, “Rebel Yell” (1983), podigao ga je na novi nivo, sa preko dva miliona prodatih kopija samo u Americi. Međutim, uspeh je imao i mračnu stranu — doveo je do ozbiljne zavisnosti od kokaina i, kako sam kaže, pretvorio ga u „seksualnog manijaka“.

Idol otvoreno govori o atmosferi tog vremena: „Slobodna ljubav šezdesetih i dalje je trajala. Čuli smo za AIDS, ali dok ga Magic Johnson nije dobio početkom devedesetih, niko nije obraćao pažnju.“

Njegov životni stil kulminirao je 1984. godine, kada je u Londonu zamalo umro od predoziranja heroinom. Pokušaj da se „skine“ prelaskom na crack pokazao se jednako pogubnim.

Ipak, u haosu su se dešavale i neobične stvari. Tokom jedne večeri u Njujorku, Idol je zajedno sa Nile Rodgers naišao na David Bowie kako sedi sam u klubu. Nakon prilično haotičnog upoznavanja, upravo je taj susret doveo do saradnje Bowieja i Rodgersa na albumu “Let’s Dance”, koji je preporodio njegovu karijeru.

„Učinio sam svetu uslugu time što sam bio totalno van sebe“, kaže Idol kroz smeh.

Danas je situacija znatno drugačija. Idol vodi mirniji život, opisujući sebe kao „California sober“, uz povremeno vino i marihuanu. Ipak, svestan je koliko je imao sreće.

„Neverovatno je što sam uopšte doživeo sve ovo“, zaključuje. „Kao što sam rekao — trebalo je da budem mrtav. Ali izgleda da me neko odozgo ipak voli.“