“Bludni sin” i “petarda” Kombata za kraj godine – recenzija novog albuma
Bliži se kraj ove godine, još nekoliko dana nas deli od ulaska u novu, a članovi Mortal Kombata su odlučili da nam daju jedan sjajan poklon za kraj godine, koji će svi fanovi ovog benda svrstati u najdraže novogodišnje poklone.
Piše : Lazar Mandić
Peti album Beogradskog benda “Bludni sin” je ugledao svetlost dana, donosi nam duplo više pesama, i ono što mogu reći jeste da smo dosta čekali na novi album, ali prvi utisak je da se čekanje isplatilo.
Od 2019. godine i albuma “Decenija”, Kombati su izbacili samo dva singla, i to je bilo sve od njih, do juče. A sada, krenimo polako u recenziju ovog albuma, koji je po mom mišljenju ispunio neke standarde koji su Kombati u svojoj karijeri postavili.
Album počinje numerom “Rokenrol 2”, automatski aludirajući na “Rokenrol” sa prethodnog albuma, energična pesma u pravom “Kombatskom stilu” u meni je probudila želju da nastavim da slušam album dalje, jedina zamerka ove pesme mi je nekako nedostatak rima( možda samo treba da je poslušam još koji put ). Odmah za njom, sledi pesma “Mrzi me k’o Nemca”, na duhovit način sjajna stvar u kojoj će se neki pronaći, tekst, melodija, rifovi, solaže sve je usklađeno vrhunski i u meni budi oduševljenje.
“After parti” je sledeća pesma, mnogo hvaljena, ali meni lično je ova pesma možda i najslabije legla, što ne znači da je loša, neću je preskakati pri narednom slušanju, ali ako poredim ostale pesme, ova i upravo pesma po kojoj album nosi ime su mi možda najmanje legle na celom albumu.
Sve se to brzo ispravlja sa sledećom pesmom “Govor mržnje” koja me je prodrmala, a koja upravo govori o nekim izopačenim stvarima danas. Nije bilo mesta za predah, pa sam odmah pustio narednu “To sam što jesam”, koja me je do sada možda i najviše oduševila na albumu, sjajan tekst, jako upečatljiv refren, “Kombat masterpiece” rekao bih.
Pesma koja mi nije toliko ostala u sećanju je sledeća numera pod nazivom “Isti”, znam da mi nije bila loša, a nije ni oduševljavajuća, pa će na njoj utisak za sada biti neutralan. A onda, stižemo do meni za sada omiljene pesme na albumu, “Moja zemlja”. Ja sam jedan od onih što voli malo ozbiljnije teme, bunt kroz muziku, a ova pesma itekako pruža jak bunt, žestoke rifove i glasnu i jasnu poruku.
“Alkohol” je već pesma koja je objavljena kao singl, i u kojoj se većina čitalaca ovog teksta verovatno pronalazi haha. Ostale su dve pesme “Pušenje” i “Bludni sin”. Ova prva mi je na prvo slušanje bila mlaka, a zatim me nasmejala, shvatio sam da je to samo još jedno prašenje u Kombat stilu kog nikada nije dosta. I poslednja pesma, “Bludni sin”, snažna poruka u pesmi, ali celoukupno, pesma kao pesma, na mene nije ostavila veliki utisak.
Ono što mogu izvesti kao konačni zaključak jeste to da su Kombati svoj zvuk usavršili, svakim albumom zvuče sve kvalitetnije i kvalitetnije, sve profesionalnije i profesionalnije i jednostavno se vidi kako bend sazreva kroz godine, a ostavlja opet svoj upečatljiv trag. Vrhunski album koji preporučujem da odmah preslušate ako niste, a što se tiče ocene…ako je “Decenija” bila 9,5, “Bludni sin” će za sada odneti devetku u mom ličnom notaru, koji je jako promenljiv, jer sa više slušanja, siguran sam da će se i mnoga mišljenja menjati.
Uživajte u novim Kombatima, “obrni-okreni”, ako volite njihove prethodne albume, ni ovaj vas neće razočarati nimalo, to je završna reč koju mogu reći.