Mariano Regidor, Redferns/Getty Images
Bruce Dickinson: Kako sam (ponovo) izmislio sebe — od metala do repovanja i nazad
Bruce Dickinson nikada nije bio čovek koji miruje. Frontmen benda Iron Maiden ne prestaje da iznenađuje – ni na sceni, ni van nje. Dok završava prvu etapu turneje Run for Your Lives sa Maidenom, Bruce se u isto vreme priprema za svoju prvu solo turneju po Severnoj Americi u skoro tri decenije, povodom aktuelnog albuma The Mandrake Project iz 2024. godine.
Ali to nije sve. Dickinson je upravo objavio i More Balls to Picasso – potpuno novu verziju svog legendarnog albuma iz 1994, sada sa dodatnim gitarama, orkestarskim aranžmanima, duvačima i moćnim remiksom. Iako se radi o istim pesmama, ovaj album zvuči kao potpuno novo delo.
„Ovo je verzija koja je Balls to Picasso trebalo da bude pre 30 godina“, kaže Dickinson za Loudwire. „Album sada zvuči fantastično moderno. Gitarista iz mog solo benda, Philip Naslund, dodao je puno ritam gitara, a Brendan Duffey je čarobnjak za miksovanje.“
Dok su instrumentali dorađeni, Dickinson je insistirao da vokali ostanu netaknuti: „Nema Auto-Tune-a, nema prepravki. Ako nije stvarno – nije tu.“
Od metala do repa: eksperiment bez granica
Originalni Balls to Picasso iz 1994. godine predstavljao je oštar zaokret – tamniji, emocionalniji, sa eksperimentima koji su uključivali čak i rep segmente.
„Rekli su mi: ‘Zašto ne probaš da repuješ?’ Pomislio sam: ‘Ma daj, ja? Ozbiljno?’ Ali danas, kad to čujem, kažem sebi: ‘Čoveče, pa to zvuči baš kul’,“ priča Bruce kroz smeh, osvrćući se na pesmu Sacred Cowboys.
Uprkos eksperimentalnom tonu, Dickinson je potpuno stajao iza svog rada: „Neki metalci su mi slali pretnje i pisma mržnje. Govorili su da sam izdajnik, da je to grunge. A ja sam im odgovarao – pa šta? Ne kritikuj nešto što ne razumeš.“
Bruce Dickinson donosi “More Balls to Picasso”: Novi život solo albuma iz 1994.
Verovao sam u ono što radim – i kad su mi govorili da neće uspeti
Na turneji povodom albuma, Dickinson je svesno napustio stadione i arene, i svirao u manjim prostorima.
„Ili napraviš nešto novo i autentično, ili te univerzum brzo obavesti da si na pogrešnom poslu. A ja sam tvrdoglav. I kad mi kažu da nešto ne ide, ja kažem – dajmo tome još malo vremena.“
Jedna od anegdota sa turneje uključuje neobičan nastup u Nemačkoj, gde je bio predgrupa bendu Lynyrd Skynyrd.
„Publika je bila puna ‘nemačkih kauboja’, svi u Stetson šeširima, sa lažnim Harleyevim motorima ispred dvorane. Čim smo zasvirali nešto što nije zvučalo kao country rock, pola publike nam je okrenulo leđa. Bio sam u fazonu: ‘Okej, da li sam upravo upao u epizodu Simpsona?’“
The Mandrake Project – sledeće poglavlje
Dickinson najavljuje da će nadolazeća solo turneja po Americi obuhvatiti materijal sa Balls to Picasso, The Mandrake Project i Chemical Wedding.
„Biće to bend koji je i snimao sa mnom. Nas šestoro – plus jedan teremininista – na bini. Biće to pravi rokenrol bend, sa živim svirkama i nepredvidivim setlistama. Ponekad ih menjamo u hodu – to je duh benda.“
Bruce Dickinson: Iron Maiden nikada ne bi nastupili na Glastonbury festivalu
I da, Bruce će po prvi put na solo turneji svirati i jednu pesmu Iron Maidena.
„Biće to jedna od mojih pesama, da ne bi bilo rasprava oko toga kako ‘treba da se svira’. Ja sam je napisao – i ja određujem kako će zvučati.“
Za koncerte u Brazilu, kaže da priprema Revelations, koja se trenutno ne izvodi sa Maidenom. A još jednu pesmu čuva kao iznenađenje: „Mogao bih da vam kažem koju – ali onda bih morao da vas ubijem“, kaže uz prepoznatljiv osmeh.
Bruce Dickinson ostaje veran svom instinktu: ne pristaje na kompromise, ne boji se eksperimenta i ne gleda unazad. More Balls to Picasso nije samo reizdanje – to je dokaz da umetnost nikad ne stari, samo sazreva.
Za datume turneje po Severnoj Americi i više informacija o albumu i stripu The Mandrake Project (u izdanju Z2), posetite brucedickinson.com.