Dave Mustaine o borbi sa rakom: „Jebeš dramu. Budi ljudsko biće“

Frontmenu Megadetha Daveu Mustaineu 2019. godine, nakon rutinskog stomatološkog pregleda, dijagnostikovan je rak grla. U svojoj novoj knjizi In My Darkest Hour, objavljenoj 25. septembra, Mustaine detaljno opisuje dug i često bolan put ka oporavku. U ekskluzivnom odlomku iz knjige govori o onome što mu je pomoglo da istraje tokom lečenja, uključujući podršku prijatelja i kolega poput Ozzyja Osbournea, Paula Stanleya iz Kissa i nekadašnjeg kolege iz Metallice Jamesa Hetfielda, sa kojim je tokom godina imao buran odnos.

Nakon što je u javnost dospela vest o mojoj dijagnozi raka, javilo mi se mnogo ljudi, kako iz muzičke industrije tako i van nje. Ozzy Osbourne mi se javio. Isto je učinio i Paul Stanley iz Kissa. Kao i James Hetfield.

Ne želim da ovo zvuči kao da je moj rak bio povod za neku vrstu primirja između Megadetha i Metallice. Ta svađa je godinama već bila završena. Ali rane ostavljaju ožiljke čak i kada zarastu, tako da bi bilo netačno reći da smo James i ja bili najbolji prijatelji. Ipak, delimo zajedničku istoriju koja će zauvek biti duboka i značajna; stalo mi je do njega i znam da je i njemu stalo do mene. To što mi se javio upravo kada je trebalo da počnem lečenje, u trenutku kada sam bio na veoma niskoj tački, mnogo mi je značilo.

Jebeš dramu. Budi ljudsko biće. I nemoj to da radiš zbog popularnosti ili lajkova na društvenim mrežama. Uzmi, jebote, telefon i javi se. Privatno. Jedan na jedan. To je ono što je James uradio.

U tom trenutku bio sam uplašen i ranjiv. (Usput, svako ko se bori sa rakom i kaže vam da se oseća drugačije – sere. Strah i anksioznost su potpuno normalne i prihvatljive reakcije.) Cenio sam svaku pozitivnu interakciju, pre, tokom – dovraga, čak i nakon – lečenja od raka.

Nisam neko ko voli da deli savete, ali reći ću ovo: ako poznajete nekoga ko ima rak, nemojte oklevati da mu se javite. Nemojte dozvoliti da vaša sopstvena nelagoda bude prepreka pružanju podrške. Znamo kako se osećate – plašite se za nas, plašite se da biste i vi mogli biti sledeći, niste sigurni šta da kažete ili kako da se ponašate, muka vam je pri pomisli da budete u blizini nekoga ko je bolestan.

Ali znate šta? Rak se ne prenosi. I opraštamo vam zbog vaše nespretnosti. Samo budite tu. Budite prijatelj. Budite sin ili ćerka, muž ili žena. Otac ili sin. Ne brinite da ćete reći nešto pogrešno; ako ste tu, ako ste odvojili vreme i potrudili se da budete prisutni, ne postoji pogrešna stvar koju možete reći. Postoje samo ljubav, podrška i prijateljstvo, a sve to igra veoma važnu ulogu u procesu oporavka.

Do trenutka kada mi je postavljena dijagnoza, prilično sam se smirio. Još 2010. godine, kada sam objavio svoju prvu knjigu, bio sam i dalje besan do koske. Deset godina kasnije? Ne baš. Ali rak je na mnogo načina bio iskustvo koje me je promenilo. Čak i u najgorim trenucima postao sam zahvalnija osoba, što verovatno zvuči pomalo čudno, ali je apsolutno tačno.

Nijednom nisam pomislio: „Zašto se ovo dešava meni? Nisam ovo zaslužio.“ Loše stvari se ljudima dešavaju prilično nasumično i bez nekog posebnog razloga, tako da sam mnogo skloniji da pomislim: „Hej, zašto ne bih i ja?“

Čak i pre dijagnoze i oporavka voleo bih da verujem da nisam bio nezahvalna osoba, da sam evoluirao i sazreo dovoljno da mogu da pogledam ljude u svom životu – svoju suprugu i decu, prijatelje, članove benda, bivše i sadašnje; karijeru koju sam izgradio – i shvatim da sam, jebote, mnogo privilegovaniji od većine ljudi.

Ali čim mi je dijagnostikovan rak, nešto je kliknulo. Shvatio sam da ne mogu sam da pobedim ovu stvar, da se spremam za najtežu bitku u svom životu i da imam čitavu vojsku na svojoj strani.

Mnogo vremena – zapravo, uzalud potrošenog vremena – proveo sam razmišljajući o svim sranjima koja su mi se dogodila, umesto o tome koliko su stvari zapravo bile dobre. I odjednom ništa od toga više nije bilo važno; ništa nije bilo vredno ni trunke energije. Jedino što je bilo važno jeste da ozdravim i da imam više vremena sa ljudima koje volim, više vremena da pišem i izvodim pesme.

Ovo je bio moj trenutak otrežnjenja: cenite ono što imate i prestanite da kukate i žalite se zbog onoga što nemate ili što ste izgubili. Iskoristite ovu užasnu stvar koja vam se dešava i učite iz nje, čak i dok vas razara.

Odlomak je preuzet iz knjige „In My Darkest Hour“ Davea Mustainea, koju je 25. septembra objavio Constable.