Domaći plagijati u muzici – skraćen put do slave
U ovoj našoj kolektivnoj crnoj rupi Evrope, plagijat je već decenijama podrazumevana praksa i proveren recept za uspeh.
Toliko da su i najveći jugoslovenski i post-jugoslovenski autori i bendovi karijere gradili na tvorevinama koje nisu stvorili ali su ih tako potpisali.
Prvi put se na našem srpsko-hrvatskom govornom području o plagijatu govorilo u javnosti kada je Goran Bregović još jednom umrljao sliku koju svet ima o nama tako što je velikom Igi Popu servirao pesmu koju je ovaj otpevao ne znajući da je Brega, naravno, nije sam napisao.
Ipak, ovaj slučaj svakako nije ni prvi ni jedinstven u svetu našeg kolektivnog kraduckanja svetskih dela. Stoga, ovaj tekst predstavlja istorijsku reviziju jugoslovenskog i post-jugoslovenskog plagijatorstva sa posebnim osvrtom na one najgore, one koji su sebi dopustili da nateraju ljude da veruju da i mi možemo da stvorimo nešto sjajno i svetski, kao što i možemo ali oni, eto, nisu mogli.
Svakako, pre prelaska na muziku treba spomenuti da plagijatorstvo predstavlja fenomen prisutan u svim kulturnim, umetničkim i medijskim sferama naših društava, odnosno naše (post)jugoslovenske scene.
U filmovima, zna se već dobro, da je nakon Dragojevićevog buma sa prvim delom ,,Andjela’’, usledilo razočaranje jer je drugi deo potpuni plagijat američkog hita ,,Izvan kontrole’’ iz 1989, i Dragojević u ovom filmu, nije samo uzeo zaplet te ga prilagodio našem području već je u nekoliko navrata prekopirao celokupne scene iz originala. A detaljnije o plagijatorstvu Srdjana Dragojevića govori Božidar Maslać u tekstu za Novu srpsku političku misao koji se upravo bavi celokupnom karijernom neoriginalnošću koja odlikuje njegov opus.
U medijima, zna se da je Pink u nekoliko navrata, kada bi primetili uspeh neke emisije na bilo kojoj drugoj televiziji napravili svoju verziju, odnosno gotovo istovetnu kopiju iste. Bez imenovanja naziva, znajući za njihov pristup slobodnom novinarstvu, dobro je poznato da su imali svoje verzije Kesićevih ,,24. minuta’’, svoju verziju ,,Utiska nedelje’’ Olje Bećković (ovde je presuda donesena u korist Olje Bećković te možemo i zvanično reći da je ,,Hit Tvit’’ plagijat) a na kraju i tužbu koju su izgubili nakon dvadeset godina gde je proglašeno da je Pinkova ,,Ivana, drago mi je’’ plagijat emisije ,,Sofa’’ novinarke Olivere Miloš Todorović.
Ipak, neoriginalnost koju ovde uočavamo umnogome je ograničenija negoli je to bio slučaj u svetu muzike. Pre svega jer su muzička izdanja iz 60-tih i 70-tih bila dostupna samo najimućnijima tog vremena što je uglavnom značilo da su samo muzičari tada čuli neke pesme koje bi posle bez pardona domaćoj publici predstavljali kao svoje. Tu je najpoznatija anegdota ili pošalica koja je odolela zubu vremena ona da, kada se gorespomenuti Brega vrati iz Londona sa novom kolekcijom kupljenih ploča, to je najsigurniji znak da Dugme snima novi album. S druge strane, u savremenom dobu, čak i sa striktinijim regulacijama, naši muzičari se u nekim slučajevima provlače dok u drugim uredno kupe autorska prava stranih autora ali to ne navode domaćoj publici na jasan način.
Ipak, ovaj tekst ne služi samo kao prozivka najvećem bendu u istoriji bivše Jugoslavije i svih postjugoslovenskih zemalja kako se može učiniti na početku već pre, poslužiće kao analiza svega navedenog na blogu izvesnog Aleksandra. Naime, naslov ovog dela njegovog bloga je Pesme koje imaju izvesne sličnosti (obrade i/ili plagijati) i on u svom uvodu tvrdi da se ne može sa sigurnošću znati da li je nešto obrada ili plagijat i da je on samo skupio sve pesme koje imaju sličnost sa nekim drugima. Tekst će stoga služiti i kao opovgrvanje toga, odnosno razlikovanje plagijata i obrada kao ključne razlike u sadržaju i poruci koju nose.
Pratićemo dakle, samo za početak, abecedni red liste sa isticanjem najvažnijih ili najsmešnijih primera muzičara-kantautora.
Lista počinje sa podužim spiskom pesama koje je Aca Lukas otpevao. Iako je gotovo cela njegova diskografija posledica autorskih i muzičkih znanja autora iz Grčke i Bugarske, u većini slučajeva sa nekoliko konkretnih i javno ispraćenih afera sa dokazima, ispostavilo se da uglavnom on kupuje autorska prava i pravi obrade, što se naravno ne ističe domaćoj publici transparentno, ali pravno, sve je čisto.
Ovo važi za većinu novijih autora pop i folk scene i uključuje kako soliste tako i bendove. Ovakva pozicija ipak prisutna je već neko vreme pa se zna da su pored Lukasa, i Pejović i Ceca i Jelena Karleuša gotovo sve svoje hitove pozajmili sa značajnom naznakom da je potonja najčešće dobijala optužbe za plagijat te se može zaključiti i da je najviše muljala.
Posebno zanimljiv slučaj je i prepev Indire Radić kada je pesmom ,,Preko, preko’’ obradila bend Rammstein a ono što slučaj čini unikatnim je što su ljudi iz njenog tima nakon pritiska i reakcije javnosti ovde i priznali plagiranje.
I tu treba reći da svi narodnjaci imaju ili afere sa grubim pozajmljivanjem ili prosto neistaknute obrade te tako lista uključuje braću Matić, Draganu Mirković, Joksimovića, Džinovića, Sinana, Tošeta i sve ostale zamislive i nezamislive pop, folk, turbo-folk i zvezde narodne muzike ovih prostora. Pa čak i tradicionalne nacionalne i ratno-huškače poput Tompsona i Baje koji su krali i najprostije melodije i na njih dodavali svoje vrsne tekstove.
Ipak, bez neke lažne inkluzivnosti, ovako nešto se očekivalo od narodnjaka. Šta je sa našim rokerima pak, na koje smo tako ponosni?
Počnimo od nekoliko bendova koji su imali naviku da s vremena na vreme obrade strane hitove i to uredno navedu ali im se potkralo po koji put da to i zaborave. Tako je recimo od skora pokojni Bora Čorba obeležio živote generacija i iako su njegovi najveći hitovi bili gotovo uvek uredno potpisani kao obrade i svakako neretko i bolji od originala, u nekoliko navrata, Bora je potpisao sebe gde nije smeo. Tako je recimo ,,Gnjilane’’ potpisana kao njegova pesma a zapravo je prepev pesma autora Mani Matter i ,,Nemoj da kažeš mome dečku’’ je opet potpisao kao svoju a original je stvorio ZZ Top. Ipak, njemu u odbranu, ovo je retkost i zbilja je u slučajevima ,,Kad sam bio mlad’’ i ,,Zadnji voz za Čačak’’ kao najpoznatijim primerima uredno potpisao autore. I na kraju, kao svojevrsnu pohvalu njemu, valja reći da je on o ovome i javno govorio i isticao kako on ovim obradama daje omaž muzici koja je njemu najviše značila i šalje je dalje novoj publici u novijem ruhu i njemu na čast, vrlo često je to činio to bolje od originala za našu publiku.
Slična je priča i sa Džonijem i Azrom. Najpoznatiji prepevi su uredno potpisani poput ,,Zadovoljštine’’, ,,Džoni budi dobar’’ i ,,Jesi li sama večeras’’ ali sa godinama, i Džoni je kada se odricao svega što je radio, umeo odreći i originalnosti te su ,,Usne vrele višnje’’ potpisane kao njegove. Ipak, poput Bore, i Džoniju ovde treba odati priznanje jer iako se ne može nikako reći da su njegove verzije bolje od originala, isto tako nema ni spora da su mnogo prigodnije i mnogo senzibilnije za nas nego što bi originali ikad mogli biti. Dakle tako, ovde se već moglo videti da Džoni u svetu nikad ne bi mogao biti zvezda kakva bi uvek bio ovde.
https://www.youtube.com/watch?v=Qudotq4Zi1I – Džoni je po navici, blokirao da se postovi prikažu kao ostali
Što se ostatka novog vala tiče, na samom vrhu, sve je čisto. Divljan i Rundek imaju mali broj obrada i sve su uredno potpisane, i moglo bi se reći i bolje u nekim slučajevima. Gile je bio nešto skloniji obradama ali i kod njega, koliko nalazim, nema slučajeva nepotpisivanja. Zapravo koliko nalazim, pored Azre, samo je Jura Stublić u jednom slučaju potpisao pesmu kao neopravdanu svoju, u pitanju je ,,Sanjam’’ i par godina kasnije, isto se desilo i velikom Milanu Mladenoviću kada je EKV potpisao ,,7 dana’’ kao svoju.
U svetu kantautora, ima ponekih omaški. Massimo Savić je sebe potpisao na pesmi ,,Benzina’’ a Balašević je bez po’ blama samo sebe potpisao na ,,Boži zvanom pub’’. Superzvezda plagijatorstva u navodnom kantautorstvu je svakako doduše Dino Merlin. Tako su, ovako ili onako, redom preuzete: ,,Moj je život Švicarska’’, ,,Subota’’, ,,Kad si rekla da me voliš’’, ,,Jednom kad sve ovo bude juče’’, ,,Ostaće istine dvije’’, ,,Paša moj solidni’’, ,,Godinama’’ i mnoge, mnoge druge. Sve potpisane kao autorski produkt bivšeg frontmena grupe Merlin. Sjajna je još jedna priča koju navodi Ilija Najdanović u autorskom delu na koje se osvrćem nekoliko puta u tekstu. Naime, kako on piše, nakon objavljivanja četvrtog studijskog albuma grupe Merlin naslovljenog ,,Nešto lijepo treba da se desi’’, vrlo brzo se ispostavilo da je ,,Mesečina’’ na vrlo jakom albumu, bila i opstala najveći hit. Samo godinu dana kasnije, engleski pop-rege bend UB40 se 1990. našao na koncertu u Zagrebu u okviru svoje turneje. I tada, negde pred kraj koncerta zasvirali su ,,Where did I go wrong’’ i bendu je puna sala odgovorila horskim pevanjem – ipak, nisu pevali tekst njihove pesme već tekst ,,Mjesečine’’. Članovi benda bili su strašno besni i spremni da odmah potraže tog plagijatora i spreme tužbu ili da se sami obračunaju sa njim ali organizatori su ih nekako sprečili u tome. Tako, od svega je ostala samo priča i reputacija koju Dino Merlin i danas nosi.
A za kraj, ono najlepše, Goran Bregović. Već na prvom Dugmetovom albumu, već na prvoj pesmi po redu, boljim poznavaocima tadašnje svetske muzičke scene moglo je biti jasno kuda će bend nastaviti da ide. Redom su tada malko pozajmljene ,,Ne spavaj mala moja muzika dok svira’’, ,,Patim evo deset dana’’ i ,,Bluz za moju bivšu dragu’’ pored ostalih. U nastavku karijere, ovakav trend nije prestao. Pa je dalje Bregović uzimao još pomalo – ,,Hajdemo u planine’’, ,,Šta bi dao da si na mom mjestu’’, ,,Padaju zvijezde’’, ,,Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo’’,i mnoge, mnoge druge.
Bregović je dakle, ne birajući, uzimao pomalo od svih. I od Bitlsa i od Cepelina, i od malih i od velikih bendova. I od narodnih pesama iz raznih zemalja i od hitova koji su popunjavali top liste. Idejnoj sili Dugmeta ništa nije bilo strano.
Tekst ipak ne služi da oruži njega ili njegov rad. I sa svim tim, znam i volim mnogo, mnogo Dugmetovih pesama i često i kada znam originale, radije slušam Breginu verziju. Tu se dakle vidi njegov neosporan talenat, kako da odabere šta da uzme da bi najbolje prošlo tako i da to prilagodi, sredi i upriliči za nas. Bregović je dakle, koliko plagijator toliko i neizmerno talentovan muzičar. I možda najvažnije od svega, popularnost koju su uživali u bivšoj državi, i danas Dugme uživa u svim njenim naslednicama.
Ma koliko govorili o uvek-postojećoj jugoslovenskoj kulturnoj sceni, mora postojati znanje da nje nema bez Dugmeta. Jer u svetu u kom su mnogi, mnogi spomenuti u ovom tekstu čak odabrali da pre, tokom ili posle rata postanu Srbi ili Hrvati kao najčešće kategorije ali i sve druge nacionalnosti, u takvom jednom svetu, posebno je važno da Bregović i Dugme budu i ostanu jugoslovenska tvorevina i jugoslovenski bend.
Zato dakle, treba razaznavati da nije sve ni samo u autorstvu. Za razliku od nekih navedenih narodnjaka gore, ne kradu svi isto, ne rade svi isto i ne govore svi isto.
Pa kad se to sve zna, ostaje samo zaključiti da Brega možda nije muzičar u rangu Divljana i Rundeka ali ko i jeste. Treba i njega i Dugme slušati i voleti kao to što jesu, kao najveći jugoslovenski bend.
U duhu teme, osećam potrebu da na kraju navedem svaki izvor korišćen za pravljenje teksta. Mnogo ih je i gotovo sve priče i anegdote su plod istraživanja drugih autora a i sama lista koja je inspiracija za nastanak teksta, pripada drugom tvorcu. Dakle u nastavku možete pronaći sve korišćene izvore.
https://aleksandardjordjevi.blogspot.com/2014/08/pesme-koje-imaju-izvesne.html?m=1
http://www.hellycherry.com/2023/03/plagijati.html?m=1
https://www.nezavisne.com/kultura/muzika/Plagijati-i-obrade-u-jugoslovenskom-rokenrolu/724171
http://www.klix.ba/forum/klub-domacih-plagijatora-i-preradjivaca–t40740s200.html
http://www.glazbeni-forum.com/topic/54574-ex-yu-plagijatiobrade/
https://www.nezavisne.com/kultura/muzika/Plagijati-i-obrade-u-jugoslovenskom-rokenrolu/724171
http://soundreport.wordpress.com/2014/01/28/special-report-hrvatski-plagijatori