Francusko-srpski bend Pardon My French objavili adaptaciju stare francuske antiratne pesme
Alternativni rok bend iz Beograda, Pardon My French, objavio je obradu stare francuske antiratne pesme: Grad.
Težak riff koji vuče na stoner, bubnjevi koji nas u refrenu podsećaju na Seattle grunge ‘90ih godina i noise violina poput nečega što možemo čuti u Velvet Underground-u: Pardon My French nas kao po običaju uvodi u grubi rok koji tera na đuskanje.
Zašto ste se baš odlučili za ovu pesmu?
Sandra: U ovom slučaju smo pomalo izvan našeg uobičajenog repertoara, koji je više u post-rock fazonu. Ali ovo je bilo hitno.
Jean-Baptiste: Ta pesma je obeležila moje detinjstvo. Kada je ruska vojska ušla u Ukraijnu, u Mariupolj, praktično u Kijev, pesma mi se vratila sama od sebe. Govori o nerealnom obrtu života u ratu i o otporu građana.
Sandra: Poslednji stih pesme je: a da je sutra to tvoj grad? Rata je bilo i u našim gradovima. Ja sam previše mlada da bih se toga sećala, ali svakako je sve nas obeležio.
Jean-Baptiste : Beranže je bio anarhistički pevač iz 70ih, u čistoj tradiciji protestne pesme. Ali ova pesma je vanvremenska, a dokaz je to što 50 godina kasnije, kroz nju govorimo o tome šta se sada dešava.
Sandra: A ono što se dešava je rat. I koji god tabori su u suprotstavljenim stranama, užasno je. Kao u Žak Preverovoj Barbari, svima nama ovde poznatoj: « kakvo je sranje rat! » (pardon his french)
Vaša poslednja pesma je na engleskom i francuskom. Zašto ste ovog puta izabrali naš jezik?
Sandra: Imamo mnogo pesama na našem jeziku!
Jean-Baptiste: Bend je iz Beograda, ali je internacionalan. Nas troje koristimo tri jezika. Samim tim je normalno da i pevamo na tri jezika. Neke pesme se lakše pišu na engleskom, neke na francuskom…
Sandra: … a neke na našem jeziku.
Kako je izgledao proces adaptacije pesme?
Sandra: Ja sam prvo prevela tekst na naš jezik. Ne obraćajući pažnju previše na rime, jer mislimo da muzici nije neophodna rima da bi mogla da funkcioniše. Onda smo zajedno preradili tekst kako bi poenta pesme ostala ista i prilagodili neke stvari koje nisu bile prevodive. Zatim je bilo potrebno da nađemo način na koji ćemo je pevati, jer je u originalnoj verziji čitava melodija sa naglaskom na poslednjem slogu, što je standardno u francuskom jeziku. Još uvek nismo baš uspeli. J
Jean-Baptiste: Odlučili smo da zadržimo prelaz između dura(u strofama) i mola(u refrenima ) koga nema u originalnoj verziji. Rad na muzičkom delu je bio najduži. U tome je stvar kad je reč o obradama: kad bismo se zadovoljili da odsviramo nešto onako kako je u originalu, bez rada na adaptaciji, onda to ne bi imalo smisla. Trebalo je napraviti novu pesmu.
Sandra: Prvo smo našli refren. To je predložio Ben, bubnjar benda. I u refrenu je zapravo i izraženo sve to nasilje rata.
Jean-Baptiste: A ostalo je došlo kad smo pronašli riff za strofe koji vuče na stoner.
Sandra: A ne treba zaboraviti ni činjenicu da nemamo basistu. To je bio naš izbor, kao što su to uradili White Stripes ili Black Keys na primer. Samim tim treba naći druge načine da se muzika stvara i to nas gura da budemo kreativniji.
Ako želite da uporedite dve verzije:
Grad – Pardon My French
I Beranžeova “Une ville“: