Photo : Marko Ristić - Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Iron Maiden sinoć raspametili Štark Arenu

Iron Maiden su održali fenomenalan koncert u Štark Areni u noći koja je iza nas.

Već danima se u vazduhu osećalo nestrpljenje i iščekivanje ovog događaja. Društvene mreže su vrvele od objava o Maidenima i propitivanjima o tačnoj satnici, vremenu ulaska u Arenu, potražnji karte viška, set listi i koječemu drugom. Uglavnom, samo su oni bili na društvenim mrežama – niko drugi.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Kako je osvanuo dan vazduh se osećao drugačije, lepše, mirisao je na metal i nostalgiju, na nešto što smo svi – koliko god da smo ih puta slušali, 0 ili 9 – sa nestrpljenjem čekali.

Već oko 16h na platou ispred Štark Arene u Beogradu, počelo je okupljanje ljubitelja heavy metala. Ne, namerno nisam napisao Iron Maidena jer su oni osnova heavy metala i lektira, te se na njihov koncert odlazi čak i ako ih privatno ne slušate.

A sinoć su dokazali i zašto je to tako.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Nakon laganog pridolaženja mase kraj Arene, među kojom smo mogli videti i staro i mlado, i muško i žensko, od 9 do 99 godina – oko 18h je krenulo ubrzano okupljanje, te je “mali milion” ljudi sa Iron Maiden zastavama, majicama, i u celokupnom autfitu kako dolikuje skandirao ime ove grupe.

Do 19h – 19:30h gotovo svi su došli i u grupicama je čak bilo i pevanja hitova Iron Maiden-a kao “Fear of the Dark” ili “Run to the Hills”.

Veče je kao i po planu od u 19:40 započela predgrupa – nemački gothic metal bend Lord of the Lost.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Uz oko 35 minuta svirke koliko smo mogli čuti od njih, publika je polako ulazila u Štark Arenu kako bi dočekali britanske legende kako i dolikuje.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Može se reći da se tada prisutnoj publici prilično svideo i nemački bend, iako se primećuje da je veoma mali broj ljudi znao njihove pesme. Dobar deo tih koji su znali pesme je čekao da čuje njihovu ličnu kartu – “Loreley”, koju je i dočekao, kao pretposlednju pesmu u setu.

Nakon 10 pesama koliko su odsvirali, pevač Chris Harms se na srpskom zahvalio prisutnoj publici u ime benda, te su svoje mesto prepustili tri decenije iskusnijim kolegama. Svakako, činjenica da su ispoštovali srpsku publiku i naučili ponešto i na “našem” da kažu pronašlo je ogromno oduševljenje kod prisutnih fanova.

Nakon pauze od oko pola sata tokom koje se u par navrata moglo čuti veoma glasno skandiranje publike ali i videti trailer njihove video igrice koji je emitovan na video bimu – kao švajcarski sat, u 20:50 puštena je pesma “Doctor, Doctor” grupe UFO, čiju obradu imaju i Maideni.

U 21h prigušila su se svetla i šou je počeo. Krenulo je vrištanje, urlanje, pevanje, smejanje, pa možda i plakanje, ne isključujem.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Posle Zagreba gde su nastupili u nedelju uveče, odakle su snimci na Youtubeu pregledani u ogromnom broju u iščekivanju fanova širom sveta da vide šta nas to očekuje, Beograd je bio druga stanica na prvoj Maiden turneji “nakon korone” – “Legacy of the Beast World Tour”.

Jedan od ciljeva turneje definitivno je bio i promocija njihovog novog i dugo očekivanog albuma – “Senjutsu”, koji je odlično prihvaćen širom planete.

Koncert je krenuo sa tri pesme sa ovog izdanja – istoimena, “Senjutsu”, te “Stratego” i “Writing on the Wall”.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Već na prvoj pesmi na scenu je zajedno sa članovima izašao i Eddie, maskota benda, koji je ovog puta bio prerušen u samuraja, u stilu poslednjeg izdanja.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Kako na “Writing on the Wall”, tako i na većem delu pesama tokom koncerta, publika je sarađivala sa bendom, i ako nije stihove, horski je uzvikivala u svrsi pesama i skandirala bendu.

Nakon tri “nove” pesme scenografija, odnosno japanske građevine počele su da se ruše i nakon gašenja – te ponovnog paljenja svetla, bili smo u crkvi. Samo su ovog puta umesto svetaca, na vitražima su bile različite verzije maskote benda.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Zanimljivo je da je na gotovo svakoj pesmi u njihovoj pozadini bila druga scenografija, ali i koreorgafija, što je zaista za oduševljenje – uzevši u obzir koliko dobro je sve isplanirano i urađeno. Kao u nekakvoj mešavini koncerta, opere, predstave i filma, Maideni su nas provozali kroz različite priče i vremenske periode.

Pod “crkvenom” scenografijom odsvirane su “Revelations”, te “Blood brothers” i “Sign of the cross”, tokom koje se pevač Bruce Dickinson pojavio u odori, sa krstom na kom su se svetla palila u ključnim trenucima pesme, a to je bila i prva pesma tokom koje se koristio plamen – odnosno pirotehnika.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Poslednja pesma koja je imala scenografiju u tom motivu bila je “Flight of Icarus”, dok je se u pozadini scene pojavila velika figura Ikara, koji je na početku pesme raširio svoja krila koja je pretila da spali vatra, dok su na kraju bila skupljena, a mitski lik je nestao iza bine.

S obzirom koliko motiva i delova u scenografiji koja prati jedan njihov koncert, svaki čovek se zapita koliko li je ljudi uključeno u ceo taj proces.

Ako ništa, znamo da su svi ljudi u Areni poskakali na “ličnoj karti” benda – “Fear of the Dark”, koja je imala priliku da se sledeća predstavi publici. Tokom njenog izvođenja moglo se čuti i pevanje ne samo stihova već i melodije, što je svakoga dovodilo do stanja da se dlake na rukama naježe do plafona. Ujedno, ova numera je izazvala i prve šutke koje su pravljene na dosta mesta u grupacijama od oko 50ak ljudi. (Više snimaka sa koncerta možete naći ovde)

Nakon nje usledili su i ostali hitovi – “Hallowed be thy name”, tokom koje je Dickinson u nekoliko navrata vrisnuo njegov poznat izraz – “Srecam for me, Belgrade!” (Vrisni za mene, Beograde). A potom i “The Number of the beast” i “Iron maiden”, koju u originalu peva Paul Di’Anno(Zanimljivo je da su se Paul Di’Anno i Steve Harris, osnivač i basista Iron Maidena, u Zagrebu videli pre koncerta, pošto se Paul Di’Anno tamo leči), a kojom su završili svoj koncert i svetla su se ugasila.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Dva puta su se Britanci vraćali na bis pred oko 20 000 fanova, prvenstveno kako bi odsvirali pesmu zbog koje je (uz “Fesr of the Dark”) određeni broj ljudi i došao – “The Trooper”.

Na scenu je kao metak izleteo Bruce Dickinson obučen u vojničku uniformu, a pratio ga je identično odeven Eddie sa kojim je krenulo mačevanje, koje je izazvalo ogromne ovacije i oduševljenje kod publike gde je atmosfera već uveliko uzavrela.

I na ovoj pesmi, kao i na pomenutim hitovima koji su je prethodili, šutke su bile neizostavna stvar. Jednostavno, koncert Iron Maidena ili bilo kog metal benda bez koga je teško zamisliti. Kakvu god ventilaciju da je Arena imala, onu količinu energije i vrućine nije mogla obuzdati, te je dobar deo muške populacije i poskidao majice kojima su počeli da mašu u vazduhu.

“The Clansman” i “Run to the Hills” tokom koje je publika verovatno bila i najglasnija zatvorile su prvi bis, dok je uvod u drugi bio crno-beli snimak Winston Churchilla i zvuk njegovog govora, te pesma “Aces High”, kojom su završili svoj nastup.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Tokom pesme ogroman borbeni avion leteo je iznad članova benda gore-dole i levo-desno, što je uz Eddieja i sve specijalne efekte i pirotehniku bio vrhunac scenografije koju nam je bend priredio prošle noći.

Avion je i nakon kraja ostao da leti, a publiku je do izlaza ispratila pesma “Always Look on the Bright Side of Life”.

I ime te pesme je zaista i lep šlagvort, obzirom da je koncert zaista i bio “lepša strana života”. Mlađa populacija, ali i deo starije, koji su prisustvovali koncertu verovatno nikada nisu videli ovakav spektakl. A da budem i iskren, ne postoji mnogo bendova na svetu koji i mogu da ga naprave, vrlo verovatno se mogu nabrojati na prste dve ruke.

Photo : Marko Ristić – Zamrznuti tonovi / Za Highwaystar

Britanski bend je osim pesmama i svojom energijom, te izvanrednom kondicijom koju poseduju za svoje godine, oduševio i celokupnim dojmom, performansom i izgledom na bini uzevrši u obzir da su se članovi, ali Dickinson najčešće, između pesama i presvlačili.

Na kraju su svi izašli, znojavi, preumorni, ali sa osmesima i nastavili dalje – ili se rastali, svako svojim putem.

Reportažu napisao : Rastko Tomić