foto | Nika H. Praper & Ludvik
Izašao MUSICK – novi album Laibacha
Slovenački kolektiv Laibach objavio je 1. maja album „MUSICK“ za izdavačku kuću Mute Records. Album je dostupan na vinilu, CD-u i digitalno. Na izdanju gostuju, između ostalih, Wiyaala, Senidah i Gregor Strasbergar iz benda MRFY, dok produkciju potpisuju Laibach i Richard X.
Kolektiv Laibach nikada nije verovao u originalnost. Od svog nastanka u Sloveniji osamdesetih godina, grupa koristi pastiš, satiru i aproprijaciju kako bi razotkrila društvene kontradikcije. Predstavljaju se kao uniformisani, anonimni kolektiv, a njihova multidisciplinarna praksa obuhvata muziku, performans, vizuelnu umetnost, instalacije i manifestne izjave. Njihovo muzičko stvaralaštvo kreće se od neobičnih interpretacija zapadnih pop-hitova i nastupa u North Korea do simfonijske adaptacije romana „Alamut“ Vladimir Bartol, kao i pozorišne muzike („Also Sprach Zarathustra“, „Wir Sind Das Volk“). Već više od četiri decenije Laibach ne samo da dovodi u pitanje, već aktivno razgrađuje pojam takozvanog individualnog umetničkog genija.
Njihov novi album „MUSICK“ istovremeno je slavlje i kritička disekcija našeg savremenog doba izobličene stvarnosti i kičastog oponašanja uz pomoć veštačke inteligencije; kolekcija nesumnjivo zaraznog popa koji uživa u hiperubrzanoj postmodernosti.
„Možda su ovo poslednji trenuci kada stvaranje muzike iz čistog užitka još ima neki širi smisao – pre nego što nas strana, generativna inteligencija sve nadmaši i nadigra“, kažu Laibach. „Zato smo iskoristili ovaj trenutak.“
Laibach predstavio nadolazeći album MUSICK u ljubljanskoj Cukrarni
Naslov albuma „MUSICK“ krije ključ njegove dvojnosti. Govori o prezasićenosti, o zasićenju muzikom u vremenu kada je ima toliko da nas jedva više može dotaći. Svakog dana na internet se postavi više od 100.000 novih pesama, od kojih većina nikada neće biti preslušana. Sve više muzike stvara veštačka inteligencija – digitalni šum koji slušaju samo botovi. Kao i kod mnogih aspekata savremenog života, čak i samo slušanje muzike danas u nama budi sumnju u stvarnost.
„MUSICK“ izražava to bolesno stanje kroz izmičuće zvuke i reference, ali govori i o drugoj vrsti bolesti: Laibach nastavlja svoju patološku posvećenost muzici, koja se manifestuje kao „opsesija, neka vrsta droge“, i u ovom dobu prekomerne saturacije.
Video za „Musick“ snimljen je u zgradi Latvian Academy of Sciences, hiperrealnom totemu socijalističkog klasicizma, i prikazuje frontmena Laibacha koga održava u životu upravo ono što ga istovremeno uništava – muzika. Spot je režirao Morten Traavik, koji je grupi omogućio putovanje u Severnu Koreju i dokumentovao ga u filmu Liberation Day. Takođe je režirao njihove spotove za „The Sound of Music“ i „The Whistleblowers“. On objašnjava: „U skladu s umetničkim i filozofskim principima Laibacha težimo potpunom spoju George Orwella i Lady Gaga.“
„Fluid Emancipation“ je još jedna pesma koju je koproducirao Richard X, u kojoj Laibach detaljnije istražuje kako se vrednosti velikih tehnoloških korporacija – povezanost, fleksibilnost, brzina i neprekidni tok – odražavaju u današnjoj kulturi i umetnosti. Ta beskonačna cirkulacija informacija, tela, ideja i kapitala stvara osećaj slobode i emancipacije, ali istovremeno slabi refleksiju, prosuđivanje i kritičku distancu.
Richard X koproducirao je i vodeći singl albuma „Allgorhythm“, smeli kolaž elektronskih pop obrazaca, zaraznih refrena i bitova. I sadržajem i formom vešto izjednačava manipulativnu prirodu algoritama sa samom prirodom muzike – oba su vrste magije koje nas neumoljivo drže pod kontrolom.
Laibach predstavlja „Musick“: pop manifest u eri AI prezasićenja
„Singularity“ je tipičan primer Laibachove ikonoklastične poetike – kičasto-ironična fuzija već postojećeg materijala koja odražava stanje savremene muzičke industrije. Usred razigrane kakofonije zvukova koji podsećaju na dečje instrumente i tropske ritmove, karakteristično neutralan glas glavnog vokala govori o današnjoj muzici kao rastućem organizmu odjeka i kopija. Melodija pesme preuzeta je iz Eine Kleine Nachtmusik Wolfgang Amadeus Mozarta i kombinovana sa slovenačkim narodnim motivima („Marko skače“), slično kao što je i Mocart u svoja dela uključivao elemente narodne muzike. Laibach kopiranje u muzici vidi kao razvojni proces koji veštačka inteligencija dodatno ubrzava.
U pesmi „Resistencia“ Laibach se vraća sopstvenom radu. Tekst proizlazi iz njihove pesme „Resistance is Futile“ iz 2014, inspirisane kolektivnom svešću Borgova iz serije Star Trek. Ovde se koncepti militantne asimilacije pojavljuju u formi naučnofantastičnog latino popa pevanog na španskom. „U poslednjoj deceniji industrija je snažno kolonizovala muziku španskog govornog područja“, objašnjavaju. „Kao što Borg asimiluje druge vrste, kibernetički kapitalizam svaku vrednost pretvara u robu razmene.“ Kao i uvek kod Laibacha, kritika dolazi uz ironiju: „‘Resistencia’ potvrđuje da je otpor uzaludan. To važi i za Laibach – naš genetski kod je od početka borgovski.“
Glas glavnog vokala u „Resistencia“ kontrastira grubom tonu Gregora Strasbergera iz MRFY-a. „Sve više nas inspiriše raznolika muzička scena u Sloveniji“, kažu Laibach. „Ovaj album je prilika za direktnu saradnju.“
Gostujući vokali na „MUSICK“-u donose različite nijanse i naglašavaju napetost između umetnosti i haosa, između veštačkog i disruptivnog. Manca Trampuš iz Koala Voice unosi nepredvidivu energiju u „Keep It Reel“, dok Donna Marina Mårtensson pruža pop-kontrapunkt u „Singularity“ i „Yes Maybe No“. U „Love Machine“ industrijski ritmovi prepliću se sa senzualnim glasom Senidah: „Njen glas ruši klišee i norme muški dominantne industrije – saradnja s njom je izjava sama po sebi.“
„Luigi Mangione“ možda je najaktuelnija pesma na albumu. Lirska parada antivaksera, strimera i teoretičara zavere oslikava podeljeni svet. Mangione, optuženi ubica koji je postao narodni heroj, uklapa se u tradiciju pop-ikona odmetnika. „To su u suštini stripovski junaci – a mi volimo stripove“, kažu Laibach.
Album se završava pesmom „AI – Das göttliche Kind“, napisanom uz pomoć veštačke inteligencije. „Zadali smo AI-ju da napiše samokritiku“, objašnjavaju. „Odgovorila je kvazivagnerijanskom vizijom inspirisanom ‘Götterdämmerung’. Pesma je eterična dance-pop himna sa halucinatornim prizvukom.“
Kao i ranije, Laibach koristi alate autoritarnosti – ali ih izvrće. Njihova upotreba algoritama i veštačke inteligencije nije samo kritika industrije, već i pokušaj pronalaženja otpora. „Album se bavi tom tenzijom“, kažu. „Pesme su osmišljene da ubace sumnju – najvažniju vrlinu mišljenja.“
Laibach kreće na turneju 18. maja u Grazu, odnosno već 14. maja u Trbovljeu. Najavljeni su i koncerti u Hrvatskoj: Cave Romane (25. jul), Split (Vibrez festival, 29. jul) i Zagreb (Boogaloo, 16. oktobar).
LAIBACH O SARADNICIMA NA ALBUMU „MUSICK“
Wiyaala, poznata kao „Lavica Afrike“, bila je nezaboravno otkriće. Prvi put su je videli kako nastupa u jednom underground klubu u Ljubljani i odmah ih je osvojila njenim snažnim glasom i energijom. Živi u Gani, gde je istovremeno vođa zajednice i nacionalna zvezda, a povremeno nastupa sa slovenačkim bendom The Yaga Yagas. Svojim jedinstvenim vokalom doprinela je pesmama „Musick“ i „Allgorhythm“.
Za pesmu „Keep It Reel“ sarađivali su sa Mancom Trampuš iz benda Koala Voice, koja je donela sirovu energiju i prepoznatljivu boju glasa.
Na „Resistencia“ su sarađivali sa Gregorom Strasbergerom iz MRFY-a, čija je hrapava interpretacija savršeno odgovarala duhu pesme.
Senidah, jedna od najvećih pop zvezda regiona, reinterpretira lokalne muzičke tradicije na svoj način. Njen dubok, dimni glas razbija klišee ženskog izraza i norme industrije kojom dominiraju muškarci. Pojavljuje se u pesmi „Love Machine“.
Dugogodišnja saradnica Laibacha, Donna Marina Mårtensson, peva na pesmama „Fluid Emancipation“, „Singularity“ i „Yes Maybe No“. Kao profesorka muzike i dirigentkinja, organizovala je i pripremila Kinderreich Choir, koji je postao jedan od ključnih zvučnih i ideoloških elemenata albuma. Dečji glasovi uneli su novu, gotovo osnovnu dimenziju u zvuk albuma.