Kako je jedan rok bend bio katalizator za slom komunizma u Češkoj

Zamislite sliku: Godina je 1972. Vi ste češki disident u ranim dvadesetim koji prisutvuje venčanju svojih prijatelja na periferiji nekog manjeg češkog grada.

Piše : Stefan Sajkarević

Sve se odvija pod velom tajnovitosti i pritajenosti. Nakon obavljenih formalnosti, prostor se preuređuje i postaje svojevrsni koncertni prostor. Na binu stupaju dugokosi, pomalo neuredni, upadljivi i intrigantni momci i kreću da sviraju rokenrol, pomalo neobičan i zapanjujući. Policija može upasti i pohapsiti vas sve u bilo kom momentu, a vi samo uživate u ono malo slobode koje vam kroz muziku pružaju vođe praške andregraund scene. Život teško da je lep. Zapitaćete se: kako ste tu završili? Da bismo to razumeli, moramo se vratiti još malo unazad, u 1968. godinu.

Komunistička partija u Čehoslovačkoj je već neko vreme bila podeljena i sve više je jačala reformistička struja, koja je želela ublažavanje sovjetskog modela i modernizovanj ekonomskog i društvenog sistema. Stekavši veliku podršku kako obrazovanog stanovništva, tako i radničke klase, ta struja je prevladala, pa je vlast u Čehoslovačkoj preuzeo Aleksandar Dubček u januaru 1968. godine. On je krenuo sa sprovođenjem onoga što je nazivao ,,socijalizam sa ljudskim licem“ , što je obuhvatalo opšte popuštanje restrikcija i druge reforme u više sfera društvenog i ličnog života. Pokretana je čak i tema višepartijskih izbora. Ovaj period je u istoriji ostao upamćen kao Praško proleće.

Sovjetski režim je ovo video kao opiranje njihovoj hegemoniji i slabljenje istočnog bloka i njihove politike. Iako promene nisu bile radikalne kao u Mađarskoj deset godina ranije, Brežnjev je želeo da održi nadmoć i čvrstu ruku nad svim subjektima Sovjetskog Saveza. Kada je niz pokušaja da se pregovorima čehoslovačko rukovodstvo odgovori od liberalizacije propao, Varšavski pakt se odlučio na vojnu invaziju. U roku od dva dana zauzet je Prag. Praško proleće završilo se u avgustu 1968. godine. Par nedelja nakon smene režima u Čehoslovačkoj, okupili su se glavni akteri naše priče. Sedamnaestogodišnji basista Milan Hlavsa osnovao je bend The Plastic People of the Universe.

Ideja za ime benda je direktno pozajmljena sa albuma “Absolutely Free” od Frenka Zape i njegovog benda Mothers of Invention. Kao što se može zaključiti, Zapina muzika je imala veliki uticaj na rani rad benda. Ipak glavnu muzičku inspiraciju bendu pružio je Velvet Underground, čije su pesme neretko. Pored njih, ističe se i uticaj Fugsa. Udruživši ih sa tonovima Istočne Evrope, Plastic People je zvučao neobično. Koristivši instrumente kao što su bas klarinet i viola, sa kasnijim dodatkom saksofona, violine itd., uklopivši i sve to neobično pevanje disidentske poezije, zasigurno je bilo nešto neobično na dotadašnjoj sceni Čehoslovačke. Bili su direktna suprotnost optimistične radničke muzike sa temama socijalnog realizma, koju je podržavao režim. Njihovu muziku su opisivali kao morbidnu, a ne može se baš reći da su pogrešili. Najbolji opis benda možda je dao Riči Anterberger u svojoj knjizi: ,,psihodelični nikogovići, ludi geniji, pioniri panka, lofi osobenjaci i još štošta.“

Idejni i artistički vođa benda kao i menadžer bio je češki pesnik Ivan Martin Jirus. On je odgovoran za veći deo delovanja samog benda. Iako bend nije po sebi bio politički(oni imaju samo jednu čistu političku pesmu), Jirus je bio svestan važne uloge koju ima češki andregraund u celokupnoj društvenoj situaciji u kojoj su se našli. Ipak, bend skoro nikada nije otvoreno u pesmama govorio o političkim temama. Samo su svirali određenu vrstu muzike na sebi svojstven način i to je ono što je provociralo. Jirus je to zvao muzikom druge kulture. Ne samo da su ubadali prst u oko češkim vlastima, oni su stajali i naspram disidentske struje u društvu. Intelektualci nisu imali neko visoko mišljenje o njima, ali ni oni o intelektualcima. Bili su otpadnici koji su živeli i svirali po svojim pravilima. O drugoj kulturi, Jirus je u svom proglasu rekao da ona ne zavisi od zvaničnih sredstava komunikacije, socijalnog priznanja i hijerarhije vrednosti uspostavljenih od strane establišmenta.

Prag je u periodu nakon invazije bio zanimljivo mesto, gde su se u tajnovitosti okupljali mnogi mladi ljudi koju si imali potrebe za razvijenijim kulturnim životom. Ovo je doba procvata samizdata, nezavisnog izdavanja knjiga i dela koje su pisali disidenti, a koji drugačije nisu mogli da svoje misli predoče u javnost, jer su bile zabranjene ili cenzurisane. Jedan od glavnih pisaca samizdata bio je Vaclav Havel, koji će biti jako bitan kasnije u priči.

Jezgro benda sačinjavali su gitarista Jozef Janiček, violista Jirži Kabeš, basista Hlavsa, bubanj(kojih je bilo poviše, pa da ne zatrpavamo tekst imenima). Izvodivši u početku pesme Velvet Undergrounda ili uopšte pesme koje su pisali na engleskom, u bendu se javila potreba za vokalistom koji bi dobro znao engleski. Jirus je rešenje našao u kanadskom prevodiocu koji je radio u Pragu, a koga je upoznao preko samizdata, Polu Vilsonu. Vilson je, dakle, postao deo benda iz prostog razloga što je govorio engleski. On je pomagao bendu sa tekstovima i upućivao ih na to kako da te tekstove uklope u svoje obrade. U ovom periodu, grupa je imala jako malo pesama na čekom i sve su bile napisane od strane disidentskih pesnika. Vilson će kasnije u svojoj knjizi zapisati: ,,(bila je) to nepredvidivo udruživanje različitih ljudi sa različitim veštinama, ambicijama i snovima, i čudan način na koji su se sve te stvari, u datim okolnostima, poklopile i udružile i postale nova sila u društvu.“

Godine 1970. češka Vlada je kao procesa koji su zvali normalizacija, uzeli bendu dozvolu za sviranje i nastupanje. Plastic People of the Universe su morali da se povuku u andergraund, sakrivajući se od očiju javnosti i čeških vlasti. Muzika im je bila preča od ičega. Probe su održavali u svojim kućama, svirajući što tiše moguće kako ne bi privukli pažnju dok vežbaju. Jirus je uspevao da inovativnim merama stvori prilike gde bi bend mogao da održi nastupe. Organizovao bi zatvorenu tribinu na kojoj bi se diskutovalo o radovima Endija Vorhola(koji je bio inače jako poštovan i cenjen u tadašnjim krugovima čeških mladih intelektualaca). Nakon završene kratke prezentacije, prostor bi se preuredio, a onda bi nastupili Plastic People of the Universe. Takođe, venčanja njihovih prijatelja i fanova pretvarana su u prave male koncerte(setite se slici kojoj ste prisustvovali na početku). Svirali su pod stalnim pritiskom čeških vlasti i rizikom da će biti uhapšeni. Ipak, to ih nije zaustavljalo. Bend nije izazivao češke vlasti, on ih je potpuno ignorisao.

Vratislav Brabenec, saksofonista, vratio se u Češku iz Engleske 1973. i iste godine se pridružio bendu. Njegov saksofon je potpuno izmenio način na koji je bend zvučao i uz kasniji dodatak bas klarineta, bend je dobio drugačije džez tonove i umnogome obogatio zvuk. Pol Vilson je malo pre toga napustio bend. Brabenec je insistirao da se sve pesme izvode na češkom i od tad je Plastic People of the Universe pevao isključivo na češkom. Tekstove su pisali razni mladi pesnici onog vremena i bili su intrigantni i neobični, pogotovo uz način na koji su se izvodili. Sledeće godine, bend će snimiti svoj prvi album. Album je u celosti napisan po stihovima češkog pesnika Egona Bondija i odatle je i potekao naziv albuma: “Egon Bondy’s Happy Hearts Club Banned“. Snimci pesama su morale biti prokrijumčarene iz Češke, a potom su dospeole do Francuske gde je album objavljen i onda su kopije albuma bile krijumčarene nazad u Češku.

Početkom godine 1975. policija je razbila mali nezvanični muzički festival koji se organizovao u mestu Češke Budejovice, uz opšte prebijanje i hapšenje svih prisutnih. Članovi benda su ubrzo pušteni, ali su od tada bili stalno nadgledani i ispitivani. Vlast ih se plašila i onoga što oni predstavljaju. Nedugo nakon ovoga Jirus će upoznati Vaclava Havela, glavno lice samizdata i vođu disidentske struje u češkom društvu, jednog od glavnih predstavnika otpora vlasti u Čehoslovačkoj. Njih dvojica su postali veliki prijatelji, a bend je stekao veoma bitnu podršku u češkim intelektualnim krugovima i osobu velikog uticaja kojoj su mogli da veruju.

Bend je nastavio sa svirkama koje su prkosile zabranama. U martu 1976. organizovan je najveći andergraund rok događaj sa više prominentnih praških bendova u ono vreme, među kojima su bili i Plastic People of the Universe. Događaj je organizovan na Jirusovoj svadbi, u selu izvan Praga. Kao rezultat ovoga, u noći 16. marta 1976. policija je uhapsila sve članove Plastic People of the Universe i neke članove drugih bendova iz češkog andergraunda, ukupno 27 ljudi. Članovi Plastic People of The Universe osuđeni su na zatvorske kazne u trajanju od 8 do 18 meseci. Pol Vilson je bio deportovan, iako već više godina nije bio član benda.

Izrevoltirani hapšenjima i sudskim odlukama, češki intelektualci i disidenti izdali su 1977. godine Povelju 77 u kojoj su svojim potpisima proglasil zahteve za osnovnim ljudskim pravima i slobodama u zemlji kao i liberalizacijom i drugim zahtevima za bolji i normalan život. (ovaj dokument je praktično zahtevao sve ono što se garantovalo Helsinškim sporazumom 1975., ali da vas ne zamaramo dosadnom političkom istorijom). Havel je u svom eseju napisao: ,,Svima je jasno da je napad na češki andergraund napad na elementarnu i važnu stvar, nešto što je zapravo držalo sve zajedno[…]Sloboda da se svira rok muzika shvata se kao ljudska sloboda[…] Ko je mogao predvideti da će hapšenje jednog ili dva opskurna benda da ima takve daleke posledice”. Češke vlasti sigurno nisu očekivale ovakvu oštru reakciju javnosti. Za njih su(doduše i za obične ljude) članovi benda bile obične neuredne pijanice koji su bili otpadnici od svih krugova društva. Ipak, otpadnici i disidenti našli su zajednički cilj i otud ovakva jaka reakcija javnosti. Havel je bio jedan od predvodnika i zato je njegovo poznanstvo sa Jirusom toliko bilo važno. Potpisnici Povelje 77 su bili procesuirani i primoravani da povuku svoje potpise sa Povelje 77, a to je često bilo vršeno u Narodnom pozorištu, kako bi se potpisnici javno odrekli svog proglasa. Havel je ubrzo bio uhapšen i proveo je kratko vreme u zatvoru. Povelja 77 je bila uvod i jedan od glavnih činilaca Plišane revolucije iz 1989. godine.

Nakon puštanja svih članova benda, Plastic People of the Universe je pristupio snimanju drugog albuma. Pesme su neretko snimane na Havelovoj farmi, a tu su ponekad i održavani nastupi. Drugi album, verovatno pod uticajem suđenja, bio još besniji i gnusniji u svoj izražaju. Nazvan ,,Passion play“, izdat je u Kanadi 1980. godine. Havelova farma na kojoj je svirano je koju godinu kasnije bila spaljena od strane čeških vlasti.

Saksofonista Brabenec će ubrzo otići u Kanadu, a Milan Hlavsa će nekako održati bend do 1988. kada će se odvojiti i napraviti novi zaseban bend Pulnoc(ponoć). Čehoslovačka će 1989. godine proći kroz Plišanu revoluciju, srušivši komunistički režim na vlasti. Njeni glavni principi bili su proklamovani u Povelji 77, a njeni predvodnici bili su upravo potpisnici te Povelje. Vaclav Havel postao je prvi demokratski izabran predsednik Čehoslovačke(kasnije Češke). A sve to je počelo onog dana kada su komunističke vlasti odlučile da uhapse skupinu čudaka i osobenjaka koji su samo želeli da sviraju muziku. Naravno, ne možemo reći da je komunizam zbačen zbog Plastic People of the Universe, ali ne možemo ni zanemariti njihovu ulogu i položaj u celom ovom procesu.

Na dvadesetu godišnjicu od proglašenja Povelje 77, Vaclav Havel je pozvao članove Plastic People of the Universe da nastupe u Nacionalnom pozorištu na proslavi ovog važnog datuma. Tada su se članovi benda, u malo izmenjenom sastavu ponovo okupili, sa Hlavsom na čelu. Postali su prvi bend koji je svirao u Nacionalnom pozorištu, upravo na onom mestu gde su komunističke vlasti primoravale disidente da se odreknu svojih principa. Plastic People of the Universe se nikada nije odrekao svojih. I to je ironija istorije.

Hlavsa je umro 2001. godine, ali je bend nastavio da svira i sviraju i danas. Mnogo je ljudi prodefilovalo kroz Plastic People of the Universe, ali ostali su dosledni. 2018. godine proslavili su 50 godina postojanja. Među živima nisu više ni Jirus ni Havel, obojica su umrli 2011. sa mesec dana razmaka. Vratislav Brebenec je i dalje predvodnik benda u svojoj 80. godini. Od originalnih članova tu su i dalje Jirži Kabeš i Jozef Janiček. Plastic People of the Universe je ušao u istorijske knjige i o njima se uči u Češkoj.

Havel je, inače, nakon revolucije, pozvao Frenka Zapu da bude savetnik u Vladi Češke, što je ovaj i prihvatio. Ali to je priča za neki drugi put.