Kako je nastala legendarna gitara Toma Morella „Arm the Homeless“

Muzička karijera Toma Morella započela je u bendu Electric Sheep, koji su osnovali učenici srednje škole Libertyville High School u saveznoj državi Illinois. U postavi se nalazio i mladi Adam Jones na bas-gitari, koji će kasnije postati član benda Tool. Dok je Jones pronašao svoj put ka progresivnom metalu, Morello se ubrzo zaputio ka zapadnoj obali u potrazi za novim muzičkim horizontima. Pre nego što se pridružio svom prvom kalifornijskom bendu Lock-Up, Morello je poručio izradu custom gitare kod radionice Performance Guitar USA.

Prema rečima vlasnika radnje Kennyja Sugai-ja, koji je ranije pravio instrumente za Frank Zappa-u i Steve Vai-a, specifikacije Morellove gitare bile su zasnovane na Fender Stratocaster modelu. Gitara je imala Fender C-profil javorov vrat sa palisander fingerboardom i medium/jumbo pragovima. Isporučena je sa Seymour Duncan JB magnetima i Floyd Rose vibrato sistemom. Selektor magneta bio je postavljen na donji „rog“ tela, a kako Morello izuzetno često koristi i „troši“ selektore, Sugai je čak ugradio avionski prekidač radi veće izdržljivosti. Originalni vrat imao je i masivniji truss rod.

Ipak, Morello nije bio zadovoljan krajnjim rezultatom i ubrzo je počeo da modifikuje gitaru. Tokom naredne jedne do dve godine, instrument je prošao kroz više od deset zamena magneta, različite vibrato mostove — od Kahler do Floyd Rose sistema — kao i tri ili četiri različita vrata. Jedini originalni deo koji je do danas ostao jeste drveno telo gitare. Vremenom je Morello shvatio ono s čim se mnogi muzičari suočavaju: muzikalnost ne dolazi iz opreme, već iz načina na koji je koristiš.

„Moja gitara, koju imam već 31 ili 32 godine — tako nekako — prvobitno je napravljena u jednoj fensi radnji u Los Anđelesu i sve u vezi s njom bilo je užasno“, rekao je Morello za Ultimate Guitar 2019. godine. „Tokom godina, između ’87. i ’89, promenio sam bukvalno sve. Jedino što je ostalo jeste drveno telo i na kraju sam se s tim pomirio. Pokušavao sam da zvučim kao Randy Rhoads ili Nuno Bettencourt, ali do toga jednostavno nikada nisam mogao da stignem. Onda sam odlučio da uzmem zvuk koji ova gitara ima i da s njim stvaram. Od tada je ta gitara postala moj veoma drag saradnik.“

Tokom godina, gitara je dobila i razne dodatke koji su u to vreme smatrani vrhuncem tehnologije. Jedan od njih bio je Fathead sustain plate — pločica, obično od mesinga ili aluminijuma, koja se postavlja na zadnji deo glave vrata kako bi povećala masu i, barem u teoriji, produžila sustain. Iako nije ispunila Morellova očekivanja, Fathead se i danas nalazi na gitari.

U jednom trenutku, Morello je odlučio da prestane da traži unapređenja kroz opremu i da se umesto toga okrene kreativnosti u samoj svirci.

„Postojao je period kada sam kupovao opremu kako bih unapredio svoje sviranje“, rekao je Morello za Ultimate Guitar. „Shvatio sam da sam, prihvatajući ograničenja i govoreći sebi: ‘Ovo je moja oprema, jedina promenljiva biće moja mašta i kreativnost’, postao mnogo kreativniji. Umesto da kupujem rack opremu koja bi me učinila sličnim nekome X, Y ili Z, rekao sam: ‘Ovo je sve što imam — šta mogu da uradim s tim?’ Pa, mogu da trljam imbus ključ po žici, da izvučem džek i koristim ga kao instrument ili da koristim toggle switch na nekonvencionalne načine. To mi je otvorilo mnogo više vrata nego pokušaji da kupovinom opreme nadomestim maštu.“

Danas gitara ima originalno telo od johe, Floyd Rose vibrato i trostepeni prekidač u stilu Les Paul modela, koji Morello efektivno koristi kao killswitch — jedan magnet utiša ili isključi, a zatim prebacivanjem između aktivnog i „nemog“ magneta dobija prepoznatljiv efekat. U neck poziciji nalazi se EMG H (single-coil u humbucker kućištu), dok je na bridge poziciji EMG 85. Vrat je grafitna kopija Kramer vrata, pronađena u korpi u radnji Nadine’s Music. Ova gitara je Morellov glavni instrument za sve standardne štimove.

Nalepnicu „Arm the Homeless“ i grafiku sa nasmejanim nilskim konjima dodao je sam Morello. „Trebalo je da sviramo u klubu Whisky a Go Go i, neposredno pre tonske probe, ispisao sam ‘Arm the Homeless’ na gitari. Svidela mi se ta suprotnost između provokativnog, militantnog slogana i ta četiri nasmejana nilska konja okrenuta u istom pravcu.“

Mnogi fanovi Morellovog zvuka pokušali su da naprave replike gitare ‘Arm the Homeless’ u nadi da će postići ton kakav se čuje na brojnim kultnim snimcima — od Rage Against the Machine i Audioslave, preko Prophets of Rage, do njegovog solo rada. Ipak, gotovo svi na kraju dođu do istog zaključka kao i Morello: najvažniji deo gitare je mašta muzičara koji je drži u rukama.

Fender je nagovestio mogućnost da u budućnosti predstavi još Morello signature modela, a gitara ‘Arm the Homeless’ svakako je na vrhu te liste. Ipak, kada je Morello poručio rezervni primerak, učinio je to kod Ibanez-a, dok za koncerte i dalje preferira original. Ta gitara se pojavila na svakom albumu koji je Morello ikada snimio.