Kako je Powerage definisao AC/DC: priča o borbi, prkosu i albumu koji je sve promenio

Bilo je skoro ponoć kada su AC/DC upali u legendarni njujorški klub CBGB – bez najave, bez poziva i bez ikakvog objašnjenja. Dok je lokalni bend silazio sa bine, Australijanci su se jednostavno probili kroz publiku sa gitarama i pojačalima u rukama i preuzeli scenu. Niko nije imao hrabrosti da ih zaustavi.

Te večeri 1977. godine bend je već imao nastup iza sebe, ali želja za još jednim koncertom i izazovom savršeno se uklapala u njihov mentalitet. Frontmen Bon Scott i gitarista Angus Young predvodili su sirovu, neukrotivu energiju benda koji je odbacivao etiketu panka, ali je po stavu i nastupu bio bliži toj sceni nego što su želeli da priznaju.

Njihov odnos sa američkom publikom i industrijom u to vreme bio je sve samo ne jednostavan. Kritike su bile brutalne – magazin Rolling Stone nazvao je njihov album High Voltage „najnižom tačkom hard roka“, dok je izdavačka kuća Atlantic Records čak razmatrala da ih izbaci iz kataloga. Uprkos tome, bend je nastavio da gradi reputaciju na turnejama, nastupajući uz imena poput Aerosmith, Kiss i Santana.

Upravo iz tog pritiska nastao je album Powerage (1978), sniman u Sidneju uz producentski tandem George Young i Harry Vanda. Bend je radio noćima, sa jasnim ciljem – da napravi album koji će dokazati njihovu vrednost, posebno na američkom tržištu.

Za razliku od ranijih izdanja, Powerage donosi zreliji i emotivniji izraz, naročito kroz tekstove Bon Scott, koji je na ovom albumu dosegao svoj autorski vrhunac. Pesme poput „Down Payment Blues“ i „Gone Shootin’“ prikazuju svet gubitnika, sanjara i autsajdera, ali uvek sa dozom nade i prkosa.

Iako komercijalno nije odmah doneo veliki proboj, album je postavio temelje za ono što će uslediti. Nastupi su postajali sve veći, publika sve brojnija, a bend sve sigurniji u svoj identitet. Već naredni korak bio je saradnja sa producentom Mutt Lange i album Highway to Hell, koji će ih lansirati u sam vrh svetske scene.

Danas, iako su Highway to Hell i Back in Black njihova najpoznatija izdanja, mnogi fanovi i muzičari smatraju da je upravo Powerage njihov najiskreniji i najvažniji album. Kako je jednom rekao Joe Perry iz benda Aerosmith: „Možda ovo nisu pesme koje ćete čuti na radiju, ali niko ne piše rock’n’roll bolje od ovoga.“