Leto ’79. Ozzy Osbourne na ivici, a “Crazy Train” u nastajanju: priča o pesmi koja ga je vratila u život

Leto 1979. West Hollywood. U blještavom Le Parc Hotelu živi jedan problematičan gost. U mesecima nakon što je izletao iz Black Sabbath, Ozzy Osbourne se zavukao u hotelski apartman koji jedva može da priušti, gušeći se u „kutijama piva“ i osećajući se, kako kaže, „unhappy as fuck”.

Izveštaji o njegovom stanju su magloviti — najredovniji posetilac bio mu je diler — a glasine su govorile da mu je kraj blizu, kako u muzičkoj industriji, tako i u životu. „Stvarno sam mislio: ‘Ovo je jebeni kraj za mene’”, rekao je Ozzy za Classic Rock 2010. godine. „Izbacili su me. Svaki dan sam se uništavao. Nisam izlazio napolje. Nisam ni zavese otvarao.”

Postoje različite verzije o tome kako je nastao bend koji ga je vratio na scenu. Ozzy tvrdi da je „jednog jutra Sharon upala i rekla: ‘Sredi se, ja ću te voditi.’ Kada se ona pojavila, sve je krenulo.“ Ali basista i koautor Bob Daisley kaže da je istina drugačija: da Sharon „nije imala nikakve veze sa početkom“, te da su on i Ozzy prvobitno zamišljali projekt kao ravnopravan bend, a ne kao solo vozilo. „Nije to bilo ‘Ozzy Osbourne solo izdanje’. To je glupost”, rekao je.

Ipak, obe strane se slažu u jednom: presudan faktor bio je mladi gitarista Randy Rhoads. Kada su se prvi put sreli u kancelariji Jet Records krajem 1979, Daisley ga je zapamtio kao tihog, urednog momka — „odeća skrojena po meri, savršena kosa, manikirani nokti“.

Međutim, iza te pojave krila se divlja, neoklasična gitarska tehnika — i riff koji će zapaliti prve sesije pisanja. Crazy Train nije bio u uobičajenim tonovima metal scene, i prvi put je gitarista pisao muziku tačno prilagođenu Ozzyjevom mračnom vokalu. „U Sabbathu bi mi rekli: ‘Evo ti riff, pevaj preko toga.’ Randy je prvi koji je meni učinio stvar jednostavnom.”

Kasnije su se pojavile priče o autorstvu riffa, ali Daisley je uvek stajao iza toga da je prepoznatljivi F♯-minor riff Randyjev, uz njegov sopstveni doprinos u pratnji i Ozzyjevim vokalnim melodijama. Naslov je došao iz efekta na gitarskom pojačalu koji je zvučao kao psihedelični voz. „Randy i ja smo bili opsednuti vozovima“, kaže Daisley. „Rekao sam: ‘Zvuči kao neki ludi voz.’ Ozzy je stalno govorio ‘You’re off the rails!’, pa sam to ubacio u tekst.”

Ispod energičnog rifa krije se ozbiljnija tema. Crazy Train donosi anti-ratnu poruku, posebno u završnoj strofi o „Heirs of a cold war“, podsećajući na Geezer Butlerovo pisanje u War Pigs.

Nakon probnih sesija u Clearwell Castleu, snimanje albuma Blizzard of Ozz počelo je u Ridge Farm studiju u martu 1980. Daisley je dobio nadimak “Sid Serious” zbog perfekcionizma, dok je Ozzy, prema inženjeru Maxu Normanu, često radio sa flašom viskija u studiju — i znao da pomokri na pod usred take-a. Rhoads je, s druge strane, bio fokusiran i priseban. Za solo u Crazy Train snimio je tri gotovo identična prolaza, savršeno usklađena u kanalu levo-desno. „Bio je najbolji gitarista za overdubbing koji sam u životu video“, rekao je Norman.

Kada je pesma objavljena 1980. godine, stigla je samo do 49. mesta u UK, ali je ubrzo postala vrhunac turneje Blizzard of Ozz i jedan od najuticajnijih hard rock trenutaka svih vremena.

Tom Morello iz Rage Against The Machine i danas pamti prvi susret sa pesmom: „Čuo sam taj riff, taj solo, i Ozzyjev glas. Pomislio sam: ‘Šta se upravo desilo?’ Randy je bio najveći hard rock gitarista ikada.“

Nažalost, ne zadugo. Nakon avionske nesreće 1982. u kojoj su poginuli Randy Rhoads i još dve osobe, pesma je postala emotivna rana u Ozzyjevom katalogu. U seriji Ozzy And Jack’s World Detour iz 2016, Ozzy sedi slušanju izgubljene master trake, potpuno skrhan.

Tekst piše : Rastko Tomić