Milan Mladenović: Nepoznati detalji iz života frontmena Ekatarine Velike

Povodom godišnjice smrti Milana Mladenovića, tabloidi se svake godine utrkuju u objavljivanju „šokantnijih detalja“ iz života pesnika, pevača, gitariste i frontmena Ekatarine Velike. Fondacija Milana Mladenovića redovno reaguje na takve tekstove. Što je priča intrigantnija, to je manje proverena, a okolnosti njegove smrti najčešća su meta izmišljotina. Činjenice su jednostavne: Mladenović, rođen u Zagrebu 21. septembra 1958. godine, preminuo je od raka pankreasa 5. novembra 1994, u 36. godini života.

Fondacija je ove godine objavila podatke koje je uspela da proveri. Neki od njih su novi, drugi su pali u zaborav, a zajedno pružaju potpuniju sliku o čoveku čija se pesma „Zemlja“ poslednjih meseci ponovo čuje na protestima u Srbiji.

Jedinica iz domaćinstva, dvojka iz marksizma

Do osmog razreda Milan je bio odličan učenik. Tada se u njegovoj đačkoj knjižici prvi put pojavila jedinica, i to iz domaćinstva. Uz nju je dobio i dvojku iz marksizma, iako je razred završio sa vrlo dobrim uspehom. Prijatelji i porodica tvrde da je razlog za to bilo njegovo sve veće interesovanje za muziku.

Maturirao je 1977. godine radom „Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije“, koji je ocenjen najvišom ocenom. Već 1. jula postao je član Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Beograda, odlučan da se bavi isključivo muzikom. Imao je svega 18 godina.

„Ta se ideja uopšte nije svidela mojim roditeljima“, govorio je u intervjuima. „Kasnije im je bilo drago kada su čitali moje ime u novinama. Počeli su da mi pomažu i pružaju podršku.“

Izgubljeni snimci i jedna prazna soba

Fondacija godinama prikuplja i digitalizuje Milanove arhivske snimke, ali se deo materijala smatra zauvek izgubljenim. Među njima su demo-snimci Limunovog drveta iz 1978. godine, nastali u Zagrebu, uz Huseina Hasanefendića Husa kao producenta. „Milan se umalo potukao sa Husom zbog aranžmana i produkcije“, tvrdio je kasnije bubnjar Dule Dejanović.

Nije sačuvana ni pesma „Prevaren“, koju je Šarlo Akrobata snimio 1980. godine. Izgubljenim se smatraju i demo-snimci Katarine II iz 1982, kao i prve snimke za debitantski album iz 1983. godine. Među izgubljenim materijalom nalaze se i pesme za predstavu „Majka hrabrost“ Lenke Udovički iz 1992. Ipak, Fondacija poseduje nekoliko snimaka koje javnost nikada nije čula i koji će uskoro biti objavljeni.

Milanovi zagonetni tekstovi i danas izazivaju različita tumačenja, često i tragikomična. Inspiraciju za jednu pesmu EKV-a pronašao je nakon kratkog boravka u JNA. Njegovi roditelji, Spasa i Danica, želeli su da ga iznenade, pa su, ne očekujući njegov brzi povratak, ispraznili njegovu sobu i pripremili je za krečenje. Milan se vratio nenajavljeno i zatekao praznu sobu. Tako je nastao tekst pesme „Sobe“.

Otkako je zbirka Harmsa „Slučajevi“ prvi put prevedena kod nas, Milan je o njoj sa oduševljenjem govorio u intervjuima. Sve do 2010. godine malo se znalo da postoji snimak na kojem peva Harmsove stihove, i to na engleskom jeziku, na albumu Deže Molnara. U prevodu, stihovi glase: „Pustite me da mirno posmatram zeleno drveće. Tada će, možda, mir ispuniti moju dušu. Tada će, možda, moja duša oživeti. I probudiću se, a u meni će izbiti intenzivan život.“

Crna Marija, Beč i koncert koji se nije dogodio

Film „Crna Marija“ iz 1986. godine danas ima gotovo kultni status, ali Milan, prema svedočenjima ljudi koji su mu bili bliski, nije bio zadovoljan ni svojom ulogom ni filmom u celini. O tome je javno govorio samo jednom, pre premijere:

„Ne znam šta će biti, jer nisam video ni delić materijala. Hteo sam da se oprobam u glumi i vidim mogu li da budem neko ko nema veze sa mnom. Glavni problem je što je muzika, koju je radio Srđan Jul, katastrofalno loša. Tekstovi i pevanje su takođe očajni. Nadam se da neću morati da se stidim tog filma.“

Svoj najposećeniji koncert održao je van granica tadašnje Jugoslavije. Godine 1992. nastupio je sa Rimtutitukijem u Beču pred oko 70.000 ljudi, na velikom antiratnom koncertu.

Još posećeniji mogao je da bude koncert koji je otkazan. Za 9. oktobar 1988. godine bio je zakazan nastup na platou ispred nedovršenog Hrama Svetog Save. Domaćin je trebalo da bude Riblja čorba, dok su gosti bili EKV i Piloti. Patrijarh German blagoslovio je koncert, ali SUP nije izdao dozvolu, pa je događaj otkazan.

Milan Mladenović u intervjuima nije imao mnogo lepih reči za Riblju čorbu, dok je Bora Đorđević 1987. godine za NIN izjavio: „Vrlo je malo ljudi koje mogu da poštujem i cenim. Ekatarina je velika grupa koja nema sreće. Kada bi Milan progovorio tri reči, ljudi bi popadali mrtvi. Kada bi znao da komunicira, to bi bilo idealno. Prave čarobnu muziku koja je pet godina ispred Jugoslavije, ali nemaju komunikaciju koja je neophodna.“

Milan se izjašnjavao kao ateista. Početkom devedesetih novinarka ga je pitala da li veruje u neke više sile. „Nisam nikakav mistik u tom smislu. Po meni, svako je kovač svoje sreće“, odgovorio je. Porodica iz Makarske i danas prepričava jednu epizodu iz njegovog detinjstva. Kada je kao dete nešto uradio, baka mu je rekla da će ga Bog kazniti. „Bako, nema Boga, to ne postoji! Gagarin je bio gore i nije ga video!“, odgovorio je Milan.

Angažman i poslednji nastup

Kada je Demokratska stranka 1992. godine organizovala prvu peticiju za smenu Slobodana Miloševića, list Borba je pod naslovom „Prvih sto hiljada potpisa“ objavio da su među prvim potpisnicima bili akademici Dragoslav Mihailović i Mića Popović, glumac Danilo Bata Stojković, arhitekta Peđa Ristić, kao i rok muzičari Dušan Prelević i Milan Mladenović.

I njegov poslednji javni nastup bio je motivisan aktivizmom. Dvadesetak dana nakon poslednjeg koncerta EKV-a u Budvi, 17. septembra 1994. godine održan je „Telefonski koncert“, u organizaciji Rodoljuba Marjanovića iz Beča. Telefonskom vezom povezani su muzičari iz gradova između kojih su zbog rata komunikacije inače bile prekinute, a sesiju su prenosile radio-stanice u Austriji, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji.

Među učesnicima iz Sarajeva, Skoplja, Labina i Beograda bili su Milan, Vlatko Stefanovski i Goran Čavajda Čavke.

Petnaestak godina stvaranja ostavilo je dubok trag. Sa Šarlom Akrobatom objavio je album „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…“ i pesme na kompilaciji „Paket aranžman“. Ekatarina Velika učinila ga je jednim od najpoznatijih muzičara u regionu, dok je poslednjim albumom „Angel’s Breath“, snimljenim u Brazilu sa Mitrom Subotićem Subom, najavio interesovanje za drugačiji zvuk. U intervjuu iz 1992. godine rekao je da je „Par godina za nas“ najbolja pesma koju je EKV ikada snimio.

O Mladenoviću se zna mnogo, ali je malo toga zaista provereno. Fondacija će nepoznate detalje iz njegove lične i profesionalne biografije objediniti u monografiji čije je objavljivanje najavljeno za narednu godinu.