Najboljih 11 albuma koji pune 30 godina

1991. je bila godina kada su devedesete zaista počele. Metallica i Guns N ’Roses objavili su genijalne albume (dva u slučaju potonjeg), dok je grunge predvodila Nirvana. Ali underground metal je bio zdraviji nego ikad, sa značajnim albumima svih, od Cathedral-a i Mr Bungle-a do brazilskog benda pod nazivom Sepultura. Ovo su albumi koji su definisali tih vihornih 12 meseci.

Cathedral – Forest Of Equilibrium

Niko nije očekivao da će se bivši pevač grupe Napalm Death-a vratiti u svet muzike kao ikona dooma. Ali to je ono što je Lee Dorrian uradio na debiju Cathedral-a.

„Morosely magnificent slow-motion doom“, obećavao je slogan, zbunjujući mnoge koji su došli do albuma očekujući još toga od Dorrian-ove borbe sa pionirima grindcore-a.

Ali, rezultat uzajamne opsednutosti doom-om – izokrenut sopstvenim ekstremnim impulsima koji razmišljaju unapred – Forest Of Equilibrium ostaje zaista jedinstveni, ključni album.

Guns N’ Roses – Use Your Illusion I & II

Izlaskom u septembru 1991. godine, oba dela Guns N ’Roses-ovih albuma “Use Your Illusion” postali su očekivan nastavak njihovog debija.

Iz oba dela mogao bi se stvoriti album ubica – možda da se takmiči sa prvencem – ali obojica su bili sami po sebi krvavo briljantni.

Pesme kao “You Could Be Mine”, “Don’t Cry” ili “November Rain” definitivno su pokazale ko i šta su Gansi.

Metallica – Metallica

Sa samo 15 miliona prodanih primeraka u SAD, peti album Metallice je onaj koji ih je učinio superzvezdama. Ne slučajno, već dizajnom.

“Metallica” – poznat i pod nazivom ‘The Black Album’ – bio je hrabar potez, prelazak sa thrash metala na mainstream rock/metal sa primesama heavyja, sa kraćim, sporijim, direktnijim pesmama, i najkontroverznije, uglađenom produkcijom Boba Rocka, čiji su prethodni klijenti bili Bon Jovi i Motley Crue.

Hardcore fanovi su se bojali da je se Metallica prodala, ali jaki rifovi u “Enter Sandman” i “Sad But True” dokazali su da nisu izgubili ništa od svoje moći, dok su dve rock balade, “The Unforgiven” i “Nothing Else Matters”, imale istinsku emocionalnu težinu. Kocka se isplatila.

Mr Bungle – Mr Bungle

Faith No More su zvučali kao Abba pored drugog benda Mikea Pattona.

Njihov album prvenac bio je krajnje sjajan. Pokazao je generaciji rastućih zvezda da žestoka muzika ne mora biti žestoka sve vreme – umesto toga može biti kinematografska i ekspanzivna, može biti smešna, može biti tehnička i netehnička, sve u okviru iste pesme.

Zabavna, uvredljiva, mračna i haotična i nacrt za generaciju muzičara čiji su umovi zaista bili otvoreni za to koliko žestoka muzika zaista može biti eksperimentalna i postavljajući agendu.

Nirvana – Nevermind

„Želim da zvuči žestoko.“

Ovo je bilo jedino uputstvo koje je Kurt Cobain izdao producentu Butch Vigu 2. maja 1991. godine, na dan kada je producent seo u studio u Van Nuis-u, u Kaliforniji, da započne sa snimanjem drugog albuma Nirvane.

Koliko god da pokušate ne možete prenaglašiti uticaj koji je Nirvana imala na muziku od izdavanja tog albuma 1991. godine.

U Velikoj Britaniji, trio je stvorio alternativu, žestoka muzika dominira mainstreamom prvi put još od panka. U SAD su to učinili … prvi put ikada. U jednom naletu metal, rock i indie su nepovratno promenjeni – a vrata na top listama probijena su za mnoštvo bendova kao što su The Offspring, Green Day, pa čak i Weezer.

https://www.youtube.com/watch?v=4ZaH7sa0-sY&ab_channel=GalGodonut

Ozzy Osbourne – No More Tears

Najprodavaniji album solo karijere Ozzyja Osbournea ujedno je i njegov najavanturističkiji.

Ključni za uspeh ovog albuma bila je njegova naslovna pesma, najbolja i najlepša Ozzy pesma još od “Diary Of A Madman”. Izgrađena oko bas rifa koji je napisao Mike Inez iz Alice in Chains-a, ali ga je preuredio i snimio veteran Bob Daisley, dao je Ozzyju važnost u doba alternativnog rocka, dok je “Mama, I’m Coming Home” za koju je tekst napisao veliki Lemmy bila klasična old skul balada.

https://www.youtube.com/watch?v=O4Ofoxco-co&ab_channel=UmaThermos

Red Hot Chili Peppers – Blood Sugar Sex Magik

Red Hot Chili Peppers su možda odavno napustili klasičan rock, ali 1992. godine ovo je bilo na skoro svim gramofonima svih obožavatelja.

Snimljen u navodno ukletom dvorcu koji je nekada bio u vlasništvu Harrija Houdinija, “Blood Sugar Sex Magik” postoji tamo gde se duhovno susreće sa telesnim.

“Give It Avay”, “Suck My Kiss” i “Sir Psycho Sexy” dovode njihovu funk rock muziku do svog logičnog završetka, ali tu je i “Under The Bridge” koja predstavlja izvanredan trenutak na albumu.

https://www.youtube.com/watch?v=-iB10tgKHkw&ab_channel=ItaDepeesa

Sepultura – Arise

Odjednom je Brazil pokazao da može da uzvrati udarac svetskoj sceni.

Uspeh albuma iz 1989. “Beneath The Remains” postavio je Sepulturu na mesto gde nisu morali da brinu o malim stvarima, već su se mogli samo fokusirati na sviranje; njihov sledeći album bio je dokaz toga.

“Arise” je imala sve: neverovatne brejkove, soloe i magiju zbog koje je Sepultura postala tako primamljiv predlog u ranim 90-ima. Tačno kakav je metal trebao da bude.

https://www.youtube.com/watch?v=-KXby3V2anA&ab_channel=TheMetalArchives

Soundgarden – Badmotorfinger

Treći album Soundgardena nominovan za Grammy nastao je kao plod međusobne saradnje članova više od njihove prethodne ploče, ne samo zbog novog basiste Ben Shepherda.

Rezultati su bili kohezivniji i gotovo optimistični. Pesme su bile čvršće, aranžmani malo zategnutiji. Gitarista Kim Thayil rekao je da je basista album učinio bržim i čudnijim. Čak su dobili i „alternativne” radio frendli pesme “Outshined” i “Rusty Cage”.

https://www.youtube.com/watch?v=dApSggATER4&ab_channel=GalGodonut

Alice In Chains – Facelift

Iako su u grunge svetu završili “na četvrtom mestu”, iza zemljotresnih dostignuća braće iz Sijetla Nirvane, Pearl Jam-a i Soundgardena, debi album Alice In Chains bio je prvi od priznatih grunge pokreta koji je dobio sertifikat Gold, 11. septembra 1991.

Već mračnije od svega što nude njihovi savremenici, pesme poput “Sea Of Sorrow”, “We Die Young” i “Man In The Box” uspostavile su sjajnu hemiju između gitarista Jerrija Cantrella i pevača Laine Staley-a.

Pearl Jam – Ten

Sa naslovom inspirisanim brojem dresa NBA zvezde Mookie Baylock-a, po kome je bend prvobitno i dobio ime, a objavljen mesec dana pre Nirvaninog Nevermind-a (iako mu je trebalo malo više vremena da stekne popularnost), debi LP Pearl Jam-a pokazao bi se ključnim oblikujući grunge revoluciju.

Eddie Vedder i dečaci imaju dužu, plodonosniju karijeru od bilo kog njihovog savremenika tokom tri decenije, ali pesme poput “Even Flow”, “Alive”, “Jeremy” i “Black” imaju čaroliju – mnoge od njih napisane u roku od nekoliko nedelja od bendove prve probe.