Nakon dve godine Buč Kesidi ponovo u Nišu

Sinoć je ipak bilo ljubavi u klubu.

Od 21h vrata Banovine otvorio je energičan trio poznatiji pod nazivom Keni nije mrtav.

Oni su definitivno bili više od predgrupe, što bi bez sumnje potvrdio svako ko je imao priliku da budeo deo njihove sinoćne magije. Za sat vremena na bini pokazali su i dokazali da se autorska posvećenost, strast prema stvaralaštvu i ljubav prema slušaocima, i te kako može osetiti i preneti. Njihovo ajmo da plešemo svi su poslušali i čitava publika kretala se u istom ritmu i izgledala kao jedna velika, usklađena i razigrana masa. Čini mi se da dokaz kvaliteta, umeća i svega lepog što čini jedan muzički sastav, leži u motivaciji i želji koju pruže slušaocu da nastavi da ih prati i nakon nastupa uživo. Nadam se da će  energija kojom su nas obasipali trajati što duže, pa možda čak i do njihovog sledećeg dolaska, kojem se nadamo što pre.

Tačno sat vremena kasnije, sceni su se pridružili prepoznatljivi bubnjevi, signalizirajući da će uskoro uslediti zvuk koji smo nestrpljivo čekali. Dok je Keni svojom muzikom uveo publiku u svoju dimenziju i omogućio nam da postanemo deo njihovog muzičkog putovanja, avantura se nastavila, ali na jedinstvenoj, sebi svojstvenoj adresi. Prvi taktovi su tu, melodija je svima poznata i kako sam naslov pesme kaže zaista sad curimo po asfaltu. Postali smo jedno sa muzikom, potpuno se stopivši sa svakim tonom koji odzvanja činelama i žicama. Pokazali smo da đuskanje (ne) pomaže, jer su naši osmesi sami stvarali svoju liniju i bili najlepši besplatni vizuelni efekat večeri. I gužva, vrućina nisu nam smetali, umesto dva džina popili smo dva piva, zbog čega će nam možda nedelja ujutru teško pasti. Euforija uživo uticala je da sve se okreće i svetlo se pali i gasi, a gužva te tera da se osetiš bolje. Ono što svedoči svemu napisanom jeste da je publika bila glasnija od Zorana i Luke, toliko da je Zoran u jednom trenutku podelio svoje oduševljenje nasmejavši se sa svima nama. Usledilo je Lukino solo izvođenje pesme Idemo do hodnika, gde su svi upalili bliceve što je zaista bio trenutak za pamćenje. Čuo se čist ton njegovih akorada, njegov glas i horsko pevanje svih prisutnih. Podelili su sa nama i proces realizacije novog albuma, a isto tako i premijerno izveli tri pesme. Do tada, ostaje nam da budni do pola pet preslušavamo i stare i nove hitove, prisećamo se ovog spektakla i iščekujemo sledeći.