Ne propustite: Predstavljanje novog umetničkog koncepta Atipografija u novosadskoj Svilari

U utorak 15. oktobra sa početkom od 19 časova, u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, održaće se prvo javno predstavljanje umetničkog koncepta pod nazivom Atipografija.

Idejni tvorac Atipografije je multimedijalni umetnik Nikola Milenović, poznatiji pod alijasom Svethe Grudi. Na predstavljanju, odnosno izložbi u Novom Sadu, pored Nikole, učestvovaće 23 domaća umetnika. 

Šta je zapravo Atipografija? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo ćemo predstaviti definiciju tipografije. Tipografija predstavlja umetnost oblikovanja i rasporeda slova radi vizuelno jasne i estetske komunikacije, dok atipografija pravi iskorak dalje, istražujući nekonvencionalne pristupe i razbijajući standardne tipografske norme.

Ovaj inovativni pristup koristi funkcionalne fontove i tehnike za kreiranje apstraktnih, ali čitljivih dizajnerskih rešenja. Iako je grafički dizajn osnova, krajnji rezultat često prevazilazi početnu ideju. Tekst se suptilno integriše u arhitekturu, umetnost, tetovaže, murale, klesarstvo, tekstilnu industriju i širi dizajn. Atipografija se prilagođava različitim oblastima, preispitujući tradicionalni odnos između teksta i forme. Oslanja se na andergraund kulturu, a važan aspekt Atype fontova je dizajn pseudonima izvođača, omota albuma, izdavačkih kuća i slično. Jedan od primera je i iz beogradskog kluba Drugstore.

Svethe Grudi (Nikola Milenović), tvorac ovog koncepta, napisao je knjigu „Atypography 1.0“, u kojoj objašnjava celokupnu ideju i širok spektar praktične primene ovog pristupa. Njegova vizija uključuje formiranje međunarodne zajednice uz angažovanje lokalnih stvaralaca pri svakoj novoj izložbi.

Primena ovih tehnika omogućava, na primer, dizajniranje brutalističkog spomenika koji na prvi pogled izgleda uobičajeno za pomenuti arhitektonski stil, ali je zapravo sastavljen od skrivenog teksta. Tetovaže sa kliše citatima mogu dobiti sasvim novu interpretaciju, postajući „andergraund“, tepisi mogu skrivati porodične tajne, a skulpture se mogu pretvoriti u uzrečice. Atipografija omogućava da se od bilo koje reči stvore umetnička dela, pružajući alat svima koji žele uneti novu dimenziju u svoje stvaralaštvo ili kreirati jedinstven poklon za dragu osobu. Isto tako, poezija može postati savremeni vizuelni rad.

Ovo znači da fontovi, osim što ih koristimo direktno za pisanje, mogu poslužiti kao šabloni ili smernice za ručno prilagođavanje određenih delova dizajna. Na primer, umesto da sami smišljamo kako da nacrtamo određena slova ili oblike, možemo koristiti već postojeći font kao osnovu i modifikovati ga po potrebi. To nam štedi vreme i olakšava proces. Ovu ideju je lakše razumeti kada se vidi vizuelno, zato je autor najavio primer koji će to bolje prikazati.

Na prvi pogled, atipografija može delovati kompleksno, ali zapravo može služiti i kao zabavni alat za kreativno izražavanje. Trenutno postoji 24 Atype fonta, koji se instaliraju poput bilo kojeg drugog. Dizajnirani su tako da kada njima ispišemo neku reč, stvaraju apstraktni oblik koji ostaje čitljiv. Ako pokušate da pročitate taj ispis brzinom kojom biste čitali regularan tekst, verovatno ćete se razočarati. To nije namena atipografije; naprotiv, ukoliko su slova odmah uočljiva, to ne spada pod „atipografsko“. Ovaj koncept teži da spreči naš um da nesvesno čita tekst, kao što to inače radi na dnevnoj bazi. Atipografija nastoji da održi svoju enkripciju, pa atype dizajn mora da deluje nečitljiv na prvi pogled, ali istovremeno da ostane čitljiv, bilo na lakši ili teži način. Čitljivost je moguća jer ne postoje izmišljena slova; fontovi strogo poštuju pravila abecede, što znači da ih svako može dešifrovati. Sve što je potrebno je strpljenje i fokus, poput rešavanja matematičke jednačine.

Početna stanica kreiranja ovih fontova započinje slobodnim eksperimentisanjem, bez prethodno definisanog plana. Ovi radovi, nazvani „Interwoven Wordmarks”, mogu funkcionisati kao logotipi ili simboli. Prva iskra u ovom pravcu i jedan od ključnih elemenata koncepta Atipografije zapravo predstavljaju dizajnerski radovi za klub „Drugstore”, nastali 2021. godine, koji su dostupni na 78. strani besplatne e-knjige „Atypography 1.0”.

Pozivamo vas da prisustvujete prvom javnom predstavljanje Atipografije, 15. oktobra u pomenutoj Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu. Izlagači na izložbi, od kojih će svako na drugačiji način prikazati primenu ovog koncepta, su:

• Marko Ivković – Metal Artist / Metalurgija 
• Ivana Perović – Yuugen Na / Dizajn uopšteno       
• Anđela Radojičić – Arhanđa / Ilustratorka
• Dragana Kojičić / Zemljana arhitektura
• Gala Grinka / Tattoo majstor 
• Isidora Stojanović – Iko Town / Typewriter artwork 
• Marina Čabrilo / Vez 
• Marko Jovanović – Markitekta / Industrijska robotika za digitalnu fabrikaciju u arhitekturi
• Mihailo – Mihailo / Vajar
• Miloš Jovanović / Klesar 
• Nenad Ćirković – Vuno Design / Tafting (tapiserija) 
• Sanja Dumitrašku – Doomy / Vajanje gline 
• Stefan Burgić – Gichbur posters / Grafički dizajn  
• Thai-Anh Nguyen / AI wizard 
• Željko Kuran – Wooding Studio / Obrada drveta 
• Nikola Milenović – Svethe Grudi / Multimedia 
• Nina Dovlev Bugarski / Spisateljica, likovna umetnica 
• Matija Petrović / Grafički dizajner 
• Marija Gajović / Grafički dizajn 
• Marija Nikolić – Tanana Art / Handmade forest crafts 
• Luka Grandić – Grafički dizajner
• Dušan Andonov – Grafički dizajner
• Marko Racić – Dizajner industrijskih proizvoda
• Irina Mićič – Grafički dizajner