Otvoren Gradić fest u Novom Sadu + intervju sa Bojanom Vunturišević

23. izdanje Festivala uličnih svirača – Gradić festa otvoreno je tradicionalnom povorkom građana i umetnika.

Intervju uradio : Lazar Dinić

Veliki broj posetilaca okupljenih ispred zgrade Banovine uživao je u nastupu DJ-a MKDSL uz prateće plesače i italijanskog Rusty Brass benda.

Povorka je ustaljenom rutom preko Varadinskog mosta ka ulicama Gradića ponovo simbolično spojila Novi Sad i Petrovaradin uličnom umetnošću. Svojim retro setom DJ MKDSL je priredio sjajnu žurku, uvertiru za nastavak i glavni nastup prve festivalske večeri – Bojane Vunturišević!

Sa Bojanom Vunturišević smo malo i popričali, a ona nam je vrlo rado dala odgovore na par pitanja.

HM: Pre svega kako si? Šta ima? Kako je prošao nastup?

Bojana: Jako sam dobro, upala sam u neku tako lepu fazu života. Izašao je album početkom godine, ne znam više ni kada. Iza mene je gomila koncerata, letnja turneja koja se još nije završila. To mi je mnogo prijalo. Mislila sam da najviše volim studijski rad i kao kad treba da krenem na koncerte ja se baš nešto i ne radujem, ali sve mi je ovo mnogo prijalo i mnogo napunilo za narednih 6 meseci.

HM: U par intervjua si spomenula da više voliš studijski rad, ali kapiram da sada (nakon nastupa) više voliš koncertni.

Bojana: Jeste, jeste. Sad mi ovo jako prija. Prijaju mi putovanja, prija mi ekipa koja svira sa mnom. Ivan Mirković Bambi, koji je sa mnom evo sad već 15 godina. Peđa Milutinović koji je sa mnom dve godine. Tu su moje drugarice Anjuta, Milica i Minja. Nekako ova ekipa koja je sada sa mnom mi možda i najviše prija od svih tih izvođačkih sastava koje sam imala zadnjih 15 godina unazad.

HM: Spomenula si tvoj poslednji album, koji je izašao početkom godine. Našao sam jednu tvoju izjavu od pre nekih pet ili šest godina, gde si rekla da želiš samo da pevaš ljubav, kao Vlada Divljan. Da li je on bio jedna od inspiracija za tvoj poslednji album?

Bojana: Meni je Vlada Divljan uvek inspiracija. On je neko sa čijom sam muzikom odrastala, sazrevala. On je bio moj prijatelj u poslednjim godinama njegovog života. Od njega sam volela da slušam priče šta se dešavalo tokom osamdesetih, upoznala sam razne ljude sa te naše nju vejv scene i mnogo toga sam naučila. Što kroz razgovor sa njim, što kroz njegove pesme. Vlada Divljan je uvek pevao ljubav i uvek slao neku tako plemenitu i pozitivnu poruku. Živimo u mraku jako dugo i stvarno treba bar neko neko svetlo da upali nekad. To je moja misija. Ja više volim svetlo, iako više volim da sam budna noću.

HM: Tvoj poslednji album se muzički razlikuje od prethodnog albuma. Da li smatraš da je bitno da muzičari menjaju svoj način izražavanja i šta tebi ta promena znači?

Bojana: Meni je to jako važno. Ti kada bi svirao isti fazon, to je kao da nosiš isti duks. Danas ti dobro stoji, sutradan fino, a već trećeg dana kreneš malo da smrdiš. Dosadno bi mi bilo da sam skroz u nekom istom fazonom i uvek tragam za nečim novim, nekim novim ljudima, nekim novim znanjima, iskustvima, inspiracijama. To je malo proklet i frustriraju posao, ali na kraju dana baš prija.

HM: Da li isto smatraš da se naša scena promenila u poslednjin 10 godina od kad si aktivna i kako vidiš scenu danas?

Bojana: Jeste, stalno dolaze neki novi ljudi, što je strava, ali najviše strava od svega toga je opstati. To je mnogo teško i sad, trudimo se pa ćemo videti.

HM: U intervjuu sa Sekom Sablić si pomenula muziku za predstavu koju radiš. Da li možda možemo da očekujemo neki mjuzikl sa tvojim pečatom u budućnosti?

Bojana: Ja bih mnogo volela da se radi mjuzikl i da ga ja radim. Radila sam muziku za dve predstave, „Crvena: Samoubistvo nacije“ i „Devojčice“. Predstava „Crvena“ počinje petostavačnim songom. Mislim da ima još pet songova pored, to je maltene jedan muzički album. U „Devojčicama“ postoje samo tri songa. Sve vreme sam kukala Minji Bogavac koja je pisala i režirala predstavu „Minja molim te, želimo još muzike! Ajde još, još da radimo, da napravimo od ovoga mjuzikl!“. To nam je negde u planu i to će se kad tad desiti.

HM: Uskoro se završava letnja festivalska sezona. Da li i kad možemo da očekujemo novu muziku od tebe?

Bojana: Sad treba da pišem za neke druge izvođače. Jedva čekam da uđem u studio. Negde mi je plan da u septembru završim sve ove naručene pesme za komercijalnije izvođače i da ja onako prvog oktobra akademski uđem u studio i krenem da radim nešto novo. Željna sam toga novog. Album je izašao u februaru, ali te pesme su mnogo stare. Ja ih slušam četiri, pet godina i smučile su mi se. Stalno, stalno, stalno vrtim isto. Želim da vidim šta će to novo da izađe iz mene.

HM: I za kraj, MKDSL je uveo publiku na tvoj koncert. Ja sam našao neku fotku od pre par godina gde ste Bambi, ti i on zajedno nastupali. Da li možemo da očekujemo neki takav nastup u budućnosti?

Bojana: Pa ne znam, kao trio MKDSL, Bambi i ja mislim da ne, zato što ja jako volim da imam bubanj u bendu. Makica ne nastupa sa nama nekih godinu dana, ali meni je sa njim uvek urnebes. On je tako leptirić koji je čas na Adi Bojani, pa ode… na Marsu je bio, pa na Veneri, Plutonu. Nikad ne znaš sa njim. Takav je uhvatio vajb, prilično onako nestalan. Njemu to prija, nas to za bend malo baca u neke histerije i neizvesnosti. Ali volela bih sa Makicom, on je naš drugar, naš brat. Mnogo ga volim i volim što smo nastupali zajedno.

HM: Hvala ti puno!

U momentu pristizanja povorke u Gradić na festivalskim punktovima se već odvijao muzički program, a najveći deo publike je sa nestrpljenjem čekao Bojanin nastup kod Beogradske kapije. Sam izlazak popularne kantautorke na binu izazvao je oduševljene. Bojanina energičnost i način interakcije sa publikom opravdano je učinio njen nastup centralnim događajem večeri. Čuli smo veliki broj hitova iz njenog repertoara kao što su: „Money“, „Care“, „Daljine“, „Kese etikete“, „Ljubav“ i završna „Svemirska ljubav“.

Na punktu u Štrosmajerovoj ulici publika je mogla da čuje hrvatskog muzičara VOADO, kao i evropske ulične svirače poput španskog perkusioniste El Lorena i italijanskog one man show muzičara Michelea Roscice. Program prve festivalske večeri u Štrosmajerovoj i ove godine završen je žurkom koju je predvodio rosh, koji je publiku razmrdao setom sačinjenim kombinacijom različitih muzičkih žanrova kao što su fank, haus, alternativni R&B i rep.

Trg prote Mihaldžića, novi punkt na ovogodišnjem festivalu, većinski je izazivao pažnju posetilaca koji su ljubitelji tango plesa. Posetioci su osim toga mogli da vide i nesvakidašnju italijansku predstavu La Famiglia Mirabella, a tango noć upotpunili su nastupi TDJ Anchi i Novosadskog tango kvinteta.

U Beogradskoj ulici gde je glavni protok publike ponovo smo prisustvovali nastupima El Lorena i Michelea Roscice između kojih je nastupila grupa Swingsi.

Kod Beogradske kapije, Rusty Brass bend je zadržao dosta publike svojim energičnim nastupom koji je ujedno označio i završetak programa prve večeri 23. izdanja Festivala uličnih svirača – Gradić Festa.

Svojevrsan mini punkt na ovogodišnjem festivalu je i gradski autobus! Pre samog početka manifesticije zainteresovani građani su bili u prilici da do povorke u centru stignu uživajući u svirci.

Druge festivalske večeri posetioce očekuje bogat program na svim festivalskim punktovima uključujući Gradić bioskop kao i Krug, novi punkt na kojem ćemo ove godine slušati mahom klasičnu muziku.

Festival uličnih svirača – Gradić fest organizuje Umetnička asocijacija „Inbox“ iz Novog Sada uz pokroviteljstvo Grada Novog Sada, Ministarstva Kulture Republike Srbije i Uprave za privredu Grada Novog Sada.