Ovo je priča o tome kako je Čed Smit ušao u Red Hot Chili Pepperse…”Svi smo ga gledali i mumlali u fazonu…ovaj jebeni tip… kakav kreten!”

U zimu 1988. godine, tokom snimanja njihovog četvrtog studijskog albuma “Mother’s Milk”, Red Hot Chili Peppers su regrutovali Čeda Smita za svog novog bubnjara.

Učinivši to, kako bivši producent benda Majkl Bejnhorn otkriva u novom intervjuu, išao je protiv svakog instinkta Entonija Kidisa i Flea, ali bi to bila odluka koja je zauvek promenila sreću benda.

Po sopstvenom priznanju, kako kaže za podcast Rika Biatoa, Beinhornov prvi odgovor na slušanje Red Hot Chili Peppersa bio je „ovo je sranje“. A rad sa grupom nije uvek bio lak, do te mere da je Beinhorn zapravo [nakratko] otpustio Kidisa iz sopstvenog benda tokom snimanja 1987. “The Uplift Mofo Party Plan”. Ali zajedno, bend i njihov novi producent imali su hemiju, a uspeh singla “Fight Like A Brave” je značio da je, kako se Beinhorn priseća, došlo do novog „prihvatanja“ grupe: „Ljudi su prestali da ih gledaju kao da su kao riđokosi pastorci diskografske kuće“.

Bend iz Los Ađelesa je zadržao Beinhorna kao producenta i želeli su njegove usluge za snimanje svog četvrtog studijskog albuma, ali do 1989. kvartet se sveo na duo, pri čemu se gitarista Hilel Slovak 1989. godine predozirao heroinom, a Kidis i Flea su otpustili bubnjara D.H. Peligra. Ispostavilo se da je doprinos bendu bio i upoznavanje Flie sa tinejdžerom gitaristom Džonom Frušanteom. Nakon što je regrutovao Frušantea za upražnjeno mesto gitariste, grupa je odlučila da održi otvorenu audiciju za novog bubnjara, što se pokazalo mnogo bolje nego što su očekivali.

„Mislio sam, o, ovo su Čili Pepersi, znaš, nećemo imati nikakvih problema da dobijemo novog bubnjara“, kaže Beinhorn, „ovo će biti svršen čin. [Ali] nikada nisam u svom životu sam video slabiju grupu bubnjara pod jednim krovom. Bio sam tako, kao, razočaran… Mislim u sebi, Isuse Hriste, D.H. je bio bolji od svih ovih momaka zajedno!”

Kako se Beinhorn seća, poslednjeg dana probe, on i bend su sedeli “u nevolji”, samo želeći da se bolan proces završi. Poslednji bubnjar koji je tog popodneva prošao kroz vrata bio je Čed Smit, koga se producent seća kako je ušao u prostoriju „kao da je vlasnik mesta“.

„I svi smo ga odmah zamrzeli“, priseća se on. „Svi smo ga gledali i mumlali u fazonu…ovaj jebeni tip… kakav kreten! Izgleda kao da pripada metal bendu, ima la bandanu oko glave i takve stvari, samo tako, kao, nije u redu. I samo razmišljam u sebi, samo želim da ovaj tip ode, znaš? Kako se zoveš? ‘Čed’. Savršeno ime. Odsviraj bubnjeve i odjebi.”

„Tip sedne za bubnjeve, i od prvog udarca sam mislio u sebi…O moj Bože. On je tako komičan, ali je bio tako dobar, tako dobar. I nešto se dogodilo u toj prostoriji što sam doživeo samo nekoliko puta u mom životu, kao da se bukvalno osećalo da se neki energetski portal otvorio…Bilo je neverovatno.”

Kako se Beinhorn seća, Kidis, Flia i Frušante su se gušili u kikotu dok je Smit svirao, „jer su oni toliko mrzeli ovog tipa, ali u isto vreme on nije samo najbolji bubnjar koji je bio na audiciji, on je verovatno najbolji bubnjar sa kojim su ikada svirali tokom celog svog života. Znali su sa čime imaju posla, a atmosfera je bila tako neverovatna, bila je tako dobra, znaš da to ne možeš poreći.”

Sa Smitom u bendu, novonastali album, “Mother’s Milk”, objavljen 16. avgusta 1989, prodat je u preko 500.000 primeraka u Americi i postao je prva stepenica kvarteta ka međunarodnoj superzvezdi.