Ozzy Osbourne i “Diary Of A Madman”: trenutak kada je ludilo postalo legenda

Priča o albumu Diary Of A Madman često ostaje u senci svega što se dogodilo nakon njegovog objavljivanja. Godine koje su usledile bile su vrhunac Ozzyjeve karijere – i period kada je postao notorno poznat, koliko zbog muzike, toliko i zbog skandala koji su ga okruživali. To su bile godine kada su tabloidi pisali o njemu gotovo svakodnevno, a njegovo ponašanje van bine pretilo je da zaseni njegovu umetnost.

Ko može da zaboravi trenutak kada je Ozzy Osbourne na sastanku u izdavačkoj kući zagrizao glavu golubu? Ideja je bila da ih dramatično pusti u znak mira, ali, dosadno mu je bilo na sastanku, jedan golub je već bio mrtav — i Ozzy je uradio ono što Ozzy radi: zagrizao i pljunuo glavu na sto. Sastanak završen.

Slično je bilo i kada je na koncertu zagrizao šišmiša, misleći da je u pitanju gumena igračka. Kasnije je tvrdio da je šišmiš bio živ, ali čovek koji ga je bacio, Mark Neal, rekao je da je životinja već neko vreme bila mrtva. “Pala je ispred Rudyja Sarza, basiste benda,” rekao je Neal Washington Postu 2018. godine. “On je pogledao dole, pokazao Ozzyju – i, kako kažu, ostalo je istorija.”

Tu je i čuveni incident iz Teksasa, kada je Ozzy uhapšen jer je urinirao na Alamo spomenik. Novinar Melody Makera, Allan Jones, bio je prisutan. “U čemu je problem?”, pitao je Ozzy policajca. “Gospodine,” odgovorio mu je ovaj, “kad pišate na Alamo, vi pišate na državu Teksas. Da li biste to uradili na Buckinghamsku palatu?” Ozzy se samo nasmejao: “Zapravo… jesam jednom.”

Ipak, najveća tragedija dogodila se 19. marta 1982. godine, kada je gitarista Randy Rhoads poginuo u padu aviona.

Ali pre svega toga, priča je počela još u aprilu 1979. godine. Ozzy je tada bio otpušten iz Black Sabbatha, brak mu se raspadao, a mnogi su verovali da je s njegovom karijerom zauvek gotovo.

“I ja sam to mislio,” priznao je kasnije za Classic Rock. “Pomislio sam – to je kraj. Tri meseca sam bio konstantno pijan, nisam izlazio napolje, nisam ni zavese otvarao.”

Tada se pojavila Sharon Arden, ćerka menadžera Black Sabbatha, Dona Ardena, i rekla mu: “Sredi se, ja ću te voditi.” Ozzy ju je poslušao — i sve je počelo da se menja.

U Londonu je upoznao Boba Daisleya, basistu Rainbow-a, i zajedno su pronašli bubnjara Leeja Kerslakea iz Uriah Heepa. Potom su doveli gitaristu kog je Ozzy upoznao u Los Anđelesu — mladića opsednutog tačkicama, člana tada manje poznatog benda Quiet Riot. Zvao se Randall William Rhoads, svetu poznat kao Randy Rhoads — čovek koji će ući u istoriju kao jedan od najvećih gitarista svih vremena.

Ozzy je konačno imao bend.

Debitantski album Blizzard of Ozz snimljen je u Ridge Farm Studios u Engleskoj i objavljen u septembru 1980. godine. U Velikoj Britaniji dospeo je do 7. mesta na top-listama, dok je u SAD-u singl “Crazy Train” postao hit i zauzeo 9. mesto na Billboardu. Album se prodao u više od milion primeraka, a Randy Rhoads je proglašen za “Best New Talent” 1981. godine u Guitar Player magazinu.

Samo godinu dana kasnije, bend se vratio u studio da snimi nastavak – Diary Of A Madman. Ideja za album bila je inspirisana haosom u Ozzyjevom životu i njegovim stvarnim strahom da gubi razum.

Posle višemesečne turneje, bend je bio u savršenoj formi, a svi članovi učestvovali su u pisanju pesama. Ozzy više nije bio “bivši pevač Black Sabbatha” – postao je zvezda sam za sebe. Prvi singl sa albuma, “Flying High Again”, bio je svojevrsni odgovor svima koji su ga otpisali.

“People think I’m crazy, but I’m in demand…

Momma’s gonna worry, I’ve been a bad bad boy…
Flying high again.”

Gitaristički solo Randyja Rhoadsa bio je izazov svim gitaristima osamdesetih – i postao je deo rokenrol mitologije.

Drugi singl, “Over The Mountain”, nosio je pozitivnu poruku o pronalaženju magije u sebi, dok su pesme poput “If You Can’t Kill Rock ’N’ Roll”, “Believer”, “Tonight”, “Little Dolls” i “S.A.T.O.” pokazale raspon i snagu benda. Album je zatvoren naslovnom numerom – šestominutnom epskom kompozicijom “Diary Of A Madman”, koja i danas zvuči monumentalno.

Iako su kasniji događaji bacili senku na sve što je usledilo, muzika je preživela.

Diary Of A Madman ostaje zvučni zapis jednog čoveka na ivici, benda na vrhuncu i trenutka kada se ludilo pretvorilo u besmrtnost.

Jer, malo ko je leteo tako visoko – i preživeo da o tome peva.