Preminuo Dave Ball, klavijaturista i osnivač Soft Cella

Godine 1981. jedan neočekivani duo iz Leedsa dospeo je na prvo mesto top-lista obradom zaboravljenog soul hita iz 60-ih – hladnom, sintisajzerskom verzijom pesme Tainted Love.

Soft Cell su tom pesmom postavili model za mnoge synth-pop duete osamdesetih: ekstravagantni pevač uz povučenog klavijaturistu-genijalca. Taj tihi, ali presudni muzički um bio je Dave Ball, koji je stvarao mračne, višeslojne elektronske pejzaže kao savršen kontrast lirici Marca Almonda o filmovima za odrasle i sado-mazo motivima.

Tainted Love je prodat u više od 21 milion primeraka širom sveta, a hitovi poput Say Hello, Wave Goodbye i Torch učvrstili su njihov status pre nego što se bend raspao 1984. godine. U ponovnom okupljanju tokom 2000-ih, dvojac je upravo završio novi album nekoliko dana pre Ballove smrti.

Porodica muzičara saopštila je da je Dave Ball preminuo mirno u snu, u svom domu u Londonu, u sredu 22. oktobra. Imao je 66 godina.

Vest dolazi manje od dva meseca nakon što je Soft Cell nastupio pred 20.000 ljudi na Rewind Festivalu u Henley-on-Thamesu. Tokom tog nastupa, Ball je svirao iz invalidskih kolica, kao i poslednje dve godine, nakon niza zdravstvenih problema.

„Uspeo sam poprilično da se povredim“, rekao je Yorkshire Postu 2023. godine. „Imao sam frakture donjih pršljenova, naprsla su mi rebra, a slomio sam i zglob.“

Posle toga je oboleo od upale pluća i sepse, zbog čega je bio u indukovanoj komi i proveo sedam meseci u bolnici. Ipak, tokom leta bio je „u sjajnom emotivnom stanju“ dok je radio na novom albumu Soft Cella, nazvanom Danceteria, čije je objavljivanje planirano za sledeću godinu.

„Bio je potpuno fokusiran i presrećan zbog novog albuma, koji smo doslovno završili pre nekoliko dana“, rekao je Almond u oproštajnom saopštenju. „Tužno je jer je 2026. trebalo da bude zaista uzbudljiva godina za njega, ali mi je uteha što je čuo gotov album i bio ponosan na rezultat.“

Almond se zahvalio svom dugogodišnjem saradniku: „Hvala ti što si bio ogroman deo mog života i na muzici koju si mi podario. Ne bih bio ovde gde jesam bez tebe.“

Ball je pored Soft Cella bio i deo pionirskog techno dua The Grid, koji je 1994. godine imao britanski Top 10 hit Swamp Thing, poznat po kombinaciji banjo zvuka i elektronskog ritma. Njegov kolega iz tog perioda, Richard Norris, odao mu je počast prisećajući se njegove „neiscrpne vedrine“ i „nepokolebljivog prijateljstva“.

„Biti deo dua je nešto potpuno drugačije od sviranja u bendu — veza je mnogo dublja“, rekao je Norris. „Prošli smo kroz toliko neverovatnih, nadahnjujućih iskustava zajedno. Hvala ti, Dave.“

Rođen 1959. godine u Chesteru, Ball je odrastao u Blackpoolu sa usvojiteljima Donaldom i Brendom Ball, koji su mu promenili ime iz Paul u David. Na studijama umetnosti u Leeds Polytechnic upoznao je Marca Almonda 1977. godine, i iste godine su osnovali Soft Cell. Njihovu prvu EP ploču ubrzo je emitovao legendarni John Peel na BBC Radio 1.

Njihova kombinacija bila je neobična — Ball, povučen iza sintisajzera, i Almond, teatralan i šminkom obojen frontmen — ali spoj je funkcionisao magično. Inspirisan nastupom Kraftwerka u emisiji Tomorrow’s World, Ball je počeo da spaja mračnu elektroniku s melodijama koje je Almond pisao.

Tainted Love je postala druga najprodavanija singl ploča 1981. u Velikoj Britaniji, a zajedno s hitovima Garyja Numana, Human Leaguea i Ultravoxa oblikovala zvuk osamdesetih.

Pesma se našla na njihovom debi albumu Non-Stop Erotic Cabaret, koji je doneo još dva Top 5 singla — Bedsitter i Say Hello, Wave Goodbye. Sledeće godine objavili su singl Torch, koji je dostigao drugo mesto na top-listi.

Slava je imala i svetle i tamne strane. „Voleo sam što mogu da priuštim svoj dom, da putujem i uživam — zvuči kao da sam Miss World“, rekao je Ball uz osmeh u intervjuu za Classic Pop Magazine. „Ali nova finansijska sloboda donela je i nove poroke — mogli smo da priuštimo droge da ubijemo dosadu tokom beskrajnih intervjua i TV nastupa. Znam da je to kliše, ali s razlogom postoji — jer pogađa mnoge bendove.“

Iako su polako driftovali u različitim pravcima, uspeli su da stvore još jedan kultni album, The Art of Falling Apart, a zatim i This Last Night in Sodom iz 1984, pre nego što su se razišli.

Almond je kasnije ostvario uspešnu solo karijeru sa hitom Something’s Got A Hold Of My Heart, dok je Ball sa The Gridom istraživao kombinaciju acid housea i ambijentalnog popa.

Soft Cell su se ponovo okupili 2001. godine i izdali album Cruelty Without Beauty, koji je ušao u britanski Top 40. Nakon duže pauze vratili su se 2018. s novim singlovima Northern Lights i Guilty (Cos I Say You Are), te održali navodno oproštajni koncert u londonskoj O2 Areni.

Ipak, saradnja se nastavila — tokom pandemijskog lockdowna 2020. snimili su peti album Happiness Not Included.

Ball je tada opisao novu muziku kao omaž njujorškoj klupskoj sceni koja ih je inspirisala na početku karijere. Ispričao je i kako je vreme provedeno u bolnici ostavilo trag na njihov zvuk: „Dok sam bio pod morfijumom, imao sam čudne halucinacije i zvučne slike. Nove pesme su digitalni odraz tih sećanja“, rekao je. „U isto vreme, one su i priča o ludorijama koje smo Marc i ja pravili osamdesetih.“

Završni miksevi albuma završeni su samo nekoliko dana pre Ballove smrti. Danceteria bi trebalo da izađe na proleće 2026. godine.