Priča iza pesme “Creep”

Nije neobičan fenomen da izvođači imaju napet odnos sa svojom najpopularnijom pesmom.

Nirvana je jedva prerasla tačku u kojoj se gnušala “Smells Like Teen Spirit”. Robert Plant je jednom rekao da bi poludeo ako bi morao da izvodi “Stairway To Heaven” svake večeri, pa postoji i priča da je jednoj radio stanici platio 10.000 dolara da nikada više ne puste tu pesmu. U slučaju Radioheada i pesme “Creep”, međutim, to je skoro u potpunosti okončalo bend.

„Bilo je frustrirajuće kada su nas osuđivali samo na osnovu te pesme kada smo osetili da moramo da nastavimo dalje“, rekao je pevač Tom Jork za Denver Post 1995. „Bili smo primorani da sviramo tu pesmu na turneji, i to nam je zaista zapušilo usta. Bili smo na ivici rastanka. To je bila lekcija.”

Sve zbog pesme napisane u pijanoj izmaglici 1987. dok je frontmen još bio na Univerzitetu Ekseter. Navodno je inspiracija za pesmu bila neuzvraćena ljubav prema ženi koju je sumnjivo pratio po gradu. Nesiguran, društveno nesposoban i nemoćan da uradi bilo šta u vezi sa svojom opsesijom, jer su se Jorkova osećanja frustracije ubrzo pretvorila u stid i samoprezir, što je za pesmu stvorilo prikladan refren – „Ja sam kreten. Ja sam čudak. Šta dođavola ja radim ovde? Ne pripadam ovde.’” – bio bi prevod.

U intervjuu za Chicago Sun-Times 1993. godine, gitarista Jonny Greenwood je ispričao kako je pevač benda bio „užasnut“ kada se subjekt te opsesije kasnije pojavio na svirci, nesvestan „posebnog“ statusa koji mu je dodeljen. „Bio je veoma potresen posle“, otkrio je Greenwood. To je, međutim, samo jedno od mnogih uspomena koje izazivaju grčenje koje su povezane sa najpopularnijom pesmom benda.

Pesma “Creep”  jedna je od najprepoznatljivijih numera iz ’90-ih godina. Kada je pesma prvi put objavljena na albumu “Pablo Honey” 1993. godine, nije izazvala veliku pažnju, ali je postala hit nakon što ju je američki radio DJ puštao na radiju. Ova neobična i uznemirujuća pesma na neki način ubrzo je postala hit širom sveta.

Kao što sam i iznad pomenuo, zanimljivo je da su Radiohead izbegavali da je sviraju na koncertima jer su je smatrali previše komercijalnom i ne previše reprezentativnom za njihov zvuk. Međutim, kada su shvatili da se publika najviše raduje upravo toj pesmi, promenili su svoj stav i uključili je u svoj repertoar.

Postojale su neprijatne melodijske sličnosti sa hitom benda The Hollies iz 1974. “The Air That I Breathe”.  Tekstopisci Albert Hammond i Mike Hazlewood su uspešno tužili i nagodili se van suda, da bi na kraju dobili ko-credit za naredna reizdanja.

Pored samog teksta pesme, važno je napomenuti da je uspeh pesme “Creep” u velikoj meri bio posledica tada novog i sve popularnijeg formata MTV-a, koji je emitovao muzičke spotove. Pesma je imala sreću da je MTV počeo da preuzima sve veću ulogu u popularizaciji muzike i promovisanju bendova. Spot za pesmu je dobio veliku pažnju na MTV-u, čime je pesma dobila još veću vidljivost i popularnost. Takođe, novi format MTV-a je bio takav da su spotovi bili jednako važni kao i muzika.

Video spot za “Creep” je bio jednostavan i zasnovan na kontrastu između crno-belog snimka benda i živopisnih, šarenih slika devojaka sa plaže.

Upravo ta vizuelna komponenta i emocije koje je pesma izazivala kod ljudi, bile su ključne za njen uspeh. Kao što je kasnije rekao Tom Yorke – ” ‘Creep’ je pesma koju svi imaju u sebi, osećaj da nisu dovoljno dobri, da ne pripadaju, da ne uspevaju da se uklope u društvo.” Ova iskrenost i autentičnost u tekstu, u kombinaciji sa prepoznatljivim zvukom, čine ovu pesmu jednom od najvažnijih numera u istoriji alternativne muzike.

Uzimajući u obzir kontekst vremena u kome je pesma “Creep” nastala, važno je napomenuti da je alternativna muzika bila u usponu tokom 90-ih godina, a Radiohead su jedan od najznačajnijih predstavnika tog pravca. U tom smislu ona je predstavljala jedan od simbola tog novog talasa muzike i zato se smatra jednom od najvažnijih numera tog vremena.

Osim toga, imala je i uticaj na kasniji razvoj muzike, posebno na grunge i post-grunge zvuk koji su postali popularni 90-ih godina. U tom smislu, može se reći da je “Creep” uticala na formiranje novih zvukova i pravaca u alternativnoj muzici.

Interesantno je i to što su Radiohead kasnije, tokom svoje karijere, nastavili da “kukaju” oko pesme, pa su često isticali da su umorni od izvođenja “Creep” i da ih je pesma umorila, što ukazuje na to koliko je njihov uspeh zasnovan na ovoj pesmi.

Ukratko, pesma “Creep” grupe Radiohead je ne samo izraz unutrašnje borbe i osećaja izolacije, već i jedan od simbola alternativne muzike tokom 90-ih godina. Njen uticaj na kasniji razvoj muzike je značajan i ona ostaje jedna od najvažnijih numera u istoriji alternativne muzike.

Uprkos svim kontroverzama i složenostima, “Creep” je nesumnjivo napravio i skoro razbio bend. Bez toga, Radiohead se možda ne bi kretao dalje i dalje sa svakim novim izdanjem, stvarajući zauzvrat daleko prikladnije i fascinantnije nasleđe koje je trajalo tri decenije i broji se i dalje.