Sun. Oct 25th, 2020

Priča o jednom od najboljih hard rock albuma ikada – “1987”

1987. godine na današnji dan, odnosno 7.4.1987 godine izašao je jedan od najvećih hard rock albuma, i najuspešniji album Whitesnake-a, nazvan istim imenom kao i sam bend – “Whitesnake”.

Ali to ime je nosio samo u Americi, gde je prodat u više od 8 miliona primeraka, dok ukupna prodaja broji nešto više od 15 miliona primeraka. U Evropi i Australiji preimenovan je u “1987“, te je mnogima iz tog razloga poznat i pod tim nazivom, a u Japanu u “Serpens Albus“.

Nakon Davidovog izlaska iz Deep Purple-a, te osnivanja Whitesnake-a, zdravog napretka benda, i podstaknuti uspehom “Slide it in” albuma iz ’84, znali su da sledeći album mora biti veliki korak napred, i nešto što će zadovoljiti ukus novih fanova benda. Početkom 1985. godine iz sastava odlazi Cozy Powell, bubnjar koji je u to vreme bio stub benda i početni aranžmani svih pesama sa predstojećeg izdanja su bili urađeni upravo od strane ove dvojice. Usled toga, Coverdale razmišlja da raspusti sastav, ali ga izdavačka kuća nagovara da nastavi saradnju sa Johnom Sykesom, koji je 1984. godine prešao iz Thin Lizzy-ja u Whitesnake, te svirao gitare na američkoj verziji prethodnog izdanja, jer je videla potencijal u njima dvojici.
Coverdale, koji je nije imao baš neku interakciju i dobar odnos sa većinom svojih prethodnih kolega, sada je uspostavio bliski radni odnos sa gitaristom Johnom Sykesom.

U proleće ’85 njih dvojica odlaze u francuski gradić Le Rayol na samom jugu zemlje gde su počeli sa pisanjem materijala za novi album, u čemu je po Coverdaleovim rečima pripomogao i basista Neil Murray koji je došao nešto kasnije. Dve najpoznatije pesme koje su nastale na ovim sešnima su “Still of the Night” i “Is This Love“.

Za “Still Of The Night” David je rekao : “Kada mi je majka umrla, prolazio sam kroz njenu kuću i našao sam neke demo kasete od ranije. Jedna od njih je bila i pesma koju smo Ritchie Blackmore i ja radili, i bila je kostur svega što je postalo “Still Of The Night”. Bilo je potpuno neprepoznatljivo, pa Ritchie nema razloga za brigu … niti ja! Hahah! Uzeo sam odatle koliko god sam mogao, a onda sam dao Sykesu, i on je ostavio veliki trag tu kao gitarista. Mrzeo je blues, pa sam morao raditi unutar tih parametara.”
Tokom snimanja David se razboleo od ozbiljne sinusne infekcije, što ga je sprečilo da dugo peva i na kraju je dovelo do velike operacije, ali album je polako sastavljen, i na kraju snimljen. Zanimljivo je da je upravo zbog velikih zdravstvenih problema Coverdale uspeo samo dva puta da otpeva “Still Of The Night“, i od ta dva tejka je sastavljen jedan koji čujete svaki put kada pustite pesmu.

A zanimljivo je da je svetski poznata balada, pa možemo reći i himna grupe, “Is This Love“, pisana prvobitno za Tinu Turner. Coverdale je planirao da je da Tini, ali jedno veče ju je svirao na klaviru i pevušio tiho, što je čuo gitarista Sykes koji nije mogao da spava, te je ustao po kafu i pitao ga šta je to. Nakon ponovljene interpretacije, Sykes je uzeo gitaru i pridružio mu se, što se Coverdaleu dopalo pa nije bilo teško nagovoriti ga da tu pesmu zadrže za njih. Oni su do tada imali uglavnom pesme koje kreću sporo, ali na refrenu “upada” ceo bend, ovog puta bila je baladična pesma od početka do kraja.

Nakon ovoga njih trojica su otišli u Los Anđeles gde su održali audicije za bubnjara, za kog je angažovan Aynsley Dunbar. Kompletirajući sastav, premeštaju se u Vankuver, da urade poslednje pripreme pred snimanje. Jedan od prvih problema sa kojim je se bend susreo jeste želja Sykesa da pronađe specifičan zvuk gitare koji je želeo, a koji je na kraju i pronašao, verovatno uz pomoć Coverdaleovog prijatelja i producenta Bob Rocka, koji je prethodno radio sa Bon Jovi-em na albumu “Slippery When Wet”.

Sećam se kada sam kao klinac prvi put čuo neke od pesama, prebledeo sam i ostao ukočen čuvši vokal Coverdalea, moćne bubnjeve Aynsley Dunbara, kao i rifove i solo deonice iznad pomenutog žestokog John Sykesa, možda i najboljeg njihovog gitariste do dan danas, koji je pozvan u grupu radi prelaska iste iz blues-rocka u čist hard rock, u čemu su definitivno uspeli. Ovo remek-delo je učinilo da većina ljubitelja sličnog zvuka malo bolje obrati pažnju na Whitesnake. A Sykesovo sviranje na ovom albumu je i dan danas uzor mnogim gitaristima, i važi za jedan od najbolje gitaristički odsviranih hard&heavy/glam albuma.

Da se vratimo na snimanje, sledeći problem bio je pomenuta sinusna infekcija, zbog koje je samo snimanje albuma stavljeno pod znak pitanja, pogotovu kada je David otišao na operaciju gde su ga doktori savetovali da mora da odmara najmanje 6 meseci.

Sykes je tu postao nestrpljiv i predložio je da dovedu novog pevača i nastave bez Coverdalea, što je na kraju dovelo do prekida Coverdalelove veze sa Johnom Sykesom i producentom Mikeom Stoneom. Nakon što se Coverdale oporavio, započeo je rad na snimanju vokala sa Ronom Nevisonom, pre nego što je ubrzo doveo Keith Olsena, koji je takođe pomogao pri miksanju albuma. Klavijaturisti Don Airey i Bill Cuomo dovedeni su za snimanje nekih delova na klavijaturama, kao i holandski gitarista Adrian Vandenberg za snimanje solo gitare za ponovo snimljenu verziju pesme “Here I Go Again”, kada je Coverdale pomenuo mogućnost da će se Vandenberg uskoro pridruži Whitesnake-u.

Krajem ’86 godine snimanje je već bilo gotovo i planirano je bilo objavljivanje za sam početak 1987. godine. U tom trenutku Coverdale dopušta svim članovima da izađu iz benda usled kreativnih razlika, ali kada je album krenuo sa prodajom i dostigao 2. mesto na Billboard listi i sam vrh svih svetskih listi, on sklapa dogovor sa Vandenbergom da ostane, te dovodi drugog gitaristu Vivian Campbell (ex-Dio) i ritam sekciju novog M.A.R.S. projekta, basistu Rudy Sarza (ex-Quiet Riot i Ozzy Osbourne) i bubnjara Tommy Aldridge (ex-Black Oak Arkansas, Pat Travers, Gary Moore i Ozzy Osbourne). Ova postava je odradila i promotivnu turneju.

Osim dve pomenute pesme na početku, i nove verzije pesme “Here i Go Again“, koja je završila kao najveći hit i lična karta grupe, tu je i “Crying In The Rain“, koja se takođe izvorno pojavila na njihovom albumu iz 1982. godine “Saints And Sinners“. Te dve pesme nisu bile planirane za album, već “Looking for Love” i “You’re Gonna Break My Heart” koje su se i našle na evropskom izdanju. Međutim izdavačka kuća mu je predložila da obrade pesmu zato što ima potencijala, te je njegov uslov na to bio da onda uz nju mora da ide i “Crying In The Rain” kojom do tada nije bio zadovoljan. U to vreme su i dalje vladali vinili na koje je moglo da stane po 20 minuta na A i B stranu, pa nije bilo mesta za sve. Zanimljivo je da je prvi uslov na audicijama za bubnjare bila upravo pesma “Looking for Love“, a da je “You’re Gonna Break My Heart” napisao nakon završetka njegovog prvog braka sa Juliom Borkowski.

Na albumu je se našao i glam hit “Bad Boys“, koji je nastao tako što je Sykes doneo riff Coverdaleu, što je po njegovim rečima bio prvi put da se susreo sa tako nečim, žestokom hard-glam pesmom, za koju je brzo napisao tekst, a urađena je kao znak poštovanja Sykesovom bivšem bendu, Thin Lizzy-ju, čijeg frontmena Phila Lynotta je i sam David poštovao.

Te “Give Me All Your Love Tonight” sa blues prizvukom, uvek koncertno aktuelna “Children Of The Night“, koja je nastala iz rifa za pesmu “Burn“, u potrazi za “kick-ass” pesmom koja će otvarati koncerte, “Straight For The Heart“, čiji radni naziv je bio “Love Drives You Crazy“, kao i “Don’t Turn Away“, originalno nastala krajem ’70ih pod radnim nazivom “Don’t Walk Away“.

Sledeće izdanje ustupilo je dve godine kasnije, a iz ove postave na njemu je ostala samo ritam sekcija, koje je dopunio Steve Vai.

Highwaystar Magazine radio