Priča o počecima Iron Maiden-a, prvom albumu i beogradskom koncertu

Iron Maiden je formiran na katolički Božić, 25. decembra 1975. godine, a osnovao ga je basista Steve Harris, ubrzo nakon što je napustio prethodnu grupu Smiler.

Harris je ime benda pripisao filmskoj adaptaciji romana “The Man in the Iron Mask“ Alexandrea Dumasa, čiji ga je naslov podsetio na uređaj za mučenje pod nazivom upravo iron maiden.

Nakon višemesečne probe, Iron Maiden su debitovali u St. Nicks Hallu 1. maja 1976.

Prvobitna postava bila je kratkog daha, a pevač Paul Day bio je prva žrtva jer je, prema Harrisu, nedostajalo “energije ili harizme na pozornici“. Zamenio ga je Dennis Wilcock, veliki fan grupe Kiss koji je koristio šminku i lažnu krv tokom nastupa. Wilcockov prijatelj, Dave Murray, pozvan je da se pridruži, na veliku žalost gitarista grupe Dave Sullivana i Terri Rance-a. Njihova frustracija navela je Harrisa do te situacije da je morao privremeno da ugasi Iron Maiden 1976. godine, iako se grupa ubrzo nakon toga reformisala sa Murrayem kao jedinim gitaristom. (Harris i Murray ostaju najduži članovi benda i svirali su na svim njihovim izdanjima.)

Iron Maiden je regrutovao još jednog gitaristu 1977 godine, Bob Saviera, koji je otpušten zbog sramoćenja benda na sceni praveći se da svira gitaru zubima. Ponovo je nastala napetost, što je prouzrokovalo svađu između Murrayja i Wilcocka, koji su Harrisa ubedili da otpusti Murraya, kao i originalnog bubnjara Rona Matthewsa.

Nova postava sastavljena je ubrzo, i za svega par meseci je se promenilo još dosta članova, gde je čak na jednom koncertu probana i klavijatura, ali Dennis Vilcock odlučno napušta Iron Maiden sa ciljem da formira vlastiti bend, V1, te je tada Dave Murray odmah vraćen u bend.

Harris, Murray i Sampson proveli su leto i jesen 1978. na probama tragajući za pevačem koji može da upotpuni novi sastav benda. Slučajni sastanak u pabu Red Lion u Leitonstoneu u novembru 1978. godine razvio se u uspešnu audiciju za pevača Paul Di’Annoa.

U ovom trenutku, Murray je bio jedini gitarista benda, te je povodom toga Harris komentarisao, “Dave je bio toliko dobar da je mogao mnogo toga da odsvira sam. Ali plan je bio da angažujemo i drugog gitaristu, međutim pronaći jednog koji bi mogao da odgovara Daveu bio je zaista težak zadatak.”

U novogodišnjoj noći 1978, Iron Maiden je snimio demo, sastavljen od četiri pesme. Nadajući se da će im demo pomoći da dobiju više svirki, bend je poslao kopiju Neal Kayu, koji je tada bio menadžer heavy metal kluba pod nazivom “Bandwagon Heavy Metal Soundhouse”, smeštenom na severozapadu Londona. Čuvši snimak, Kay je počeo redovno da pušta demo u klubu, a jedna od pesama, “Prowler”, na kraju je došla do prvog mesta na listi Soundhouse-a, koja je svake nedelje objavljivana u časopisu Sounds. Kopiju je dobio i Rod Smallwood, koji je ubrzo postao menadžer benda, i, kako se popularnost Iron Maiden-a povećavala, objavili su demo pod izdavaštvom Izdavačke kuće samog kluba koja je se zvala The Soundhouse Tapes(nazvana po klubu).

Sa samo tri numere (pesma “Strange World“ bila je izbačena jer bend nije bio zadovoljan njenom produkcijom) svih pet hiljada primeraka rasprodato je u roku od svega nekoliko nedelja.

U decembru 1979. godine, bend je sklopio veliki diskografski ugovor sa EMI, i zamolio je prijatelja iz detinjstva Davea Murraya, Adriana Smitha, da se pridruži grupi kao njihov drugi gitarista. Zbog svoje posvećenosti Urchinu, bendu u kom je tada svirao, Smith je odbio, a umesto njega je angažovan Dennis Stratton. Posle kratkog vremenskog perioda Doug Sampson odlazi zbog zdravstvenih problema, a biva zamenjen od strane bivšeg bubnjara grupe Sampson Clive Burra na predlog Strattona.

Prvo pojavljivanje Iron Maidena na nekom albumu bilo je na kompilaciji “Metal for Muthas” (objavljenoj 15. februara 1980.) sa dve rane verzije pesama “Sanctuary” i “Wrathchild“. Izdanje je dovelo do nove turneje na kojoj je bilo nekoliko drugih bendova koji su spadali pod novi talas britanskog heavy metala.

Nakon toga je usledilo i objavljivanje debitantskog albuma.

“Iron Maiden” je istoimeni debitantski studijski album engleskog heavy metal benda Iron Maiden. Objavljen je na današnji dan pre tačno 40 godina, odnosno 14. aprila 1980. u Ujedinjenom Kraljevstvu preko EMI Records, a u Sjedinjenim Državama preko Harvest i Capitol Recordsa. Severnoamerička verzija obuhvata pesmu i “Sanctuary”, koja je prethodno objavljena u Velikoj Britaniji kao singl van albuma.

1998. godine, zajedno sa svim ostalim izdanjima izdatim pre 1995. godine, Iron Maiden je remasterovan i na njega je dodata pesma “Sanctuary“ na svim teritorijama, dok na digitalnim reizdanjima iz 2015. i sva vinilska reizdanja koriste originalnu spisak numera širom sveta. To je jedini album benda sa gitaristom Dennisom Strattonom.

Iako je sam Iron Maiden tada kritikovao kvalitet produkcije albuma, izdanje je naišlo na veliki komercijalni uspeh, ali i na pozitivne reči kritičara, dostigavši četvto mesto na britanskoj listi što je pomoglo bendu da stekne ugled i u ostalim delovima Evrope.

https://www.youtube.com/watch?v=De31N__fHcI

Ovo je jedini album benda koji je producirao Wil Malone, za koga Iron Maiden tvrdio da se nije baš nešto posebno interesovao za projekat te ih je ostavio da sami produciraju većinu albuma, koji je, kako je basista i osnivač Steve Harris rekao, završen za samo 13 dana.

Snimanje je održano u Kingsway Studios, u zapadnom Londonu, u januaru 1980. godine, dok je mix urađen u februaru. Pre snimanja sa Maloneom, bend je u decembru 1979. godine napravio dva pokušaja sa dva različita producenta, dok je sastav još uvek bio brojao četiri člana. Guy Edwards, prvi producent, je otpušten zato što je bend bio nezadovoljan mrljavim kvalitetom njegove produkcije, dok je Andy Scott otpušten nakon što je insistirao da Harris svira bas gitaru sa trzalicom a ne prstima.

I Malone im je, kao i prethodni dvojica predstavljao veliku muku, ali bend je odlučio da ne otpusti Malonea. Grupa je kritikovala kvalitet produkcije, mada su mnogi fanovi i dalje preferirali sirovi kvalitet zvuka. Iako je AllMusic izjavio da taj stil koji oni sviraju očigledno ima elemente punk rocka, Harris je izjavio da je bend prezirao sve što se tiče punka.

Ovo je bio i jedini studijski album sa gitaristom Dennisom Strattonom, koji je doveden kao last-minute ponuda, a otpušten je zbog „muzičkih i kreativnih razlika“ nakon evropske turneje benda gde su svirali kao predgrupa Kiss-u.

Prve sumnje da bi mogli da se rastanu su nastale tokom snimanja ovog izdanja, kada je Stratton dodao na svoju ruku određene harmonije i prateće vokale koji podsećaju na Queen u pesmu “Phantom of the Opera“, koje ostatak benda nije odobrio i automatski izbrisao. On je se branio izjaviom da “ne pokušava da vuče bend ka novom pravcu”, na koju je Harris prokomentarisao da je tom prilikom zaista ukazao na razliku između njega i njih, nakon čega je počeo da primećuje da je “Dennis bio je više udubljen u sviranje stvari poput “Strange World”, nego što je bio slučaj sa pesmama “Iron Maiden” ili “Prowler”, jer je bio sporiji, melodičniji …

Bend je pokrenuo Iron Maiden Tour da bi promovisali album, i tokom te turneje su svirali svoje prve koncerte širom evrope Evropi, gde su bili iznenađeni kada su otkrili koliko je Iron Maiden popularan i van Velike Britanije.

Steve Harris je prokomentarisao: “Dobra stvar kod toga što ovo radimo veoma dobro i kvalitetno u Velikoj Britaniji je to da nam je upravo to donelo reklamu od usta do usta, pa nam se dešavalo da se pojavimo na mestima kao što su Leiden, u Holandiji, u mestima za koja nikada nismo ni čuli, a dočekali bi nas silni transparenti na kojima je pisalo “Iron Maiden Go Over The Top” i tako to. Bilo je nestvarno. ”

“Running Free” je objavljen kao singl 8. februara 1980, dostigavši 34. mesto na britanskoj listi singlova. Bend je pesmu izveo i u britanskoj TV emisiji Top of the Pops, odbacujući uobičajenu tradiciju da se nastupa na plejbek i tako postao prva grupa koja je uživo nastupila u emisiji još od The Who 1972. godine.

Pevač Paul Di’Anno, koji je napisao tekst pesme, opisuje je kao “veoma autobiografsku pesmu, mada, naravno, nikad nisam proveo noć u zatvoru u LA-u. Pesma je o tome kako se osećate kada imate 16 godina i želite da budete ludi i slobodni.”

Singl “Sanctuary” objavljen je 7. juna 1980. godine, a dostigao je 29. mesto na listi, sa cenzurisanim omotom na kom se nalazi Eddie, maskota benda, koji stoji iznad tela Margaret Thatcher, čime je bend stekao svoj prostor u britanskoj štampi. “Sanctuary” je prvobitno napisao gitarista Rob Angelo, član Iron Maidena 1977, kome je za prava pesme plaćeno 300 funti.

Iako je “Strange World” pripisana samo Harrisu, Paul Day, originalni vokal grupe iz 1975. i 1976. godine, tvrdio je da je i on doprineo pesmi. “Charlotte the Harlot“, njihova jedina pesma koju je sam napisao Dave Murraiy, je prva od četiri numere Iron Maiden-a o izmišljenoj prostitutki “Charlotte”, mada Murray navodi da je “zasnovana na istinitoj priči”.

Sedmominutni “Fantom iz opere” jedan je od Harris-ovih favorita i još uvek se izvodi relativno često. Sa puno promena ritmova i “raspoloženja” u samoj pesmi, Harris je napomenuo da je to prva pesmu koju je napisao a da je bila malo naprednija.

“Transilvania” je instrumentalno delo koje je takođe napisao Harris, a koje je kasnije obradila grupa Iced Earth na albumu Horror Show.

Od svih pesama albuma “Phantom of the Opera”, “Running Free”, “Sanctuary” i “Iron Maiden” najčešće se sviraju na turnejama benda, a poslednja se pušta na svakom nastupu od osnivanja benda i signalizuje dolazak Eddieja na binu.

Po izlasku album je odmah stekao odobravanje i pozitivne kritike, a mnogi su rekli da bi se ovo izdanje vrednovalo mnogo čak i da se Dickinsonove godine nisu nikada dogodile.

“Iron Maiden” je jedan od dva albuma benda koji su navedeni u 1001 albumu Roberta Dimerija koji morate da čujete pre nego što umrete (drugi je “Number of the Beast”). 2017. godine zauzeo je 13. mesto na listi Rolling Stone-a “100 najvećih metal albuma svih vremena”.

Kao što smo rekli, nakon turneje sa Kissom, Dennis Stratton je otpušten iz benda zbog kreativnih i ličnih razlika, a zamenio ga je Adrian Smith u oktobru 1980.

1981. godine Iron Maiden izdao je svoj drugi studijski album, “Killers“. Sam album sadrži i mnogo numera napisanih pre njihovog debitantskog izdanja, a za njega su napisane samo dve nove pesme: “Prodigal Son” i “Murders in the Rue Morgue“. Nezadovoljan produkcijom na njihovom debitantskom albumu, bend je angažovao producenta veterana Martina Bircha, koji će nastaviti da radi za Iron Maiden dok nije prestao da radi kao producent 1992. Nakon albuma je usledila i prva svetska turneje benda, koja je uključuje i njihov debitantski nastup u Sjedinjenim Državama, kao predgrupa Judas Priest-u.

Paul Di’Anno je do 1981. godine demonstrirao svoje autodestruktivno ponašanje do maksimuma, posebno zbog upotrebe droge, o čemu je i sam Diano prokomentarisao da nije imao granicu, i da je koristio drogu 24/7, dakle bez prestanka, te da nije video kraj svom uništavanju. Svojim nastupima je sam sebe faktički izbacio iz grupe, gde je odmah nakon svetske turneje otpušten, a grupa je brzo odabrala njegovu zamenu – Bruce Dickinsona.

Ono što je pre svega zanimljivo jeste to da su Iron Maiden 1981. godine, tik nakon objavljivanja albuma “Killers” nastupili u Beogradu kao PREDGRUPA Bijelom Dugmetu. Da, dobro ste pročitali. Doduše, po pisanju prisutnih igrom slučajeva. Pristali su na to samo zbog loših tehničkih uslova da sviraju u 18h. I u to vreme ljudi upoznati sa pre svega tehničkim uslovima koje zahtevaju evropske i svetske grupe bili su začuđeni kako su Maiden uopšte i pristali da sviraju na Hipodromu gde se oprema nalazila u katastrofalnom stanju.Ali oni su i pored toga opravdali svoje ime i pružili sjajan koncert, tačnije, citiram, “razvalili su”, a 3. godine kasnije, ali ovog puta kao headlineri sa bendom The Warriors ponovili su se i ostavili još bolji utisak nad beogradskom publikom.

credit – https://jugosvirke.wordpress.com/

1982. godine, Iron Maiden izdao je svoj treći studijski album, “The Number of the Beast”, kojim su došli do prvog mesta britanske liste. U to vreme Dickinson je bio usred pravnih poteškoća sa Samsonovim menadžmentom i nije mu bilo dozvoljeno da doda svoje ime kao jednog od stvaralaca albuma, mada je zapisan kao “moralna podrška”. Bend je po drugi put krenuo na svetsku turneju, nazvanu “The Beast on the Road”, tokom koje su posetili Severnu Ameriku, Japan, Australiju i Evropu, uključujući i festival Reading. Dakle zabeleženo je novo i izuzetno uspešno poglavlje Iron Maiden-a( 2010. godine New York Times su objavili podatak da je album prodat u preko 14 miliona primeraka širom sveta).

Nicko McBrain postaje bubnjar Iron Maidena 1982. Godine, kada Clivea Burra bend otpušta. 1983. godine izdali su svoj četvrti studijski album, “Piece of Mind”, koji je stigao do trećeg mesta liste u Velikoj Britaniji, i bio je debi benda na severnoameričkim top listama, dostigavši broj 70 na Billboard 200 listi. Na ovom izdanju je se pojavilo nekoliko veoma uspešnih singlova kao što su “The Trooper” i “Flight of Icarus”.