Priča o Žiki Živcu: Ko je bio čovek iz čuvene pesme Riblje čorbe

Njegovo pravo ime bilo je Živorad Savković, a oko njegovog života tokom godina ispletena je čitava mreža priča, svedočenja, poluistina i gradskih legendi.

Neke od njih zvuče kao scenario za kriminalistički film, druge kao tipična beogradska kafanska priča, a treće je teško razdvojiti od onoga što je zaista bilo dokumentovano, prenosi City Magazine.

Jedna od najpoznatijih priča kaže da je Žiku Živca Arkan navodno pozvao dok je bio na letovanju sa porodicom. Savković je, prema toj verziji, prekinuo odmor, došao u Beograd, seo u Arkanov automobil i sa njim krenuo prema Nemačkoj.

Na granici je, međutim, uhapšen nakon dojave. Zbog slučaja je, prema tim navodima, proveo oko deset godina u zatvoru, a ono što je dodatno izgradilo njegovu reputaciju jeste priča da tokom robije nikoga nije odao.

Upravo ta navodna lojalnost postala je deo mita o Žiki Živcu, a svoje mesto dobila je i u pesmi Riblje čorbe.

Postojale su različite priče o Žiki Živcu i tome kako je dospeo u zatvor, pa čak i tvrdnje, naravno, treba sve posmatrati uz dozu rezerve, svakako ne kao konačno utvrđenu istorijsku činjenicu.

Jer upravo je na takvim pričama i nastajala legenda o ljudima iz beogradskog podzemlja. Godinama su se prepričavale po kafanama, novinama i televizijskim emisijama, često uz dodatke, izmene i detalje koje je bilo gotovo nemoguće proveriti.

Od kriminalca do “gradske legende”

Žika Živac tako je vremenom prerastao svoju biografiju.

Postao je jedan od onih ljudi čije ime prepoznaju i oni koji ne znaju gotovo ništa o njegovom stvarnom životu.

Za jedne je bio čovek od poverenja i simbol lojalnosti, za druge deo sveta kriminala osamdesetih i devedesetih, dok je za širu publiku najpre ostao Žika Živac iz pesme Bore Čorbe.

Priča o Žiki Živcu danas više nije samo priča o jednom čoveku. Ona je deo mnogo šireg folklora o beogradskom podzemlju, vremenu kada su se kriminalci, estradne zvezde, političari i ljudi iz javnog života često pojavljivali u istim pričama.

Problem je što se u takvom folkloru granica između činjenice i legende vrlo brzo izgubi.

Godinama su takve priče preživljavale kroz ono staro „rekla-kazala“ postupanje po emisijama koje i danas postoje – neko nešto ispriča, drugi doda detalj, treći se zakune da je bio tamo, a četvrti od svega napravi legendu.

I tako je Žika Živac, čovek koji je zaista postojao, vremenom postao mnogo veći od sopstvene biografije.