Roger Glover otkrio detalje o nastanku pesme "Smoke on the Water"

Knjiga Stephen Towa iz 2020. “London: Reign Over Me – How England’s Capital Built Classic Rock” govori o uticaju Londona na rok muziku, od skifla i kasnih noćnih rejva na Eel Pie Islandu do buma bluza i rođenja progresivnog roka.

Sa intervjuima sa ličnostima kao što su Ian Anderson, Jon Anderson, Dave Davies, Peter Frampton, Roger Glover, Greg Lake, John Mayall, Carl Palmer, Richard Thompson, Rick Wakeman i desetinama drugih, čitaocu prenosi iz olupina posleratnog Londona priču o rođenju klasičnog roka.

U odlomku ispod, Roger Glover objašnjava priču iza “Smoke On The Water”.

Ritchie Blackmore je smislio rif.

„Mislio sam [da ću] odsvirati [Betovenovu petu simfoniju] unazad, uneti nešto u to“, rekao je u intervjuu 2007 Ritchie. „Tako sam ja to smislio. To je tumačenje inverzije. Okreneš ga nazad i pustiš napred-nazad, to je zapravo Betovenova peta simfonija. Tako da mu dugujem mnogo novca.”.

To je možda bila i šala s obzirom na Blackmore-ov smisao za humor, ali jedna stvar nije. Napisao je rif u ‘četvrtima’, što je srednjovekovni stil pisanja. Igrao se sa tom vrstom pisanja nekoliko godina pre nego što je naleteo na ono što će postati kultni riff za pesmu “Smoke On The Water”.

Priča o stvaranju pesme donekle odražava priču o Free-ovom “All Right Now” i drugim klasicima napisanim u žurbi.

Deep Purple su bili usred snimanja svog albuma iz 1972. godine, “Machine Head”, u kazinu u Montreu, u Švajcarskoj, kada je neko upalio baklju i zgrada je izgorela do temelja. Ovo je bilo tokom performansa Franka Zappe. Dakle, Deep Purple nije imao gde da snima.

View this post on Instagram

A post shared by Rock culture magazine (@highwaystar_magazine)

„Momak koji je bio zadužen za kazino i nekako se brinuo o nama, došao je kod nas“, priseća se Glover, „i ostavio je sve svoje probleme po strani i bio zabrinut za nas. Naša oprema je bila tamo. Mi smo bili tamo. Nismo imali gde da snimamo. Zato je dogovorio da se preselimo u malo pozorište u blizini starog kazina – rekao bih bivši kazino.

Bend se postavio na binu i povezao kablove sa mobilnim studio Rolling Stonesa. Snimanje je počelo u popodnevnim časovima. Bend je napravio pauzu za večeru i vratio se u studio oko 21 ili 22 časa.

„Počeli smo malo da sviramo“, rekao je Glover. „A Ritchie je upravo započeo ovaj rif. Ne znam da li je imao rif unapred ili ga je izmislio na licu mesta, ali to je bila neka vrsta srednjeg tempa, naporna vrsta rifa. Prilično brzo je nastao. „Pa ovo je stih, treba nam refren. Šta kažete na ovo? Kako bi bilo da? Hajde da napravimo solo.’ I dok smo počeli da ga snimamo, bilo je oko ponoći.

„Radili smo prvi snimak ove pesme – pa, to još nije ni bila pesma. Bio je to samo džem sešn sa nekom vrstom grubog aranžmana. A ono što nismo znali je da je policija pokušavala da nas dobije i zaustavi jer smo držali ceo grad budnim. Montre je tada bio veoma pospan grad naseljen uglavnom starim damama koje su popodne pile čaj.”

Sada je bend morao da pronađe još jedno mesto za snimanje u ovom malom, idiličnom, mirnom gradu. Nije bilo mnogo opcija i trebalo je nekoliko dana da se pronađe odgovarajući prostor.

„Tako smo naišli na hotel Grand“, priseća se Glover, „koji je tada bio zatvoren tokom zime. Hladno mesto, mislim bilo je hladno, na kraju krajeva bio je novembar, decembar. Dogovorili smo se da stolar postavi par zidova. Bacili smo dušeke na prozore, doneli nekoliko industrijskih grejača da zagreju mesto pre nego što stignemo tamo tokom dana. I mi smo u osnovi snimali tamo.

„Napravili smo ‘Highway Star’ i ‘Lazy’ i ‘Pictures Of Home’ i sve to. I sve smo završili i još uvek nam je nedostajala jedna pesma. ‘Pa šta je sa onim džem sešnom koji smo radili na onom prošlom mestu?’ ‘Da, ok. Pa, dobro. , šta ćemo s tim?’

„Hajde da napišemo pesmu o avanturi i želji da zaista dođemo da probamo i snimimo, a da je mesto izgorelo, a mi smo snimanje završili u hodniku hotela. Hajde da napišemo autobiografsku pesmu.

Steve Morse napustio Deep Purple – evo ih razlozi

„Ian [Gillan] i ja smo seli i slušali pesmu. Rekli smo, ’Dobro, hajde da napišemo neki tekst.‘ I napisali smo ga prilično razgovorno kao što ja pričam sa vama.

„Došao sam do naslova dan ili dva nakon požara“, priseća se Glover. „Rekao sam to u polusnu dok sam se budio, shvatio sam da sam upravo rekao nešto naglas u hotelskoj sobi – nikome. Tamo nije bilo nikoga. Samo ja. I pomislio sam: ’Jesam li upravo rekao nešto naglas? Šta je to bilo?’ „Dim na vodi. (Smoke on the Water)“

„Ni na trenutak nismo pomislili da će to imati budućnost kakvu će imati“, dodaje Glover. „Nismo toliko razmišljali o tome. Mislili smo: „Srednji tempo, pomalo dosadno.“ Uložili smo sve napore u još jednu pesmu na albumu pod nazivom ‘Never Before’. Mislili smo da će to biti singl. Ali nismo mi izabrali ‘Smoke On The Water’.

„Bili su to pre svega neki di-džejevi, a onda je šira javnost to pretvorila u pesmu kakva je postala. Sada, slušajući je, to je očigledno. Rif je tako jednostavan, a opet toliko drugačiji od bilo čega drugog. I znam, Ritchieju sam ja rekao da je to na neki način kao Betoven – Betovenova peta.

„Ono što Betoven radi sa samo nekoliko nota, taj rif to radi i sa vrlo malo nota. Ali ima tračak istočnjačkog misticizma u sebi, samo uz povećanje polutona. Trenutačno prepoznatljiv, a opet ništa nalik bilo čemu drugom. Gledajući unazad, Smoke On The Water je prilično smešan. To je kao da pišete pesmu o bilo kojoj svakodnevnoj aktivnosti: ‘Išao sam u prodavnicu/da kupim malo sira’.”

Ali u ovom slučaju se pretvorio u klasik svih vremena.